Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin D?

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa, deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Pojava rahitisa se može smanjiti i ukoliko se konzumira mleko koje je obogaćeno vitaminom D.

Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije, kao i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju traje do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se znatno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.

Prema nekim studijama nedostatak vitamina D u vezi je i sa pojavom artritisa. Ovaj vitamin se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija koje su  posledica nedostatka sunčeve svetlosti, kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Ovaj vitamin se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.

vitamin-d

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola (aktivan oblik vitamina D).

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Kome su potrebne povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

Liposomalni natrijum askorbat 250 ml

00381

Liposomalni natrijum askorbat 250 ml 00381

Vitamin C (bilo kao Askorbinska kiselina ili Natrijum askorbat) spada u najpoznatije vitamine. Većina životinja (osim primata) sama stvara u telu Vitamin C, dok čovek to ne može i zato mora da ga uzima oralno, u obliku Natrijum askorbata bilo u prahu ili u liposomalnom obliku. U prahu je lako topiv u vodi, a netopiv u mastima. Hranjive materije topive u vodi, poput vitamina C, teško prolaze kroz barijeru koja prekriva ćelijske opne, a koje se sastoje od jednake dvoslojne baze (belančevine i lipidi) kao i liposomi. Ova barijera kontroliše šta ulazi u ćelije, te šta izlazi iz njih. Budući da je liposomalni Vitamin C napravljen na istoj bazi kakvu imaju ćelijske opne, on prolazi kroz ćelijske zidove mnogo delotvornije od Vitamina C koji nije obložen liposomima. Stoga, liposomalni Vitamin C ima jednaku ili veću delotvornost od intravenoznog unosa. Kombinacija Vitamina C i esencijalnih fosfolipida radikalno poboljšava ćelijsku biološku raspoloživost. Jednostavno, manje od 20% intravenoznog Vitamina C dolazi u ćelije, no liposferni spoj na česticama Vitamina C omogućava da 95% liposomalnog Vitamina C dođe u ćelije.

Zato je Liposomalni Vitamin C delotvorniji od ostalih oblika uzimanja ovog vitamina.

Poznata je uloga Vitamina C kao antihistaminika, odnosno, da smanjuje upalna stanja povezana s prehladom, groznicom, alergijama i gripom a uz to izuzetno pojačava delovanje belih krvnih zrnaca u obrani organizma. Apsolutno podiže imunitet. Manje je poznata izuzetno važna uloga Vitamina C u proizvodnji kolagena, glavnog granidbenog materijala kože, ligamenata, kostiju, diskova u kičmi, tetiva… Visoke doze su se pokazale kao glavni faktor u procesu zarastanja rana, bilo od opekotna, posekotina, hirurških intervencija, uganuća ‐ istegnuća i lomljenja kostiju. Takođe je izuzetno važan za zdravlje očiju, i mnogi stručnjaci veruju da čak i malih 1.000 mg Vitamina C dnevno, u obliku liposomata može da zaustavi kataraktu.
Niski nivoi Vitamina C mogu biti povezani sa većim rizikom za dobijanje raka, kardiovaskularnih bolesti i makularne degeneracije očiju kod starijih osoba. Istraživanja lekara nutricionista, doktora Ernesta Krebsa, doktora Dina Burka (SAD), i drugih, dovela su do zaključka da:

“ U telu ništa ne može da se izleči bez dovoljno vitamina C “

Bez C vitamina nema izgradnje ni jedne ćelije, nema popravljanja krvnih sudova nema izlečenja, nema preventive i ako ga ne uzimamo dovoljno preko hrane (sirovo voće i povrće) moramo ga uzimati kao dodatak ishrani.

Nakon redovnog konzumiranja 6 – 10 g askorbata dnevno, u razdoblju od godinu dana, dolazi do potpune obnove strukture cielog organizma preko obnove kolagena. Dolazi do obnove arterija, blokira se razvoj ateroskleroze, pomaže u sprečavanju srčanih udara a pomaže da se spreči i moždani udar. Osim toga, natrijum askorbat ima vodeću ulogu u otklanjanju hroničnih i akutnih infekcija.

Ono što je manje poznato ili uopšte nije poznato je, da tzv. Askorbinska kiselina (Vitamin C) iz prirodnih izvora – voća i povrća nema gotovo ništa zajedničko sa Askorbinskom kiselinom (Vitaminom C) iz apoteke jer, taj tzv. Vitamin C iz apoteke ima Ph oko 3, što je izuzetno kiselo (ne samo po ukusu) i pravi puno štete u organizmu.

Vitamin C pomaže u zaštiti svih arterijskih zidova. Pod najvećim stresom su koronarne arterije, krvni sudovi koji opskrbljuju srčani mišić. Vitamin C pomaže u smanjenju infekcija i drugih oblika oksidativnog stresa a takođe, sprečava oksidaciju holesterola u krvi. Sprečava Anginu pektoris u začetku. Poboljšava i funkciju pluća i ukupnu oksidaciju. Astmatičari imaju tendenciju povećane potrebe za Vitaminom C i doze od 2.000 mg dnevno Liposomala, umanjuju telesnu proizvodnju histamina i upala povezanih s plućima, jer pretvara folnu kiselinu u njen aktivni oblik. Takođe, poboljšava stabilnost šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom.

Potrebe za Vitaminom C kod atletičara i teškoatletičara – ljudi koji vežbaju su daleko veće nego kod ostalih jer Vitamin C kontroliše količinu kortizola, blokira ga i time sprečava katabolizam ‐ (razlaganje mišića ) i stresno stanje koje izaziva kortizol.

Pakovanje: 250 ml

Upotreba: 4 g dnevno

Proizvođač: Diet Food doo, Beograd

1600 RSD In stock
Proizvođač:Diet Food doo, Beograd
Telefon: 025/461-108, 062/156-5883:za pitanja i porudžbine
Tip proizvoda:rastvor