Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B3?

Vitamin B3, kao i drugi vitamini B grupe, neophodan je za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje. Vitamin B3 utiče na psihičko zdravlje, detoksikuje organizam od raznih štetnih hemikalija. Takođe, pomaže radu digestivnog trakta, zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova.

Vitamin B3 se još naziva i niacin ili nikotinska kiselina, a postoje i 2 druga oblika nikotinamid i inozitol hexaniacinat, koji imaju drugačije efekte od niacina.

Povišen holesterol

Niacin (ali ne i nikotinamid) je prilično uspešno korišćen za smanjenje štetnog LDL holesterola i triglicerida, kao i za povećanje HDL – dobrog holesterola. Međutim, zbog pojave neželjenih dejstava (pri primeni visokih doza), koja mogu biti opasna, pa dovesti čak i do oštećenja jetre, njegova upotreba je zanemarena.

Ateroskleroza

Pošto niacin smanjuje nivo LDL-a i triglicerida u krvi, sprečava razvoj ateroskleroze (nakupljanje masti na zidove krvnih sudova i time sužavanje krvnih sudova), nekada se primenjuje uz ostalu terapiju. Međutim, pošto niacin povećava i nivo homocisteina u krvi, koji je povezan sa povećanim faktorom rizika za razvoj srčanih oboljenja, njegova upotreba u visokim dozama ipak nije preporučljiva.

Dijabetes

Efekat niacina kod dijabetičara tip 2 je složen. Naime, iako dovodi do smanjenja štetnog holesterola, takođe ima efekat na povećanje nivoa šećera u krvi (hiperglikemija), pa može biti opasan za dijabetičare. Stoga se upotreba niacina u visokim dozama kod dijabetičara ne preporučuje, a sprovodi se samo uz lekarsku kontrolu glikemije.

Niacin omogućava stvaranje polnih hormona i kortizola u telu. Takođe dovodi do smanjenja krvnog pritiska, poboljšava cirkulaciju i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B3?

Najbolji izvori vitamina B3 u hrani su: pivski kvasac, jetra, bubrezi, riba, losos, tuna, seme suncokreta, kikiriki, grašak, zeleno povrće, koštunjavi plodovi. Vitamin B3 se u organizmu stvara iz triptofana, aminokiseline koja je zastupljena u namirnicama životinjskog porekla (meso, mleko, jaja). U istoriji su poznati slučajevi da je stanovništvo koje je pretežno koristilo kukuruz u svojoj ishrani patilo od nedostatka vitamina B3. Ovo je prevaziđeno uvođenjem pšenice u ishranu, jer pšenica sadrži aminokiselinu triptofan.

peanuts

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučeni dnevni unos je:

  • Odojčad
    od rođenja do 6 meseci: 2mg
    od 7-12 meseci: 4mg
  • Deca 1-3 godine: 6mg
    Deca 4-8 godina: 8mg
    Deca 9-13 godina: 12mg
    Deca 14-18 godina: 14-16mg
  • Odrasli
    Muškarci 19 godina i stariji: 16mg
    Žene 19 godina i starije: 14mg
    Trudnice: 18mg
    Dojilje: 17mg

Niacin se u svrhe lečenja, npr. kod povećanog holesterola, primenjuje u visokim „farmakološkim“ dozama. Njih prepisuje lekar, pri čemu, postepeno povećavajući dozu, prati pacijenta.

Vitamin B3 se uglavnom koristi u sklopu kompleksa B vitamina.

Kada može doći do nedostatka vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom obično se zadovoljavaju potrebe organizma za ovim vitaminom. U savremenom svetu nedostatak vitamina B3 javlja se uglavnom kao posledica alkoholizma ili upotrebe nekih lekova.

Simptomi blagog deficita su: poremećaji varenja, umor, povraćanje, depresija. U težim oblicima deficita nastaje pelagra, kožno oboljenja koje se karakteriše dermatitisom, zaboravnošću i dijarejom. U težim oblicima dolazi do anemije, grčeva mišića, depresije, gubitka apetita. Tretira se uravnoteženom ishranom i dodacima niacina. Nedostatak niacina manifestuje se i pečenjem u ustima i otečenim, crvenim jezikom.

Veoma visoke doze popravljaju stanje kod deficitarnih osoba. Ipak, velike količine niacina mogu biti toksične, pa ih treba koristiti samo pod lekarskim nadzorom i uz praćenje funkcija jetre.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B3?

Povećane količine vitamina B3 su potrebne: trudnicama, dojiljama, u stanjima povećane fizičke i psihičke aktivnosti, kod alkoholičara, kod upotrebe nekih lekova.

Da li se može uneti previše vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom ne može se lako preterati sa unosom vitamina B3. U slučaju upotrebe suplemenata u visokim dozama može doći do pojave toksičnih efekata posebno na jetri. Niacin u visokim dozama dovodi do širenja krvnih sudova, te dolazi do nakupljanja krvi i pojave crvenila, svraba i vrućine. U velikim količinama može pospešiti razvoj čira na želucu.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B3?

Visoke doze vitamina B3 (50mg i više) mogu izazvati neželjena dejstva. Ona koja se mogu javiti pri upotrebi niacina su: crvenilo kože i osećaj toplote, stomačni poremećaji, glavobolja, vrtoglavica, zamućen vid i najštetnije povećan rizik za oštećenje jetre. Najčešće neželjeno dejstvo je osećaj pečenja, svraba, vrućine u licu i vratu, crvenilo i toplota po koži, zato što niacin dovodi do širenja krvnih sudova.

U velikim dozama niacin može takođe dovesti do oštećenja jetre i pojave čira na želucu, zato je u tom slučaju potrebno povremeno proveravati funkcije jetre. Ljudi koji su imali oboljenja žuči ili giht ne treba da koriste niacin.

Uzimanje bilo kog pojedinačnog vitamina iz B grupe tokom dugog perioda vremena, dovodi do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu. Iz tog razloga, potrebno je uzimati kompleks B vitamina sa bilo kojim pojedinačnim vitaminom B grupe.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B3?

Niacin može izazvati interakcije sa sledećim lekovima:
Tetraciklini (Dovicin, Doksiciklin, Amracin) – kao i drugi B vitamini i niacin, smanjuje apsorpciju tetraciklina, pa ih treba uzimati u različito vreme.
Antikoagulansi – niacin može pojačati efekte ovih lekova, te povećati šanse za krvarenja.
Alfa-blokatori – niacin može pojačati dejstvo alfa-blokatora i tako previše sniziti pritisak.
Izoniazid – lek koji se koristi u terapiji tuberkuloze, može dovesti do deficita niacina u organizmu.
Kod dijabetičara niacin može dodatno povećati nivo šećera u krvi, pa je u nekim slučajevima potrebno povećati doze lekova.
Istovremeno uzimanje niacina sa statinima povećava šanse za oštećenje jetre i miopatije.

U poslednje vreme vitamin B3 se koristi i u terapiji odvikavanja od narkotika (LSD i slični), a u nekim slučajevima ovaj vitamin se koristi za čišćenje organizma, čak i od heroina.

Floramigresan kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00376
1.080,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Prirodne biljne kapi pomažu kod:

  • MIGRENE
  • BOLOVA
  • POMAŽE KOD ARTRITISA, ARTROZE
  • GIHTA I DRUGIH REUMATSKIH OBOLJENJA
  • MENSTRUALNIH BOLOVA

Floramigresan biljne kapi na bazi ekstrakta povratića (Tanacetum parthenium L.) se preporučuju kao pomoćna terapija u profilaksi migrene.Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan dovodi do produženja intervala između migrenoznih napada i smanjenja intenziteta propratnih pojava (jačine i dužine napada, muke, povraćanja).

Pakovanje 100 ml.

Biljne kapi Floramigresan sadrže u sebi ekstrakte biljke povratić (Tanacetum parthenium) i ekstrakt Bele vrbe (Salix alba).Ove biljke sadrže u sebi flavonoide, poliacetilene, seskviterpenske laktone germakranolidnog tipa, salicilnu kiselinu. Seskviterpenski lakton PARTENOLID se nalazi u najvećem procentu.Iako je delovanje kapi Floramigresan određeno mešavinom svih sastojaka ekstrakta, PARTENOLID pokazuje najveću farmakološku aktivnost i nosilac je antimigrenoznog delovanja

Naučna istraživanja ukazuju da se mehanizam antimigrenoznog delovanja ekstrakta povratića i partenolida zasniva na antiinflamatornoj aktivnosti ( inhibiranjem biosinteze prostaglandina, leukotriena i tromboksana kao potentnih medijatora inflamatornog procesa), inhibiciji vezivanja serotonina za receptore ( delovanjem partenolida kao antagoniste slabog afiniteta) i sprečavanju agregacije trombocita. Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan na bazi Tanacetuma i Kore vrbe dovodi do smanjenja tegoba i intenziteta migrenoznih napada.

Morfološke osobine biljke Tanacetum Parthenium – povratić

Tanacetum parthenium ili povratić je aromatična, bogato razgranata biljka perastih listova i sitnih jednostavnih i polupunih belih cvetova nalik dugmetu, cveta od juna do septembra, visine 60-80 cm. Biljka povratić (Tanacetum) je poreklom sa brdovitih prostora Balkanskog poluostrva.

Sama biljka Tanacetum se sama uspešno zasejava, a za svoj rast treba sunčanu poziciju. Dobro podnosi sušu.

Povratić biljka je slična po izgledu sitnim hrizantemama, ali je potpuno drugačijeg mirisa, cvetovi podsećaju na kamilicu, a ima ih nekoliko vrsta, jednostavnih i punih cvetova.

Povratić ( Tanacetum Parthenium) se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, probavnih problema, uboda insekata, neplodnosti, problema s menstruacijom.

Tanacetum parthenium lekovita je biljka kojoj neki pripisuju i antibakterijski uticaj posledica je aktivnosti seskviterpenskih laktona, specifično partenolida koji pokazuje bakteriostatsku aktivnost prema Gram-pozitivnim i Gram-negativnim bakterijskim vrstama: Staphylococcus aureus, E. coli i Salmonella spp.

Bela vrba (Salix alba), delovanje, upotreba

Još su stari narodi koristili vrbinu koru za lečenje brojnih tegoba, ali se tek u novije vreme otkrilo da gotovo može da zameni najpoznatiji lek na svetu-aspirin.

Kora vrbe se još od antičkih vremena upotrebljavala za ublažavanje bolova i različitih upala. Starorimski lekar grčkog porekla Dio-Skorid opisao je ovu biljnu sirovinu kao sredstvo za lečenje oboljenja zglobova.U Srednjem veku u Evropi se kora vrbe upotrebljavala i za snižavanje povišene temperature, za zaustavljanje krvarenja i kao protivupalno sredstvo.

Salicilna kiselina koja je glavni sastojak kore vrbe je biljna preteča acetilsalicilne kiseline – poznatog aspirina. Danas se salicilna kiselina i njeni derivati – acetilsalicilna kiselina, metilsalicilat i drugi – dobijaju sintetčki. Ali, sve dok nije osvojena rentabilna sinteza ove kiseline, razne biljke među kojima i vrba, bile su značajne sirovine za njeno dobijanje.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se kora (Salicis cortex), skinuta sa grana starih 2-3 godine. Guli se rano u proleće i suši na suncu. Za dobijanje ove biljne sirovine mogu da se upotrebljavaju i druge vrste vrba (Salbc caprea, S.cinerea, S. purpurea i dr.).

Vrbova kora sadrži:

  • od 1,5 do 11 % fenolnih glikozida (salicin, salikortin, fragilin…)
  • flavonoide
  • tanine
  • aromatične aldehide
  • alkohole…

Evropska farmakopeja propisuje da sadržaj salicila mora da iznosi najmanje 1,5 %.

Pod uticajem crevne flore salicin se u digestivnom traktu

postepeno razlaže do salicil-alkohola, od koga nastaje salicilna kiselina. Na taj način kora vrbe deluje slično aspirinu, međutim ona ne može da se smatra njegovom potpunom alternativom, jer za njene aktivne sastojke nije utvrđeno da ispoljavaju sve farmakološke efekte ovog leka.

UPOTREBA BELE VRBE

U savremenoj fitoterapiji upotrebljava u obliku čaja za snižavanje temperature kod lakih grozničavih oboljenja (prehlade, grip), kod akutnih i hroničnih reumatskih tegoba, glavobolja i drugih bolova.

Zbog velikog variranja sadržaja salicina u biljnoj sirovini, preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže tzv. standardizovane ekstrakte, odnosno ekstrakte sa definisanim sadržajem aktivne materije.

Efikasnost preparata sa standardizovanim ekstraktom kore vrbe u ublažavanju bolova kod artritisa potvrđena je u dve kliničke studije novijeg datuma. Od 120 pacijenata sa reumatskim artritisom posle jedne i četiri nedelje tretmana, kod 70 odsto je registrovano poboljšanje koje se manifestovalo smanjenjem bola i povećanom pokretljivošću.

Doziranje Floramigresan kapi:

Tri puta na dan po 30 kapi (pola kafene kasike) sipati u pola čaše vode i popiti. Za postizanje maksimalnih terapijskih efekata potrebno je koristiti minimum dva meseca.

Kontraindikacije:

Preosetljivost na povratić ili neke druge biljke iz familije Asteraceae.

Biljne kapi Floramigresan se ne sme koristiti za vreme drudnoće i dojenja.

Neželjena dejstva:

Nisu poznata.

Način čuvanja:

Preparat čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi.

Čuvati van domašaja dece.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije