Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B6?

Vitamin B6, piridoksin je jedan od B vitamina neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma amino-kiselina (proteina), šećera i masti, kao i za stvaranje krvnih ćelija.

Svi vitamini B grupe ili kako se često nazivaju kompleks B vitamina, omogućavaju da se iz šećera oslobađa energija. Ova energija je neophodna za rad nervnih ćelija, srčanih-mišićnih ćelija i svih drugih mišićnih ćelija, kao i za normalno funkcionisanje svake pojedinačne ćelije u organizmu. B vitamini su neophodni za zdravu kožu, kosu, oči, jetru, nervni sistem, srce, mišiće, imuni sistem, jednom rečju: za ceo organizam.

Vitamin B6 omogućava stvaranje nekoliko neurotransmitera, prenosnika poruka u nervnom sistemu. Neophodan je za normalan razvoj i funkcionisanje mozga, za stvaranje hormona koji regulišu raspoloženje (serotonin, norepinefrin) i bio-ritam (melatonina).

Zajedno sa vitaminom B12 i folnom kiselinom, vitamin B6 kontroliše nivo homocisteina u krvi. Homocistein je aminokiselina čije su vrednosti u krvi povećane kod srčanih oboljenja. Vitamin B6 je potreban i za usvajanje vitamina B12, kao i za stvaranje crvenih krvnih ćelija.

Srčana oboljenja

Ustanovljeno je da ljudi koji ne unose dovoljno vitamina B6 putem ishrane imaju veći rizik za razvoj srčanih oboljenja. Povećan nivo homocisteina u krvi je povezan sa većim rizikom za nastanak i napredak srčanih oboljenja. Vitamin B6 može smanjiti homocistein u krvi.

Neka istraživanja pokazuju da vitamin B6 može popraviti simptome PMS-a, dok druga istraživanja nisu pokazala ovakav efekat. Nekada se vitamin B6 koristi kod karpal tunel sindroma. Reumatoidni artritis je povezan sa niskim nivoom vitamina B6 u organizmu. Neki istraživači misle da je ljudima obolelim od reumatoidnog artritisa potrebna veća količina vitamina B6, jer je smanjen usled hroničnih upalnih procesa.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B6?

Dobri izvori vitamina B6 su: piletina, ćuretina, tuna, mleko, sir, pasulj, spanać, šargarepa, seme suncokreta, integralni proizvodi. Zastupljen je u ćelijama svih organizama, pa se praktično stalno unosi ishranom.

dairy-products

Koje su preporučene dnevne doze?

Kod raznovrsne ishrane ljudi uglavnom unose dovoljno vitamina B6 da zadovolje svoje dnevne potrebe. Dodaci vitamina B6 treba da se uzimaju posle obroka.

Dnevne preporuke za vitamin B6 su:

  • Deca
    0-6 meseci: 0.1mg
    7-12 meseci: 0.3mg
    1-3 godine: 0.5mg
    4-8 godina: 0.6mg
    9-13 godina: 1mg
    14-18 godina: 1.2 – 1.3mg
  • Odrasli
    19–50 godina: 1.2 – 1.4mg
    51 godina i stariji: 1.5 – 1.7mg
    Trudnice: 1.9mg
    Dojilje: 2mg
  • Prevencija srčanih oboljenja i sniženje homocisteina: 3mg dnevno

Veće doze vitamina B6 se koriste u terapiji nekih oboljenja, ali isključivo po savetu lekara.

Vitamin B6 se koristi posebno (Bedoksin) ili u sklopu kompleksa B vitamina. Na pakovanjima je označen hemijskim nazivima kao: piridoksal, piridoksamin, piridoksin hidrohlorid, piridoksal-5-fosfat.

Kada može doći do nedostatka vitamina B6?

Pravilnom, raznovrsnom ishranom zadovoljavaju se potrebe organizma za ovim vitaminom. Nedostatak se najčešće javlja kod upotrebe nekih lekova, kod alkoholizma, u slučaju kada postoji i nedostatak svih drugih vitamina B grupe.

Retko može doći do deficita vitamina B6, mada postoje slučajevi u kojima dolazi do nedostatka ovog vitamina, posebno kod dece i starijih ljudi. Simptomi ozbiljnog deficita vitamina B6 su: mišićna slabost, nervoza, iritabilnost, depresija, problemi sa koncentrisanjem, psihički poremećaji.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B6?

Povećane količine vitamina B6 potrebne su osobama sa teškim infekcijama, groznicom, onima koji su na hemodijalizi. Osobe koje žive pod povećanim stresom i alkoholičari takođe treba da unose više B6 vitamina.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B6?

Veoma visoke doze vitamina B6, 200mg i više, mogu izazvati neurološke poremećaje, kao što su gubitak osećaja u nogama i neravnoteža. Prekidanjem upotrebe tako visokih doza dolazi do povlačenja ovih simptoma tokom 6 meseci. Zabeleženi su slučajevi alergijskih reakcija na koži pri upotrebi visokih doza. Ostali neželjeni efekti su: osetljivost na svetlost, mučnina, abdominalni bol, gubitak apetita.

Da li se može uneti previše vitamina B6?

Ishranom se teško mogu uneti doze koje bi izazvale hipervitaminozu, jer je vitamin B6 rastvorljiv u vodi, te se sav višak izlučuje urinom. Kod terapija u kojima se tokom dužeg vremenskog perioda koristi preko 200mg vitamina B6 može doći do toksičnih efekata, pre svega u vidu neuroloških poremećaja.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B6?

Neki lekovi utiču na smanjenje nivoa vitamina B6 u organizmu, to su: cikloserin, hidralazin, izoniazid, penicilamin, teofilin. Svi vitamini B grupe, pa i vitamin B6 utiču na smanjeno usvajanje tetraciklina (Dovicin, Doksiciklin, Amracin), te u slučaju istovremene primene treba ih uzimati sa nekoliko sati razmaka.

Kao i drugi vitamini B grupe, i vitamin B6 pojačava antidepresivni efekat lekova za depresiju (Amitriptilin, Anafranil, Maprotilin). Dok MAO inhibitori mogu smanjiti nivo vitamina B6 u krvi.

Ako se uzima sa 5-fluorouracilom i doksorubicinom (lekovima koji se koriste u hemoterapiji), vitamin B6 može smanjiti neka od njihovih neželjenih dejstava bez uticaja na efikasnost terapije. Vitamin B6 može smanjiti efikasnost terapije upotrebom levodopa kod Parkinsonove bolesti i fenitoina kod epilepsije.

Vitamin D3 5000 IU 90 kapsula

šifra proizvoda 00001
2.395,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Od 10 ljudi 9 ima nedostatak vitamina D

Ovo ne tvrdimo mi, to je rezultat jednog svetskog i reprezentativnog istraživanja. Aktivni članovi Biocoma su odavno zagovornici ovoga, šta sada i sve veći broj rezultata ozbiljnih istraživanja potvrđuju.

Problem je, ukoliko vitamina D nema dovoljno

Nadoknada ovog vitamina je svakako potrebna od oktobra meseca. Zalihe koje su se nagomilale u toku leta do tada već polako nestaju. Količinu vitamina D koji uskladištimo tokom leta potrošimo za 6 nedelja, tako da za jesenje-zimsku sezonu vitamin D kod ljudi može da se spusti na opano niske nivoe, što prouzrokuje značajne zdravstvene rizike.

Njegov nedostatak može da prouzrokuje kardio-vaskularna oboljenja, osteoporozu, oslabljen imuni ssitem, pojavu dijabetesa, depresije, ali čak povećava i mogučnost pojave tumora. Poseban značaj ima kod male dece, zbog svoje uloge u zdravom razvijanju ćelija, koja i tokom leta dobijaju manje količine ovog vitamina zbog korišćenja raznih zaštitnih krema za sunce, a tokom zime zbog ishrane koja sadrži jako malo vitamina D.

Jednostavno rečeno potreban nam je tokom cele godine.

Uzmimo ozbiljno!

Prema jednom istraživanju preporučuje se unos vitamina D u 10 puta većoj količni nego što se do sada savetovalo jednom odraslom čoveku, pogotovo u periodu od novembra do marta. To iznosi umesto dosadašnjih 200 IU do čak 1500-2000 IU! Kod osoba sa viškom telesne težine se to još povećava na 3000-4000 IU.

U slučaju smanjenja nedostatka vitamina D smrtnost bi se mogla smanjiti za 7-10%, a prosečan životni vek bi se povećao za 2-3 godine.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(Rastvorljiv u mastima, otporan na temperature, predstavlja vitamin iz porodice steroidnih hormona, i aktivan je hormon)



Za dnevnu upotrebu



„Kod nedovoljno sunčanja i unosa premalo hranljivih materija u organizam-blizu milijarde ljudi pati od nedovoljno D-vitamina u organizmu, kako je i kod nas. O nedostatku D-vitamina, naučnici govore kao o postojanju epidemije.



„Nemoguće je sakupiti dovoljnu količinu D-vitamina samo iz ishrane, sem ukoliko dnevno, od 3-5 puta ne jedete riblje meso.”



„Kod nas, kod dece od 11-14 godina starosti, od toga kod devojčica 99.2%, a dečaka 100% dece,unos D-vitamina ne dostiže 70% od potrebne količine!”



„Rizične grupe, kod kojih ne postoji dovoljne količina D-vitamina u organizmu predstavljaju: Nedonoščad, deca u pubertetu, starije osobe, bolesnici koji pate od bolesti jetre i bubrega, osobe koje uzimaju antiepileptičnu i steroidnu terapiju.”



„Kod trudnica kod kojih postoji manjak D-vitamina, novorođenčad se rađa sa neprikladnom mineralizacijom kostiju.” (Magyar Tudomány, časopis Mađarske akademije nauka)





VITAMIN D3 – 5000 UI



Za dnevnu upotrebu



NedostatakD-vitamina se povezuje sa različitim oblicima raka, uključujući maligni melanom i rak debelog creva. Nedostatak D-vitamina drastično slabi imuni sistem, kosti i moždanu funkciju. Zbog gore navedenog mnogi lekari već neko vreme preporučuju unos u većoj dozi od dotadašnje preporučene.



U nedostatku D-vitamina, T ćelije, zaslužne za borbu protiv izazivača bolesti, se neaktiviraju, odnosno u tom, takvom stanju nisu u sposobne da se bore protiv stranih virusa i bakterija.



S unosom potrebne količine D-vitamina, smrtnost kod nas bi se smanjila za 7-10%, a životni vek produžio za 2-3 godine-opažanje međunarodnih zdravstvenih istitucija!



Sa dostizanjem potrebne količine D-vitamina, prelomi kuka, tumorska oboljenja bi se umanjila za 26%, šećerna bolest tipa 1 koja nastaje kod dece za 78%, obolenja od raka za 35%, za desetinu oboljenja od kardiovaskularna oboljenja, verovatnoća nastanka gripa za 90%!



Više od 2/3 naših ljudi pati od nedostatka D-vitamina. D-vitamin – koji uopšte nije vitamin, već hormonska predmaterija – jedna je od najvažnijih materija za proizvodnju aktivnog D-hormona.



D-vitamin je materija koja se razlaže u masti, i drugi naziv joje je kalciferol. Nastaje iz holesterola koji se stvara u koži prolikom UV zračenja. Prvenstveni zadatak mu je da pomaže odgovarajuću apsorbiju kalcijuma i fosfora u tankom crevu. S obzirom da povećava apsorbciju kalcijuma i time održava njegovu ravnotežu, jača zube i gustinu kostiju. Smanjuje nivo proteina izazivača simptoma alergije, i povećava toleranciju na alergene. Pored mnogobrojnih imunoloških pogodnosti, sprečava bolesti srca, ublažava šećernu bolest, verovatnoću nastanka raka i depresivnosti.



Njegov nedostatak doprinosi nastanku sledećih oboljenja: Rak dojke, debelog creva, rektuma, prostate, jajnika. U nedostatku raste verovatnoća nastanka raka dojke, tumor agresivnije raste i smanjuje se životni vek. Ovaj vitamin potpomaže propustljivost ćelijskih membrana – što je izuzetno važno u slučaju raka.



Britanski institut za istraživanje tumora, Međunarodno udruženje za osteoporozu, Udruženje za multiplu skerozu, Britansko udruženje dermatologa, Udruženje za šećerne bolesnike Ujedinenog kraljevstva, Britanski nacionalni forum za srce i druge slične instutucije su, nakon mnogobrojnih istraživanja, saglasne da se sa nadoknađivanjem D-vitamina, u 70% slučajeva može izvršiti prevencija tumora. (Natural News)



Prema Džonu Kenelu (John Cannell) nedostatak vitamina pokreće godišnje epidemije gripa, zbog čega se odraslima preporučuje 10000-15000 MJ (MJ-međunarodna jedinica), dok se deci preporučuje na svakih 13 kilograma težine 1500 MJ, radi prevencije!



Vezu između nedostatka vitamina i gripa podržava i jedno američko istraživanje, u kojem je učestvovalo 19000 osoba.



Protiv gripe nije vakcinacija rešenje, već D-vitamin u odgovarajućoj količini. Prema R. Edgar Houp Simsonu (R. Edgar Hope Simpson) D-vitamin je – nasuprot vakcinacijama – pogodno sredstvo za zarazna oboljenja (Epidemiology and Infection, Virology Journal).



Istraživanja sprovedena ’80-ih godina su pokazala da su deca majki kojima je nedostajalo vitamina nezrelija i da su se u prvim godinama života slabije razvijala. Tokom trudnoće je nužan unos 15000-20000 MJ dnevno da bi se održao normalan kvalitet krvi. U nedostatku D-vitamina kod fetusa, odojčadi i male dece dovodi do povećanja opasnosti od nastanka šećerne bolesti tipa 1. Nedostatak D-vitamina utiče i na plodnost žene.



D-vitamin je neizostavan i kod uravnoteženog i zdravog krvnog sistema. Igra ulogu u zdravlju kostiju i krvnih sudova, regulisanju ćelijske funkcije, protoku ćelija, razmnožavanju i umiranju, unapređuje rad imunog sistema i sprečava nastanak hroničnih bolesti. Prema najnovijim američkim istraživanjima, D-vitamin igra značajnu ulogu u zaustavljanju opadanja kose, jer jača folikul dlake.



Nedostatak vitamina D izaziva mnoge bolesti. Slabljenje kostiju, osteoporoza, a u ozbiljnijem nedostatku dovodi i do osteomalacije. Njegov nedostatak povećava verovatnoću lomljenja kostiju, jer slabi dejstvo lekova za osteoporozu.



Nedostatak D-vitamina, među autoimunim bolestima, povećava verovatnoću nastanka reumatske upale zglobova, šećerne bolesti, i multipleks skleroze. Prema istraživanjima doprinosi i bolesti slabog srca, težih bolesti, povećava krvni pritisak i opasnost od zakrčenja krvnih sudova. Kod odraslih povećava opasnost od nastanka šećerne bolesti tipa 2. Naučnici Harvardskog univerziteta su ustanovili da se sa odgovarajućom dozom D-vitamina tokom života smanjuje opasnost nastanka šećerne bolesti tipa 1!



Prema stručnjacima najmanje 70% stanovništva pati od manjka D-vitamina. Udruženje lekara Mađarske, na osnovu dosadašnjih iskustava, od 2012. godine preporučuju unos desetostruko povećani unos D-vitamina u periodu od novembra do marta meseca. Dnevno 200 MJ – 1500-2000 Mj! U ozbiljnijim slučajevima, količina je još veća; i do 3000 – 4000 MJ. Prema objašnjenju britanskih naučnika – s obizor ma de D-vitamin skladišti u masnim tkivima – kod gojaznih osoba, se zbog težine otežava, odnosno onemogućuje dotok D-vitamina u krv.



D-vitamin bez K-vitamina nema mnogo značaja. Kako „zapadnjačka” ishrana uništava crevnu floru, s poodmaklošću bolesti otežava se apsorbcija hranljivih materija, zbog čega je količina unos ova dva vitamina praktično neograničena. Intenzivna istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da i nedostatak K-vitamina, takođe izaziva nekoliko tumorskih oboljenja. K2-vitamin je neizostavan u iskorišćavanju kalcijuma. Mnogo je značajniji nego što se do sada mislilo.



Važan je u zdravlju kostiju, konkretno, sprečava propadanje kostiju starih osoba, koje izazivaju ćelije osteoklaste (osteoclast). K-vitamin je potreban da bi osteokalcin (osteocalcin) mogao da veže kalcijum, a za sintezu osteokalcina je opet potreban D-vitamin. Osteokalcin pomaže apsorbciju kalcijuma i kalijuma, i na taj načina kosti jačaju. Pomaže jetru u ulozi detoksikatora, sprečava zakrčenje vena, čime ih štiti. Sprečava jače krvarenje, grčeve i bolove pri menstruacijama. Štiti bolesnike operisane u ozbiljnijim zahvatima od unutrašnjeg krvarenja. Preporučuje se i za teško zarastajuće rane.



U slučaju nedostatka količina mineralnih materija u kostima postaje nedovoljna, i deformišu se, gube jačinu, elastičnost, lako se lome i teže zarastaja. Kod starijih mogu i da propadnu i da se jave bolovi u mišićima. Kod dece se javlja rahitis.



Nivo D-vitamina kod nas se kreće oko 10-15 nmol/litar, dok je potrebna količina 60-80 nmol/litar. Ukoliko koristite zaštitne kreme od Sunca, faktora 8 i više, proizvodnja D-vitamina u Vašem organizmu može da opadne i do 95%. Pri pojavi bolesti, preporučuje se unos za 50% veći od uobičajenog! Za mali novac u laboratorijama lako može da se proveri nivo D-vitamina.



Dejstva:



  • Prevencija gripa
  • Za mršavljenje
  • Odbrana od raka dojke, prostate i debelog creva, ublžavanje upalnih tegoba u crevima
  • Lečenje osteoporoze
  • Slabost u mišićima, optimalizacija mišićnog tonusa
  • Lečenje tegoba krvnih sudova i srca
  • Lečenje slabosti srca
  • Smanjuje visok pritisak
  • Lečenje zakrčenja krvnih sudova i infarkta
  • Lečenje autoimunih bolesti
  • Lečenje reumatoidnog artritisa i rahitisa
  • Lečenje šećerne bolesti i harmonizacija šećera u krvi
  • Za razvoj fetusa
  • PCO


Preporučena doza: Dnevno jedna kapsula, dok nivo vitamina D3 u krvi ne bude normalan između 60-80 nmol/litar. Preporučuje se u kombinaciji sa K-vitaminom.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije