Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B12?

Vitamin B12 ili kobalamin je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma. Vitamin B12 i folna kiselina su neophodni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, ova dva B vitamina utiču na imunu funkciju i na raspoloženje.

Vitamin B12, zajedno sa vitaminom B6 i folnom kiselinom, može smanjiti visoke doze homocisteina u krvi. Homocistein je aminokiselina koja je povezana sa rizikom za razvoj srčanih oboljenja, osteoporoze, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Blagi nedostatak vitamina B12 je prilično česta pojava, zato što je ovo vitamin vrlo složene strukture, pa se teško usvaja u organizmu. Naime, u želucu se sintetiše tzv. unutrašnji faktor, koji vezuje vitamin B12 iz hrane i omogućava njegovo usvajanje u tankom crevu. Nedostatak unutrašnjeg faktora ili kisele sredine u želucu dovodi do deficita vitamina B12. Blagi nedostatak ovog vitamina izaziva umor, gubljenje daha, dijareje, nervozu, trnjenje ruku i nogu, a ozbiljan nedostatak izaziva neurološka oštećenja.

[fusion_builder_container hundred_percent=“yes“ overflow=“visible“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“no“ center_content=“no“ min_height=“none“]
Rizik za nedostatak vitamina B12 imaju:

  • Vegani (vegetarijanci koji ne jedu mlečne proizvode ili jaja)
  • Kod oboljenja koja dovode do lošeg usvajanja hrane u crevima (nedostatak enzima za varenje, hirurško odstranjenje delova crevnih puteva)
  • Infekcije želuca bakterijom Helicobakter pylori, koja dovodi do čira na želucu. Ova bakterija oštećuje ćelije želudačne sluznice, koje stvaraju unutrašnji faktor neophodan za usvajanje vitamina B12.
  • Kod HIV-a
  • Stariji ljudi preko 65 godina, jer se starenjem smanjuje sposobnost stvaranja unutrašnjeg faktora.

Perniciozna anemija

Perniciozna anemija se javlja kada želudačne ćelije ne mogu da stvore unutrašnji faktor, pa telo ne može usvojiti vitamin B12. Simptomi su slabost, bleda koža, dijareja, gubitak težine, groznica, osećaj trnjenja u rukama i nogama, gubitak ravnoteže, konfuzija, gubitak pamćenja, umor. U tim slučajevima vitamin B12 mora da se primenjuje intravenski (injekciono), jer davanje oralnih oblika nema zadovoljavajući efekat. Perniciozna anemija može biti ozbiljno stanje i treba stručno da se leči.

Srčana oboljenja

Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i šansi za infarkt i šlog. Naime, ljudi koji imaju povećan nivo homocisteina u krvi imaju 1.7 puta veće šanse za oboljenja koronarnih arterija (koja dovode do infarkta miokarda) i 2.5 puta veće šanse za moždani udar u odnosu na ljude sa normalnim nivoom homocisteina. Ipak, još nije ustanovljeno da li homocistein izaziva srčana oboljenja ili nešto drugo utiče na povećanje homocisteina i na razvoj srčanih oboljenja. Za sada neki stručnjaci misle da smanjenjem homocisteina mogu da se smanje šanse za razvoj srčanih oboljenja, srčanog udara i šloga.

Umor

Nedostatak vitamina B12 izaziva umor. Izgleda da vitamin B12 povećava energiju kod ljudi koji su deficitarni, ali i kod onih kod kojih su zabeležene normalne vrednosti. Ljudi koji pate od sindroma hroničnog umora takođe mogu imati koristi od vitamina B12.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B12?

Vitamin B12 se nalazi u hrani životinjskog porekla. Dobri izvori su riba, školjke, mlečni proizvodi, jetra, bubrezi, jaja, teletina, svinjetina.

Biljke samo retko sadrže vitamin B12, npr. tempeh – fermentisani proizvod od soje (dok soja ne sadrži vitamin B12) i to u vrlo malim količinama. Vegetarijancima se preporučuje dovoljna upotreba jaja i mlečnih proizvoda da bi dobili potrebne količine vitamina B12. Vegani i makrobiotičari treba da povedu računa o unosu ovog vitamina, a mnogi od njih se odlučuju za dodatni unos u vidu suplemenata vitamina B12. Naročito žene vegani koje planiraju trudnoću treba da povedu računa, jer u nedostatku ovog vitamina dolazi do neuroloških poremećaja kod ploda (oštećenja nervnih ćelija). Isto tako kod dece koja se hrane vegetarijanski ili makrobiotički treba obratiti posebnu pažnju na unos vitamina B12.

Neke alge i morski plodovi sadrže analoge vitamina B12, ali oni čak mogu da utiču na metabolizam pravog vitamina B12 i da smanje njegovu količinu u organizmu. Neki vegetarijanci se odlučuju za unošenje ekstrakta kvasca, kao jednog od izvora vitamina B12.

beef

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin B12 se uzima pojedinačno, u kompleksu B vitamina ili u sklopu multivitamina. Najveći problem predstavlja njegovo usvajanje, jer je to veliki molekul, čije usvajanje se odvija posredstvom unutrašnjeg faktora koga luče ćelije želudačne sluznice. U slučaju oštećenja želudačne sluznice i sa godinama dolazi do smanjenog stvaranja unutrašnjeg faktora, pa opada i usvajanje vitamina B12. Tada se on daje injekciono.

Ako je u Vašoj ishrani zastupljeno meso, mleko i mlečni proizvodi, trebalo bi da zadovoljavate potrebe organizma za vitaminom B12. Vegetarijanci koji ne koriste nikakve proizvode životinjskog porekla trebalo bi da uzimaju suplemente vitamina B12, najbolje posle jela uz vodu. Stariji ljudi treba da unose više vitamina B12 ishranom, jer se usvajanje ovog vitamina smanjuje sa godinama.

Preporučeni dnevni unos za vitamin B12:

  • Deca
    0-6 meseci: 0.4mcg
    1-3 godine: 0.9mcg
    4-8 godina: 1.2mcg
    9-13 godina: 1.8mcg
    14-18 godina: 2.4mcg
  • Odrasli
    preko 19 godina: 2.4mcg
    trudnice: 2.6mcg
    dojilje: 2.8mcg

Starenjem se vitamin B12 sve teže usvaja u organizam, pa je deficit ovog vitamina veoma čest kod ljudi preko 65 godina starosti. Vitamin B12 je najefikasniji ako se koristi sublingvalno (pod jezik) ili injekciono.

Kada može doći do nedostatka vitamina B12?

Nedostatak vitamina B12 se često javlja, verovatno postoji veliki broj ljudi koji pati od ovog nedostatka, a da toga nisu ni svesni. Ljudi koji se hrane vegetarijanski i makrobiotički su posebno skloni deficitu ovog vitamina, pa se često pribegava dodatnom unošenju istog. Stariji ljudi (preko 65 godina) takođe su uglavnom deficitarni ovim vitaminom, jer se stvaranje unutrašnjeg faktora, koji je odgovoran za usvajanje vitamina B12, smanjuje sa godinama.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B12?

Povećane količine vitamina B12 su potrebne deci u periodu rasta i razvoja, trudnicama, dojiljama, kod nekih vrsta anemije, kod oštećenja nerava.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B12?

Vitamin B12 se smatra bezbednim, nisu zabeležena neželjena dejstva. Upotreba bilo kog vitamina B grupe pojedinačno tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu.

Da li se može uneti previše vitamina B12?

Vitamin B12 je netoksičan, a inače se teško usvaja u organizam.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B12?

Neki lekovi mogu smanjiti nivo vitamina B12 u organizmu, kao npr. antikonvulzivi, metotreksat, H2 blokatori, metformin (Glucophage, Siofor, Tefor, Gluformin), inhibitori protonske pumpe (Omeprol, Nexium, Controloc).

Vitamin B12 ne treba uzimati u isto vreme kao i tetracikline, jer im ometa apsorpciju i smanjuje efikasnost. Ovaj vitamin treba uzimati u različito vreme u odnosu na tetracikline.

Dugotrajna upotreba antibiotika može smanjiti nivo B vitamina u organizmu, posebno vitamina B2, B12 i folne kiseline, kao i vitamina H, za koji se smatra da pripada kompleksu B vitamina.

 

[/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]

Vitamin D3 2000 IU sa K2 100 tableta

šifra proizvoda 00477
2.650,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Od 10 ljudi 9 ima nedostatak vitamina D

Ovo ne tvrdimo mi, to je rezultat jednog svetskog i reprezentativnog istraživanja. Aktivni članovi Biocoma su odavno zagovornici ovoga, šta sada i sve veći broj rezultata ozbiljnih istraživanja potvrđuju.

Problem je, ukoliko vitamina D nema dovoljno

Nadoknada ovog vitamina je svakako potrebna od oktobra meseca. Zalihe koje su se nagomilale u toku leta do tada već polako nestaju. Količinu vitamina D koji uskladištimo tokom leta potrošimo za 6 nedelja, tako da za jesenje-zimsku sezonu vitamin D kod ljudi može da se spusti na opano niske nivoe, što prouzrokuje značajne zdravstvene rizike.

Njegov nedostatak može da prouzrokuje kardio-vaskularna oboljenja, osteoporozu, oslabljen imuni ssitem, pojavu dijabetesa, depresije, ali čak povećava i mogučnost pojave tumora. Poseban značaj ima kod male dece, zbog svoje uloge u zdravom razvijanju ćelija, koja i tokom leta dobijaju manje količine ovog vitamina zbog korišćenja raznih zaštitnih krema za sunce, a tokom zime zbog ishrane koja sadrži jako malo vitamina D.

Jednostavno rečeno potreban nam je tokom cele godine.

Uzmimo ozbiljno!

Prema jednom istraživanju preporučuje se unos vitamina D u 10 puta većoj količni nego što se do sada savetovalo jednom odraslom čoveku, pogotovo u periodu od novembra do marta. To iznosi umesto dosadašnjih 200 IU do čak 1500-2000 IU! Kod osoba sa viškom telesne težine se to još povećava na 3000-4000 IU.

U slučaju smanjenja nedostatka vitamina D smrtnost bi se mogla smanjiti za 7-10%, a prosečan životni vek bi se povećao za 2-3 godine.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(Rastvorljiv u mastima, otporan na temperature, predstavlja vitamin iz porodice steroidnih hormona, i aktivan je hormon)



Za dnevnu upotrebu



„Kod nedovoljno sunčanja i unosa premalo hranljivih materija u organizam-blizu milijarde ljudi pati od nedovoljno D-vitamina u organizmu, tako je i kod nas. O nedostatku D-vitamina, naučnici govore kao o postojanju epidemije.



„Nemoguće je sakupiti dovoljnu količinu D-vitamina samo iz ishrane, sem ukoliko dnevno, od 3-5 puta ne jedete riblje meso.”



„Kod nas, kod dece od 11-14 godina starosti, od toga kod devojčica 99.2%, a dečaka 100% dece,unos D-vitamina ne dostiže 70% od potrebne količine!”



„Rizične grupe, kod kojih ne postoji dovoljne količina D-vitamina u organizmu predstavljaju: Nedonoščad, deca u pubertetu, starije osobe, bolesnici koji pate od bolesti jetre i bubrega, osobe koje uzimaju antiepileptičnu i steroidnu terapiju.”



„Kod trudnica kod kojih postoji manjak D-vitamina, novorođenčad se rađa sa neprikladnom mineralizacijom kostiju.” (Magyar Tudomány, časopis Mađarske akademije nauka)





VITAMIN D3 – 2000 UI + K2 75 mcg



Za dnevnu upotrebu



NedostatakD-vitamina se povezuje sa različitim oblicima raka, uključujući maligni melanom i rak debelog creva. Nedostatak D-vitamina drastično slabi imuni sistem, kosti i moždanu funkciju. Zbog gore navedenog mnogi lekari već neko vreme preporučuju unos u većoj dozi od dotadašnje preporučene.



U nedostatku D-vitamina, T ćelije, zaslužne za borbu protiv izazivača bolesti, se neaktiviraju, odnosno u tom, takvom stanju nisu u sposobne da se bore protiv stranih virusa i bakterija.



S unosom potrebne količine D-vitamina, smrtnost kod nas bi se smanjila za 7-10%, a životni vek produžio za 2-3 godine-opažanje međunarodnih zdravstvenih istitucija!



Sa dostizanjem potrebne količine D-vitamina, prelomi kuka, tumorska oboljenja bi se umanjila za 26%, šećerna bolest tipa 1 koja nastaje kod dece za 78%, obolenja od raka za 35%, za desetinu oboljenja od kardiovaskularna oboljenja, verovatnoća nastanka gripa za 90%!



Više od 2/3 naših ljudi pati od nedostatka D-vitamina. D-vitamin – koji uopšte nije vitamin, već hormonska predmaterija – jedna je od najvažnijih materija za proizvodnju aktivnog D-hormona.



D-vitamin je materija koja se razlaže u masti, i drugi naziv joje je kalciferol. Nastaje iz holesterola koji se stvara u koži prolikom UV zračenja. Prvenstveni zadatak mu je da pomaže odgovarajuću apsorbiju kalcijuma i fosfora u tankom crevu. S obzirom da povećava apsorbciju kalcijuma i time održava njegovu ravnotežu, jača zube i gustinu kostiju. Smanjuje nivo proteina izazivača simptoma alergije, i povećava toleranciju na alergene. Pored mnogobrojnih imunoloških pogodnosti, sprečava bolesti srca, ublažava šećernu bolest, verovatnoću nastanka raka i depresivnosti.



Njegov nedostatak doprinosi nastanku sledećih oboljenja: Rak dojke, debelog creva, rektuma, prostate, jajnika. U nedostatku raste verovatnoća nastanka raka dojke, tumor agresivnije raste i smanjuje se životni vek. Ovaj vitamin potpomaže propustljivost ćelijskih membrana – što je izuzetno važno u slučaju raka.



Britanski institut za istraživanje tumora, Međunarodno udruženje za osteoporozu, Udruženje za multiplu skerozu, Britansko udruženje dermatologa, Udruženje za šećerne bolesnike Ujedinenog kraljevstva, Britanski nacionalni forum za srce i druge slične instutucije su, nakon mnogobrojnih istraživanja, saglasne da se sa nadoknađivanjem D-vitamina, u 70% slučajeva može izvršiti prevencija tumora. (Natural News)



Prema Džonu Kenelu (John Cannell) nedostatak vitamina pokreće godišnje epidemije gripa, zbog čega se odraslima preporučuje 10000-15000 MJ (MJ-međunarodna jedinica), dok se deci preporučuje na svakih 13 kilograma težine 1500 MJ, radi prevencije!



Vezu između nedostatka vitamina i gripa podržava i jedno američko istraživanje, u kojem je učestvovalo 19000 osoba.



Protiv gripe nije vakcinacija rešenje, već D-vitamin u odgovarajućoj količini. Prema R. Edgar Houp Simsonu (R. Edgar Hope Simpson) D-vitamin je – nasuprot vakcinacijama – pogodno sredstvo za zarazna oboljenja (Epidemiology and Infection, Virology Journal).



Istraživanja sprovedena ’80-ih godina su pokazala da su deca majki kojima je nedostajalo vitamina nezrelija i da su se u prvim godinama života slabije razvijala. Tokom trudnoće je nužan unos 15000-20000 MJ dnevno da bi se održao normalan kvalitet krvi. U nedostatku D-vitamina kod fetusa, odojčadi i male dece dovodi do povećanja opasnosti od nastanka šećerne bolesti tipa 1. Nedostatak D-vitamina utiče i na plodnost žene.



D-vitamin je neizostavan i kod uravnoteženog i zdravog krvnog sistema. Igra ulogu u zdravlju kostiju i krvnih sudova, regulisanju ćelijske funkcije, protoku ćelija, razmnožavanju i umiranju, unapređuje rad imunog sistema i sprečava nastanak hroničnih bolesti. Prema najnovijim američkim istraživanjima, D-vitamin igra značajnu ulogu u zaustavljanju opadanja kose, jer jača folikul dlake.



Nedostatak vitamina D izaziva mnoge bolesti. Slabljenje kostiju, osteoporoza, a u ozbiljnijem nedostatku dovodi i do osteomalacije. Njegov nedostatak povećava verovatnoću lomljenja kostiju, jer slabi dejstvo lekova za osteoporozu.



Nedostatak D-vitamina, među autoimunim bolestima, povećava verovatnoću nastanka reumatske upale zglobova, šećerne bolesti, i multipleks skleroze. Prema istraživanjima doprinosi i bolesti slabog srca, težih bolesti, povećava krvni pritisak i opasnost od zakrčenja krvnih sudova. Kod odraslih povećava opasnost od nastanka šećerne bolesti tipa 2. Naučnici Harvardskog univerziteta su ustanovili da se sa odgovarajućom dozom D-vitamina tokom života smanjuje opasnost nastanka šećerne bolesti tipa 1!



Prema stručnjacima najmanje 70% stanovništva pati od manjka D-vitamina. Udruženje lekara Mađarske, na osnovu dosadašnjih iskustava, od 2012. godine preporučuju unos desetostruko povećani unos D-vitamina u periodu od novembra do marta meseca. Dnevno 200 MJ – 1500-2000 Mj! U ozbiljnijim slučajevima, količina je još veća; i do 3000 – 4000 MJ. Prema objašnjenju britanskih naučnika – s obizor ma de D-vitamin skladišti u masnim tkivima – kod gojaznih osoba, se zbog težine otežava, odnosno onemogućuje dotok D-vitamina u krv.



D-vitamin bez K-vitamina nema mnogo značaja. Kako „zapadnjačka” ishrana uništava crevnu floru, s poodmaklošću bolesti otežava se apsorbcija hranljivih materija, zbog čega je količina unos ova dva vitamina praktično neograničena. Intenzivna istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da i nedostatak K-vitamina, takođe izaziva nekoliko tumorskih oboljenja. K2-vitamin je neizostavan u iskorišćavanju kalcijuma. Mnogo je značajniji nego što se do sada mislilo.



Važan je u zdravlju kostiju, konkretno, sprečava propadanje kostiju starih osoba, koje izazivaju ćelije osteoklaste (osteoclast). K-vitamin je potreban da bi osteokalcin (osteocalcin) mogao da veže kalcijum, a za sintezu osteokalcina je opet potreban D-vitamin. Osteokalcin pomaže apsorbciju kalcijuma i kalijuma, i na taj načina kosti jačaju. Pomaže jetru u ulozi detoksikatora, sprečava zakrčenje vena, čime ih štiti. Sprečava jače krvarenje, grčeve i bolove pri menstruacijama. Štiti bolesnike operisane u ozbiljnijim zahvatima od unutrašnjeg krvarenja. Preporučuje se i za teško zarastajuće rane.



U slučaju nedostatka količina mineralnih materija u kostima postaje nedovoljna, i deformišu se, gube jačinu, elastičnost, lako se lome i teže zarastaja. Kod starijih mogu i da propadnu i da se jave bolovi u mišićima. Kod dece se javlja rahitis.



Nivo D-vitamina kod nas se kreće oko 10-15 nmol/litar, dok je potrebna količina 60-80 nmol/litar. Ukoliko koristite zaštitne kreme od Sunca, faktora 8 i više, proizvodnja D-vitamina u Vašem organizmu može da opadne i do 95%. Pri pojavi bolesti, preporučuje se unos za 50% veći od uobičajenog! Za mali novac u laboratorijama lako može da se proveri nivo D-vitamina.



Dejstva:



  • Prevencija gripa
  • Odbrana od raka dojke, prostate i debelog creva, ublžavanje upalnih tegoba u crevima
  • Lečenje osteoporoze
  • Slabost u mišićima, optimalizacija mišićnog tonusa
  • Lečenje tegoba krvnih sudova i srca
  • Lečenje slabosti srca
  • Smanjuje visok pritisak
  • Lečenje zakrčenja krvnih sudova i infarkta
  • Lečenje autoimunih bolesti
  • Lečenje reumatoidnog artritisa i rahitisa
  • Lečenje šećerne bolesti i harmonizacija šećera u krvi
  • Za razvoj fetusa
  • PCO

Preporučena doza: Uzima se 1 tableta 1-3 puta dnevno uz obrok.
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije