Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B3?

Vitamin B3, kao i drugi vitamini B grupe, neophodan je za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje. Vitamin B3 utiče na psihičko zdravlje, detoksikuje organizam od raznih štetnih hemikalija. Takođe, pomaže radu digestivnog trakta, zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova.

Vitamin B3 se još naziva i niacin ili nikotinska kiselina, a postoje i 2 druga oblika nikotinamid i inozitol hexaniacinat, koji imaju drugačije efekte od niacina.

Povišen holesterol

Niacin (ali ne i nikotinamid) je prilično uspešno korišćen za smanjenje štetnog LDL holesterola i triglicerida, kao i za povećanje HDL – dobrog holesterola. Međutim, zbog pojave neželjenih dejstava (pri primeni visokih doza), koja mogu biti opasna, pa dovesti čak i do oštećenja jetre, njegova upotreba je zanemarena.

Ateroskleroza

Pošto niacin smanjuje nivo LDL-a i triglicerida u krvi, sprečava razvoj ateroskleroze (nakupljanje masti na zidove krvnih sudova i time sužavanje krvnih sudova), nekada se primenjuje uz ostalu terapiju. Međutim, pošto niacin povećava i nivo homocisteina u krvi, koji je povezan sa povećanim faktorom rizika za razvoj srčanih oboljenja, njegova upotreba u visokim dozama ipak nije preporučljiva.

Dijabetes

Efekat niacina kod dijabetičara tip 2 je složen. Naime, iako dovodi do smanjenja štetnog holesterola, takođe ima efekat na povećanje nivoa šećera u krvi (hiperglikemija), pa može biti opasan za dijabetičare. Stoga se upotreba niacina u visokim dozama kod dijabetičara ne preporučuje, a sprovodi se samo uz lekarsku kontrolu glikemije.

Niacin omogućava stvaranje polnih hormona i kortizola u telu. Takođe dovodi do smanjenja krvnog pritiska, poboljšava cirkulaciju i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B3?

Najbolji izvori vitamina B3 u hrani su: pivski kvasac, jetra, bubrezi, riba, losos, tuna, seme suncokreta, kikiriki, grašak, zeleno povrće, koštunjavi plodovi. Vitamin B3 se u organizmu stvara iz triptofana, aminokiseline koja je zastupljena u namirnicama životinjskog porekla (meso, mleko, jaja). U istoriji su poznati slučajevi da je stanovništvo koje je pretežno koristilo kukuruz u svojoj ishrani patilo od nedostatka vitamina B3. Ovo je prevaziđeno uvođenjem pšenice u ishranu, jer pšenica sadrži aminokiselinu triptofan.

peanuts

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučeni dnevni unos je:

  • Odojčad
    od rođenja do 6 meseci: 2mg
    od 7-12 meseci: 4mg
  • Deca 1-3 godine: 6mg
    Deca 4-8 godina: 8mg
    Deca 9-13 godina: 12mg
    Deca 14-18 godina: 14-16mg
  • Odrasli
    Muškarci 19 godina i stariji: 16mg
    Žene 19 godina i starije: 14mg
    Trudnice: 18mg
    Dojilje: 17mg

Niacin se u svrhe lečenja, npr. kod povećanog holesterola, primenjuje u visokim „farmakološkim“ dozama. Njih prepisuje lekar, pri čemu, postepeno povećavajući dozu, prati pacijenta.

Vitamin B3 se uglavnom koristi u sklopu kompleksa B vitamina.

Kada može doći do nedostatka vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom obično se zadovoljavaju potrebe organizma za ovim vitaminom. U savremenom svetu nedostatak vitamina B3 javlja se uglavnom kao posledica alkoholizma ili upotrebe nekih lekova.

Simptomi blagog deficita su: poremećaji varenja, umor, povraćanje, depresija. U težim oblicima deficita nastaje pelagra, kožno oboljenja koje se karakteriše dermatitisom, zaboravnošću i dijarejom. U težim oblicima dolazi do anemije, grčeva mišića, depresije, gubitka apetita. Tretira se uravnoteženom ishranom i dodacima niacina. Nedostatak niacina manifestuje se i pečenjem u ustima i otečenim, crvenim jezikom.

Veoma visoke doze popravljaju stanje kod deficitarnih osoba. Ipak, velike količine niacina mogu biti toksične, pa ih treba koristiti samo pod lekarskim nadzorom i uz praćenje funkcija jetre.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B3?

Povećane količine vitamina B3 su potrebne: trudnicama, dojiljama, u stanjima povećane fizičke i psihičke aktivnosti, kod alkoholičara, kod upotrebe nekih lekova.

Da li se može uneti previše vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom ne može se lako preterati sa unosom vitamina B3. U slučaju upotrebe suplemenata u visokim dozama može doći do pojave toksičnih efekata posebno na jetri. Niacin u visokim dozama dovodi do širenja krvnih sudova, te dolazi do nakupljanja krvi i pojave crvenila, svraba i vrućine. U velikim količinama može pospešiti razvoj čira na želucu.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B3?

Visoke doze vitamina B3 (50mg i više) mogu izazvati neželjena dejstva. Ona koja se mogu javiti pri upotrebi niacina su: crvenilo kože i osećaj toplote, stomačni poremećaji, glavobolja, vrtoglavica, zamućen vid i najštetnije povećan rizik za oštećenje jetre. Najčešće neželjeno dejstvo je osećaj pečenja, svraba, vrućine u licu i vratu, crvenilo i toplota po koži, zato što niacin dovodi do širenja krvnih sudova.

U velikim dozama niacin može takođe dovesti do oštećenja jetre i pojave čira na želucu, zato je u tom slučaju potrebno povremeno proveravati funkcije jetre. Ljudi koji su imali oboljenja žuči ili giht ne treba da koriste niacin.

Uzimanje bilo kog pojedinačnog vitamina iz B grupe tokom dugog perioda vremena, dovodi do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu. Iz tog razloga, potrebno je uzimati kompleks B vitamina sa bilo kojim pojedinačnim vitaminom B grupe.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B3?

Niacin može izazvati interakcije sa sledećim lekovima:
Tetraciklini (Dovicin, Doksiciklin, Amracin) – kao i drugi B vitamini i niacin, smanjuje apsorpciju tetraciklina, pa ih treba uzimati u različito vreme.
Antikoagulansi – niacin može pojačati efekte ovih lekova, te povećati šanse za krvarenja.
Alfa-blokatori – niacin može pojačati dejstvo alfa-blokatora i tako previše sniziti pritisak.
Izoniazid – lek koji se koristi u terapiji tuberkuloze, može dovesti do deficita niacina u organizmu.
Kod dijabetičara niacin može dodatno povećati nivo šećera u krvi, pa je u nekim slučajevima potrebno povećati doze lekova.
Istovremeno uzimanje niacina sa statinima povećava šanse za oštećenje jetre i miopatije.

U poslednje vreme vitamin B3 se koristi i u terapiji odvikavanja od narkotika (LSD i slični), a u nekim slučajevima ovaj vitamin se koristi za čišćenje organizma, čak i od heroina.

Twinlab Chromic fuel 200 mcg- 100 kapsula

šifra proizvoda 00413
1.200,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovima koji pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obliku, u ćelijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor tolerancije glukoze (GTF - Glucose Tolerance Factor) ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom održava nivo šećera u krvi, a time, najverovatnije utiče i na kontrolu apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani često može da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba. Ishrana koja se bazira isključivo na rafinisanim namirnicama, kao što su na primer belo brašno i šečer, obezbeđuje nedovoljne količine GTF hroma. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pekarski kvasac, integralne žitarice, brokoli, šljive, pečurke, pivo i dr.



Suplementi hroma su postali popularni ranih 80-tih godina prošlog veka, kada je utvrđena navodna povezanost delovanja hroma sa anaboličkim efektima, tj. povećanjem mišićne mase i redukovanjem telesnih masti. Ono što je sigurno je da nedostatak GTF hroma rezultira smanjenim delovanjem insulina, i da se to lako može korigovati suplementima. Istraživanja ukazuju i na to da se ekskrecija hroma iz organizma povećava kod ljudi koji se redovno bave nekim vidom sporta ili su na bilo koji način fizički aktivniji, pa oni mogu imati povećane dnevne potrebe za ovim mineralom. Kod dijabetičara i gojaznih osoba, hrom može da smanji nivo triglicerida za nekih 20%, poveća glukoznu toleranciju i normalizuje nivo insulina. Jedna od mnogobrojnih studija vršenih na gojaznim ljudima utvrdila je da 400 mcg hroma dnevno tokom 3 meseca kod grupe gojaznih žena povećava sagorevanje masti za čak 50% u odnosu na placebo grupu.



Hrom je, kao i gvožđe, na lošem glasu zbog slabe apsorpcije od strane organizma. Zato se u suplementima javlja u kombinaciji sa nekim drugim jedinjenjem koje je lakše za apsorbovanje, kao što su vitamini ili u obliku helata aminokiselina, gde je mineral hemijski vezan za aminokiselinu. Ovo je proces koji prirodno organizam vrši sam kada apsorbuje minerale iz hrane. On ih na sličan način prvo helira, a potom apsorbuje, tj. omogućava im transport kroz intestinalni zid u procesu digestije. Aminokiseline su idealni helatori ili ligandi (hemijske veze), jer su pogodne za formiranje helatnih struktura. Problem minerala je njihova veličina i naelektrisanje, zbog koje sami ne mogu da prođu kroz intestinalni zid. S druge strane, organizam veoma lako apsorbuje individualne aminokiseline i dipeptide (dve aminokiseline vezane peptidnim vezama). Aminokiselinski helati minerala liče na ta jedinjenja, pa mu omogućavaju prenos tokom apsorpcije. U heliranom obliku, minerali su znatno manji, pa se mogu neometano apsorbovati. A aminokiselina, kad se oslobodi atoma minerala po njegovoj završenoj apsorpciji, može da se upotrebi za izgradnju proteina ili produkciju energije. Na kraju, ono što je najvažnije, minerali u ovom obliku ne poseduju nikakvo naelektrisanje, a to znači da nemaju nikakvu interakciju sa drugim jedinjenjima. Njihova neutralnost omogućava i drugim nutrijentima (vitaminima, pa čak i nekim lekovima) da se neometano apsorbuju.



Najrasprostranjeniji oblici hroma u suplementima su hrom polinikotinat, hrom pikolinat i hrom hlorid. Svakodnevno unošenje hroma u propisanim dnevnim dozama, može da obezbedi sledeće efekte:



- snižavanje nivoa šećera, triglicerida, holesterola i masti uopšte
- povećavanje efikasnosti insulina
- smanjenje rizika od nastajanja šećerne bolesti (diabates melitus)
- dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasične lekove i insulin, prepisane od lekara
- kontrola gladi i smanjenje aperita kod gojaznosti
- smanjenje rizika od pojave katarakte
- sprečavanje visokog krvnog pritiska i održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema
- povećanje čiste mišićne mase (bez masnih depoa) i definicije
- povećanje energije i izdržljivosti



Hrom je nazamenljiv sastojak svih vrsta sagorevača masti i u programu je svake moderne dijete. Osim što pomaže insulinu da metaboliše masti i glukozu, hrom podstiče i pretvaranje proteina u mišićnu masu, a šećer u energiju. On obezbeđuje veće količine šećera za energetsku produkciju, čime višestruko podiže nivo energije i izdržljivosti, a istovremeno ističe bezmasnu mišićnu masu, čime se postiže efekat tzv. mišićne definisanosti. Zato je omiljen dodatak ishrani svih sportista.



Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mcg. Hrom nije toksičan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporučenih ili više od 800 mcg dnevno. Osobe sa niskim nivoom šećera u krvi ne bi trebalo da uzimaju suplemente koji sadrže hrom.



Preporučena doza: 1 kapsula dnevno uz jelo

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 100
Sastav (1 kapsula) Hrom pikolinat 200 mcg

Ostali sastojci:
krompirov skrob, celuloza, želatin, magnezijum stearat, trigliceridi srednjeg lanca.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije