Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin D?

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa, deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Pojava rahitisa se može smanjiti i ukoliko se konzumira mleko koje je obogaćeno vitaminom D.

Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije, kao i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju traje do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se znatno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.

Prema nekim studijama nedostatak vitamina D u vezi je i sa pojavom artritisa. Ovaj vitamin se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija koje su  posledica nedostatka sunčeve svetlosti, kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Ovaj vitamin se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.

vitamin-d

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola (aktivan oblik vitamina D).

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Kome su potrebne povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

Vitamin D3 5000 IU 90 kapsula

SKU 00001
2.395,00 RSD
In stock
1
Product Details

Od 10 ljudi 9 ima nedostatak vitamina D

Ovo ne tvrdimo mi, to je rezultat jednog svetskog i reprezentativnog istraživanja. Aktivni članovi Biocoma su odavno zagovornici ovoga, šta sada i sve veći broj rezultata ozbiljnih istraživanja potvrđuju.

Problem je, ukoliko vitamina D nema dovoljno

Nadoknada ovog vitamina je svakako potrebna od oktobra meseca. Zalihe koje su se nagomilale u toku leta do tada već polako nestaju. Količinu vitamina D koji uskladištimo tokom leta potrošimo za 6 nedelja, tako da za jesenje-zimsku sezonu vitamin D kod ljudi može da se spusti na opano niske nivoe, što prouzrokuje značajne zdravstvene rizike.

Njegov nedostatak može da prouzrokuje kardio-vaskularna oboljenja, osteoporozu, oslabljen imuni ssitem, pojavu dijabetesa, depresije, ali čak povećava i mogučnost pojave tumora. Poseban značaj ima kod male dece, zbog svoje uloge u zdravom razvijanju ćelija, koja i tokom leta dobijaju manje količine ovog vitamina zbog korišćenja raznih zaštitnih krema za sunce, a tokom zime zbog ishrane koja sadrži jako malo vitamina D.

Jednostavno rečeno potreban nam je tokom cele godine.

Uzmimo ozbiljno!

Prema jednom istraživanju preporučuje se unos vitamina D u 10 puta većoj količni nego što se do sada savetovalo jednom odraslom čoveku, pogotovo u periodu od novembra do marta. To iznosi umesto dosadašnjih 200 IU do čak 1500-2000 IU! Kod osoba sa viškom telesne težine se to još povećava na 3000-4000 IU.

U slučaju smanjenja nedostatka vitamina D smrtnost bi se mogla smanjiti za 7-10%, a prosečan životni vek bi se povećao za 2-3 godine.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(Rastvorljiv u mastima, otporan na temperature, predstavlja vitamin iz porodice steroidnih hormona, i aktivan je hormon)



Za dnevnu upotrebu



„Kod nedovoljno sunčanja i unosa premalo hranljivih materija u organizam-blizu milijarde ljudi pati od nedovoljno D-vitamina u organizmu, kako je i kod nas. O nedostatku D-vitamina, naučnici govore kao o postojanju epidemije.



„Nemoguće je sakupiti dovoljnu količinu D-vitamina samo iz ishrane, sem ukoliko dnevno, od 3-5 puta ne jedete riblje meso.”



„Kod nas, kod dece od 11-14 godina starosti, od toga kod devojčica 99.2%, a dečaka 100% dece,unos D-vitamina ne dostiže 70% od potrebne količine!”



„Rizične grupe, kod kojih ne postoji dovoljne količina D-vitamina u organizmu predstavljaju: Nedonoščad, deca u pubertetu, starije osobe, bolesnici koji pate od bolesti jetre i bubrega, osobe koje uzimaju antiepileptičnu i steroidnu terapiju.”



„Kod trudnica kod kojih postoji manjak D-vitamina, novorođenčad se rađa sa neprikladnom mineralizacijom kostiju.” (Magyar Tudomány, časopis Mađarske akademije nauka)





VITAMIN D3 – 5000 UI



Za dnevnu upotrebu



NedostatakD-vitamina se povezuje sa različitim oblicima raka, uključujući maligni melanom i rak debelog creva. Nedostatak D-vitamina drastično slabi imuni sistem, kosti i moždanu funkciju. Zbog gore navedenog mnogi lekari već neko vreme preporučuju unos u većoj dozi od dotadašnje preporučene.



U nedostatku D-vitamina, T ćelije, zaslužne za borbu protiv izazivača bolesti, se neaktiviraju, odnosno u tom, takvom stanju nisu u sposobne da se bore protiv stranih virusa i bakterija.



S unosom potrebne količine D-vitamina, smrtnost kod nas bi se smanjila za 7-10%, a životni vek produžio za 2-3 godine-opažanje međunarodnih zdravstvenih istitucija!



Sa dostizanjem potrebne količine D-vitamina, prelomi kuka, tumorska oboljenja bi se umanjila za 26%, šećerna bolest tipa 1 koja nastaje kod dece za 78%, obolenja od raka za 35%, za desetinu oboljenja od kardiovaskularna oboljenja, verovatnoća nastanka gripa za 90%!



Više od 2/3 naših ljudi pati od nedostatka D-vitamina. D-vitamin – koji uopšte nije vitamin, već hormonska predmaterija – jedna je od najvažnijih materija za proizvodnju aktivnog D-hormona.



D-vitamin je materija koja se razlaže u masti, i drugi naziv joje je kalciferol. Nastaje iz holesterola koji se stvara u koži prolikom UV zračenja. Prvenstveni zadatak mu je da pomaže odgovarajuću apsorbiju kalcijuma i fosfora u tankom crevu. S obzirom da povećava apsorbciju kalcijuma i time održava njegovu ravnotežu, jača zube i gustinu kostiju. Smanjuje nivo proteina izazivača simptoma alergije, i povećava toleranciju na alergene. Pored mnogobrojnih imunoloških pogodnosti, sprečava bolesti srca, ublažava šećernu bolest, verovatnoću nastanka raka i depresivnosti.



Njegov nedostatak doprinosi nastanku sledećih oboljenja: Rak dojke, debelog creva, rektuma, prostate, jajnika. U nedostatku raste verovatnoća nastanka raka dojke, tumor agresivnije raste i smanjuje se životni vek. Ovaj vitamin potpomaže propustljivost ćelijskih membrana – što je izuzetno važno u slučaju raka.



Britanski institut za istraživanje tumora, Međunarodno udruženje za osteoporozu, Udruženje za multiplu skerozu, Britansko udruženje dermatologa, Udruženje za šećerne bolesnike Ujedinenog kraljevstva, Britanski nacionalni forum za srce i druge slične instutucije su, nakon mnogobrojnih istraživanja, saglasne da se sa nadoknađivanjem D-vitamina, u 70% slučajeva može izvršiti prevencija tumora. (Natural News)



Prema Džonu Kenelu (John Cannell) nedostatak vitamina pokreće godišnje epidemije gripa, zbog čega se odraslima preporučuje 10000-15000 MJ (MJ-međunarodna jedinica), dok se deci preporučuje na svakih 13 kilograma težine 1500 MJ, radi prevencije!



Vezu između nedostatka vitamina i gripa podržava i jedno američko istraživanje, u kojem je učestvovalo 19000 osoba.



Protiv gripe nije vakcinacija rešenje, već D-vitamin u odgovarajućoj količini. Prema R. Edgar Houp Simsonu (R. Edgar Hope Simpson) D-vitamin je – nasuprot vakcinacijama – pogodno sredstvo za zarazna oboljenja (Epidemiology and Infection, Virology Journal).



Istraživanja sprovedena ’80-ih godina su pokazala da su deca majki kojima je nedostajalo vitamina nezrelija i da su se u prvim godinama života slabije razvijala. Tokom trudnoće je nužan unos 15000-20000 MJ dnevno da bi se održao normalan kvalitet krvi. U nedostatku D-vitamina kod fetusa, odojčadi i male dece dovodi do povećanja opasnosti od nastanka šećerne bolesti tipa 1. Nedostatak D-vitamina utiče i na plodnost žene.



D-vitamin je neizostavan i kod uravnoteženog i zdravog krvnog sistema. Igra ulogu u zdravlju kostiju i krvnih sudova, regulisanju ćelijske funkcije, protoku ćelija, razmnožavanju i umiranju, unapređuje rad imunog sistema i sprečava nastanak hroničnih bolesti. Prema najnovijim američkim istraživanjima, D-vitamin igra značajnu ulogu u zaustavljanju opadanja kose, jer jača folikul dlake.



Nedostatak vitamina D izaziva mnoge bolesti. Slabljenje kostiju, osteoporoza, a u ozbiljnijem nedostatku dovodi i do osteomalacije. Njegov nedostatak povećava verovatnoću lomljenja kostiju, jer slabi dejstvo lekova za osteoporozu.



Nedostatak D-vitamina, među autoimunim bolestima, povećava verovatnoću nastanka reumatske upale zglobova, šećerne bolesti, i multipleks skleroze. Prema istraživanjima doprinosi i bolesti slabog srca, težih bolesti, povećava krvni pritisak i opasnost od zakrčenja krvnih sudova. Kod odraslih povećava opasnost od nastanka šećerne bolesti tipa 2. Naučnici Harvardskog univerziteta su ustanovili da se sa odgovarajućom dozom D-vitamina tokom života smanjuje opasnost nastanka šećerne bolesti tipa 1!



Prema stručnjacima najmanje 70% stanovništva pati od manjka D-vitamina. Udruženje lekara Mađarske, na osnovu dosadašnjih iskustava, od 2012. godine preporučuju unos desetostruko povećani unos D-vitamina u periodu od novembra do marta meseca. Dnevno 200 MJ – 1500-2000 Mj! U ozbiljnijim slučajevima, količina je još veća; i do 3000 – 4000 MJ. Prema objašnjenju britanskih naučnika – s obizor ma de D-vitamin skladišti u masnim tkivima – kod gojaznih osoba, se zbog težine otežava, odnosno onemogućuje dotok D-vitamina u krv.



D-vitamin bez K-vitamina nema mnogo značaja. Kako „zapadnjačka” ishrana uništava crevnu floru, s poodmaklošću bolesti otežava se apsorbcija hranljivih materija, zbog čega je količina unos ova dva vitamina praktično neograničena. Intenzivna istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da i nedostatak K-vitamina, takođe izaziva nekoliko tumorskih oboljenja. K2-vitamin je neizostavan u iskorišćavanju kalcijuma. Mnogo je značajniji nego što se do sada mislilo.



Važan je u zdravlju kostiju, konkretno, sprečava propadanje kostiju starih osoba, koje izazivaju ćelije osteoklaste (osteoclast). K-vitamin je potreban da bi osteokalcin (osteocalcin) mogao da veže kalcijum, a za sintezu osteokalcina je opet potreban D-vitamin. Osteokalcin pomaže apsorbciju kalcijuma i kalijuma, i na taj načina kosti jačaju. Pomaže jetru u ulozi detoksikatora, sprečava zakrčenje vena, čime ih štiti. Sprečava jače krvarenje, grčeve i bolove pri menstruacijama. Štiti bolesnike operisane u ozbiljnijim zahvatima od unutrašnjeg krvarenja. Preporučuje se i za teško zarastajuće rane.



U slučaju nedostatka količina mineralnih materija u kostima postaje nedovoljna, i deformišu se, gube jačinu, elastičnost, lako se lome i teže zarastaja. Kod starijih mogu i da propadnu i da se jave bolovi u mišićima. Kod dece se javlja rahitis.



Nivo D-vitamina kod nas se kreće oko 10-15 nmol/litar, dok je potrebna količina 60-80 nmol/litar. Ukoliko koristite zaštitne kreme od Sunca, faktora 8 i više, proizvodnja D-vitamina u Vašem organizmu može da opadne i do 95%. Pri pojavi bolesti, preporučuje se unos za 50% veći od uobičajenog! Za mali novac u laboratorijama lako može da se proveri nivo D-vitamina.



Dejstva:



  • Prevencija gripa
  • Za mršavljenje
  • Odbrana od raka dojke, prostate i debelog creva, ublžavanje upalnih tegoba u crevima
  • Lečenje osteoporoze
  • Slabost u mišićima, optimalizacija mišićnog tonusa
  • Lečenje tegoba krvnih sudova i srca
  • Lečenje slabosti srca
  • Smanjuje visok pritisak
  • Lečenje zakrčenja krvnih sudova i infarkta
  • Lečenje autoimunih bolesti
  • Lečenje reumatoidnog artritisa i rahitisa
  • Lečenje šećerne bolesti i harmonizacija šećera u krvi
  • Za razvoj fetusa
  • PCO


Preporučena doza: Dnevno jedna kapsula, dok nivo vitamina D3 u krvi ne bude normalan između 60-80 nmol/litar. Preporučuje se u kombinaciji sa K-vitaminom.

Save this product for later