Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B12?

Vitamin B12 ili kobalamin je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma. Vitamin B12 i folna kiselina su neophodni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, ova dva B vitamina utiču na imunu funkciju i na raspoloženje.

Vitamin B12, zajedno sa vitaminom B6 i folnom kiselinom, može smanjiti visoke doze homocisteina u krvi. Homocistein je aminokiselina koja je povezana sa rizikom za razvoj srčanih oboljenja, osteoporoze, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Blagi nedostatak vitamina B12 je prilično česta pojava, zato što je ovo vitamin vrlo složene strukture, pa se teško usvaja u organizmu. Naime, u želucu se sintetiše tzv. unutrašnji faktor, koji vezuje vitamin B12 iz hrane i omogućava njegovo usvajanje u tankom crevu. Nedostatak unutrašnjeg faktora ili kisele sredine u želucu dovodi do deficita vitamina B12. Blagi nedostatak ovog vitamina izaziva umor, gubljenje daha, dijareje, nervozu, trnjenje ruku i nogu, a ozbiljan nedostatak izaziva neurološka oštećenja.

[fusion_builder_container hundred_percent=“yes“ overflow=“visible“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“no“ center_content=“no“ min_height=“none“]
Rizik za nedostatak vitamina B12 imaju:

  • Vegani (vegetarijanci koji ne jedu mlečne proizvode ili jaja)
  • Kod oboljenja koja dovode do lošeg usvajanja hrane u crevima (nedostatak enzima za varenje, hirurško odstranjenje delova crevnih puteva)
  • Infekcije želuca bakterijom Helicobakter pylori, koja dovodi do čira na želucu. Ova bakterija oštećuje ćelije želudačne sluznice, koje stvaraju unutrašnji faktor neophodan za usvajanje vitamina B12.
  • Kod HIV-a
  • Stariji ljudi preko 65 godina, jer se starenjem smanjuje sposobnost stvaranja unutrašnjeg faktora.

Perniciozna anemija

Perniciozna anemija se javlja kada želudačne ćelije ne mogu da stvore unutrašnji faktor, pa telo ne može usvojiti vitamin B12. Simptomi su slabost, bleda koža, dijareja, gubitak težine, groznica, osećaj trnjenja u rukama i nogama, gubitak ravnoteže, konfuzija, gubitak pamćenja, umor. U tim slučajevima vitamin B12 mora da se primenjuje intravenski (injekciono), jer davanje oralnih oblika nema zadovoljavajući efekat. Perniciozna anemija može biti ozbiljno stanje i treba stručno da se leči.

Srčana oboljenja

Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i šansi za infarkt i šlog. Naime, ljudi koji imaju povećan nivo homocisteina u krvi imaju 1.7 puta veće šanse za oboljenja koronarnih arterija (koja dovode do infarkta miokarda) i 2.5 puta veće šanse za moždani udar u odnosu na ljude sa normalnim nivoom homocisteina. Ipak, još nije ustanovljeno da li homocistein izaziva srčana oboljenja ili nešto drugo utiče na povećanje homocisteina i na razvoj srčanih oboljenja. Za sada neki stručnjaci misle da smanjenjem homocisteina mogu da se smanje šanse za razvoj srčanih oboljenja, srčanog udara i šloga.

Umor

Nedostatak vitamina B12 izaziva umor. Izgleda da vitamin B12 povećava energiju kod ljudi koji su deficitarni, ali i kod onih kod kojih su zabeležene normalne vrednosti. Ljudi koji pate od sindroma hroničnog umora takođe mogu imati koristi od vitamina B12.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B12?

Vitamin B12 se nalazi u hrani životinjskog porekla. Dobri izvori su riba, školjke, mlečni proizvodi, jetra, bubrezi, jaja, teletina, svinjetina.

Biljke samo retko sadrže vitamin B12, npr. tempeh – fermentisani proizvod od soje (dok soja ne sadrži vitamin B12) i to u vrlo malim količinama. Vegetarijancima se preporučuje dovoljna upotreba jaja i mlečnih proizvoda da bi dobili potrebne količine vitamina B12. Vegani i makrobiotičari treba da povedu računa o unosu ovog vitamina, a mnogi od njih se odlučuju za dodatni unos u vidu suplemenata vitamina B12. Naročito žene vegani koje planiraju trudnoću treba da povedu računa, jer u nedostatku ovog vitamina dolazi do neuroloških poremećaja kod ploda (oštećenja nervnih ćelija). Isto tako kod dece koja se hrane vegetarijanski ili makrobiotički treba obratiti posebnu pažnju na unos vitamina B12.

Neke alge i morski plodovi sadrže analoge vitamina B12, ali oni čak mogu da utiču na metabolizam pravog vitamina B12 i da smanje njegovu količinu u organizmu. Neki vegetarijanci se odlučuju za unošenje ekstrakta kvasca, kao jednog od izvora vitamina B12.

beef

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin B12 se uzima pojedinačno, u kompleksu B vitamina ili u sklopu multivitamina. Najveći problem predstavlja njegovo usvajanje, jer je to veliki molekul, čije usvajanje se odvija posredstvom unutrašnjeg faktora koga luče ćelije želudačne sluznice. U slučaju oštećenja želudačne sluznice i sa godinama dolazi do smanjenog stvaranja unutrašnjeg faktora, pa opada i usvajanje vitamina B12. Tada se on daje injekciono.

Ako je u Vašoj ishrani zastupljeno meso, mleko i mlečni proizvodi, trebalo bi da zadovoljavate potrebe organizma za vitaminom B12. Vegetarijanci koji ne koriste nikakve proizvode životinjskog porekla trebalo bi da uzimaju suplemente vitamina B12, najbolje posle jela uz vodu. Stariji ljudi treba da unose više vitamina B12 ishranom, jer se usvajanje ovog vitamina smanjuje sa godinama.

Preporučeni dnevni unos za vitamin B12:

  • Deca
    0-6 meseci: 0.4mcg
    1-3 godine: 0.9mcg
    4-8 godina: 1.2mcg
    9-13 godina: 1.8mcg
    14-18 godina: 2.4mcg
  • Odrasli
    preko 19 godina: 2.4mcg
    trudnice: 2.6mcg
    dojilje: 2.8mcg

Starenjem se vitamin B12 sve teže usvaja u organizam, pa je deficit ovog vitamina veoma čest kod ljudi preko 65 godina starosti. Vitamin B12 je najefikasniji ako se koristi sublingvalno (pod jezik) ili injekciono.

Kada može doći do nedostatka vitamina B12?

Nedostatak vitamina B12 se često javlja, verovatno postoji veliki broj ljudi koji pati od ovog nedostatka, a da toga nisu ni svesni. Ljudi koji se hrane vegetarijanski i makrobiotički su posebno skloni deficitu ovog vitamina, pa se često pribegava dodatnom unošenju istog. Stariji ljudi (preko 65 godina) takođe su uglavnom deficitarni ovim vitaminom, jer se stvaranje unutrašnjeg faktora, koji je odgovoran za usvajanje vitamina B12, smanjuje sa godinama.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B12?

Povećane količine vitamina B12 su potrebne deci u periodu rasta i razvoja, trudnicama, dojiljama, kod nekih vrsta anemije, kod oštećenja nerava.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B12?

Vitamin B12 se smatra bezbednim, nisu zabeležena neželjena dejstva. Upotreba bilo kog vitamina B grupe pojedinačno tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu.

Da li se može uneti previše vitamina B12?

Vitamin B12 je netoksičan, a inače se teško usvaja u organizam.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B12?

Neki lekovi mogu smanjiti nivo vitamina B12 u organizmu, kao npr. antikonvulzivi, metotreksat, H2 blokatori, metformin (Glucophage, Siofor, Tefor, Gluformin), inhibitori protonske pumpe (Omeprol, Nexium, Controloc).

Vitamin B12 ne treba uzimati u isto vreme kao i tetracikline, jer im ometa apsorpciju i smanjuje efikasnost. Ovaj vitamin treba uzimati u različito vreme u odnosu na tetracikline.

Dugotrajna upotreba antibiotika može smanjiti nivo B vitamina u organizmu, posebno vitamina B2, B12 i folne kiseline, kao i vitamina H, za koji se smatra da pripada kompleksu B vitamina.

 

[/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]

Liposomalni natrijum askorbat 250 ml

SKU 00381
1.600,00 RSD
In stock
1
Product Details

Vitamin C (bilo kao Askorbinska kiselina ili Natrijum askorbat) spada u najpoznatije vitamine. Većina životinja (osim primata) sama stvara u telu Vitamin C, dok čovek to ne može i zato mora da ga uzima oralno, u obliku Natrijum askorbata bilo u prahu ili u liposomalnom obliku. U prahu je lako topiv u vodi, a netopiv u mastima. Hranjive materije topive u vodi, poput vitamina C, teško prolaze kroz barijeru koja prekriva ćelijske opne, a koje se sastoje od jednake dvoslojne baze (belančevine i lipidi) kao i liposomi. Ova barijera kontroliše šta ulazi u ćelije, te šta izlazi iz njih. Budući da je liposomalni Vitamin C napravljen na istoj bazi kakvu imaju ćelijske opne, on prolazi kroz ćelijske zidove mnogo delotvornije od Vitamina C koji nije obložen liposomima. Stoga, liposomalni Vitamin C ima jednaku ili veću delotvornost od intravenoznog unosa. Kombinacija Vitamina C i esencijalnih fosfolipida radikalno poboljšava ćelijsku biološku raspoloživost. Jednostavno, manje od 20% intravenoznog Vitamina C dolazi u ćelije, no liposferni spoj na česticama Vitamina C omogućava da 95% liposomalnog Vitamina C dođe u ćelije.

Zato je Liposomalni Vitamin C delotvorniji od ostalih oblika uzimanja ovog vitamina.

Poznata je uloga Vitamina C kao antihistaminika, odnosno, da smanjuje upalna stanja povezana s prehladom, groznicom, alergijama i gripom a uz to izuzetno pojačava delovanje belih krvnih zrnaca u obrani organizma. Apsolutno podiže imunitet. Manje je poznata izuzetno važna uloga Vitamina C u proizvodnji kolagena, glavnog granidbenog materijala kože, ligamenata, kostiju, diskova u kičmi, tetiva… Visoke doze su se pokazale kao glavni faktor u procesu zarastanja rana, bilo od opekotna, posekotina, hirurških intervencija, uganuća ‐ istegnuća i lomljenja kostiju. Takođe je izuzetno važan za zdravlje očiju, i mnogi stručnjaci veruju da čak i malih 1.000 mg Vitamina C dnevno, u obliku liposomata može da zaustavi kataraktu.
Niski nivoi Vitamina C mogu biti povezani sa većim rizikom za dobijanje raka, kardiovaskularnih bolesti i makularne degeneracije očiju kod starijih osoba. Istraživanja lekara nutricionista, doktora Ernesta Krebsa, doktora Dina Burka (SAD), i drugih, dovela su do zaključka da:

“ U telu ništa ne može da se izleči bez dovoljno vitamina C “

Bez C vitamina nema izgradnje ni jedne ćelije, nema popravljanja krvnih sudova nema izlečenja, nema preventive i ako ga ne uzimamo dovoljno preko hrane (sirovo voće i povrće) moramo ga uzimati kao dodatak ishrani.

Nakon redovnog konzumiranja 6 – 10 g askorbata dnevno, u razdoblju od godinu dana, dolazi do potpune obnove strukture cielog organizma preko obnove kolagena. Dolazi do obnove arterija, blokira se razvoj ateroskleroze, pomaže u sprečavanju srčanih udara a pomaže da se spreči i moždani udar. Osim toga, natrijum askorbat ima vodeću ulogu u otklanjanju hroničnih i akutnih infekcija.

Ono što je manje poznato ili uopšte nije poznato je, da tzv. Askorbinska kiselina (Vitamin C) iz prirodnih izvora – voća i povrća nema gotovo ništa zajedničko sa Askorbinskom kiselinom (Vitaminom C) iz apoteke jer, taj tzv. Vitamin C iz apoteke ima Ph oko 3, što je izuzetno kiselo (ne samo po ukusu) i pravi puno štete u organizmu.

Vitamin C pomaže u zaštiti svih arterijskih zidova. Pod najvećim stresom su koronarne arterije, krvni sudovi koji opskrbljuju srčani mišić. Vitamin C pomaže u smanjenju infekcija i drugih oblika oksidativnog stresa a takođe, sprečava oksidaciju holesterola u krvi. Sprečava Anginu pektoris u začetku. Poboljšava i funkciju pluća i ukupnu oksidaciju. Astmatičari imaju tendenciju povećane potrebe za Vitaminom C i doze od 2.000 mg dnevno Liposomala, umanjuju telesnu proizvodnju histamina i upala povezanih s plućima, jer pretvara folnu kiselinu u njen aktivni oblik. Takođe, poboljšava stabilnost šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom.

Potrebe za Vitaminom C kod atletičara i teškoatletičara – ljudi koji vežbaju su daleko veće nego kod ostalih jer Vitamin C kontroliše količinu kortizola, blokira ga i time sprečava katabolizam ‐ (razlaganje mišića ) i stresno stanje koje izaziva kortizol.

Pakovanje: 250 ml

Upotreba: 4 g dnevno

Proizvođač: Diet Food doo, Beograd

Save this product for later