Izaberite stranicu

Dodaci ishrani (dijetetski suplementi) su postali veoma popularni, a većina ljudi koja ih koristi očekuje da će nepravilnu ishranu regulisati ako svaki dan popiju svoju dozu multivitamina i minerala. Ipak, da bi organizam dobio što više vitamina i minerala potrebno je biti informisan i odabrati kvalitetan proizvod.

Različiti proizvođači imaju različite kriterijume u proizvodnji i kontroli kvaliteta, što se svakako odražava i na efekat vitamina i minerala koji se koriste. Izbor dodatka ishrani treba da se zasniva da informacijama o kvalitetu i u skladu sa specifičnim potrebama svake individue. Verovatno ste već mnogo toga o suplementima i sami zapazili, a ovde ćemo se truditi da istaknemo neke bitne stvari.

Prvo, važno je istaći da dodaci ishrani ne podležu kontroli kakvoj podležu preparati registrovani kao lek. Dodaci ishrani moraju da ispune minimalne toksikološke (da ne sadrže đtetne toksične materije) i mikrobioške (da nisu kontaminirani bakterijama ili drugim mikroorganizmima) provere. To znači da ne postoje zvanični propisi o kontroli sadržaja aktivnih supstanci, da bi se preparat stavio u promet kao dodatak ishrani. Odgovornost za kvalitet i sadržaj lekovitih principa u ovim proizvodima preuzima samo proizvođač i zavisi od njegove odgovornosti prema kupcima i reputaciji koju želi da izgradi ili održi.

Da li ste znali da se neki suplementi usvajaju u želucu, neki u tankom crevu; u određenoj pH sredini; neki se bolje usvajaju na prazan stomak, a drugi u prisustvu hrane. Određene materije mogu da smanje usvajanje drugih nutrijenata, npr. gvožđe smanjuje usvajanje bakra i cinka. Vitamini ratvorljivi u mastima (vitamin A, vitamin E, vitamin D ) se bolje usvajaju u prisustvu hrane koja sadrži masti, dok se vitamin B12 vrlo teško usvaja, a kod nekih ljudi kod kojih postoje oštećenja digestivnog trakta ili kod starih osoba apsorpcija može potpuno da se izgubi.

Vitamini i minerali koje popijete usvajaju se u izvesnoj meri, a određeni deo se ne iskoristi već se izbacuje stolicom ili mokraćom. Pitanje je koliko vitamina i minerala organizam može da iskoristi iz upotrebljenih suplemenata, i to presudno određuje kvalitet proizvoda. Ovo svojstvo preparata se naziva biološka iskoristljivost. Ako uzimate preparat sa malom biološkom iskoristljivosti, iako mislite da je organizam snabdeven svim neophodnim nutrijentima, ustvari on ostaje lišen ovih hranljivih materija, jer ne može da ih usvoji na pravi način.

Sa toliko dodataka ishrani prisutnih na tržistu kako ćete razlikovati kvalitetne od manje kvalitetnih? Kako izabrati suplement koji će najadekvatnije odgovarati vašim potrebama? Kao prvo, pogledajte koje informacije su sadržane na etiketi proizvoda. Na etiketi treba da se nalazi sastav preparata, količina aktivnih materija po jednoj tableti, kapsuli… oblik u kome se nalazi aktivna komponenta (npr. kalcijum-karbonat, kalcijum-laktat, kalcijum-citrat…), količina tableta, itd. Etiketa treba da sadrži i način doziranja, preporučeni dnevni unos neke materije, način upotrebe.

O kvalitetu proizvodjača koji stoji iza nekog proizvoda može se suditi na osnovu: posedovanja GMP-a (Good manufacturing practice) i drugih standarda u proizvodnji, ispitivanja proizvoda od strane nezavisnih laboratorija, izvora sirovina koji se koriste u proizvodnji… GMP (dobra proizvodjačka praksa) je standard koji se poštuje u farmaceutskoj industriji, a obezbedjuje kontrolu kvaliteta sirovina i gotovih proizvoda i farmaceutski nivo čistoće krajnih preparata. Postoje i drugi standardi kao što su HACCP i ISO, koji garantuju bezbednost i sigurnost procesa proizvodnje. Ipak, trebalo bi da i nezavisne laboratorije ispitaju efektivnost, čistoću i jačinu dodataka ishrani.

Sledeće važno pitanje je koliko podataka postoji o upotrebi nekog suplementa. Treba da znate kako se odredjeni suplementi ponašaju, ako se uzimaju zajedno, npr. vitamin E i C imaju veći efekat kada se uzimaju zajedno. Stalno se u svetu sprovode razna istraživanja o upotrebi raznih lekovitih materija, a postoje i neke institucije čije monografije o biljnim lekovima su kredibilne, kao što je Nemačka komisija E, Svetska zdravstvena organizacija i dr.

Dodaci ishrani se stavljaju na tržište bez prethodnog ispitivanja toksičnosti, bezbednosti, doziranja, interakcija sa drugim lekovima, neželjenih dejstava koja se mogu javiti ili stanja u kojima se ne smeju koristiti (kontraindikacija). Pošto vremenom stalno raste upotreba dodataka ishrani pa se javljaju i zapažanja o neželjenim pojavama ili mogućim interakcijama sa lekovima. Ova saznanja su još uvek štura, ali su neke činjenice ustanovljene npr. ginko razredjuje krv i povećava sklonost ka krvarenju, kod pacijenata koji već koriste lekove protiv zgrušavanja krvi.

Monografije su informacije o lekovitim materijama, koje uključuju aktivne principe, oblike u kojima se primenjuju, način upotrebe, doziranja, dejstvo, oblasti primene, indikacije za upotrebu, interakcije sa lekovima, drugim suplementima, hranom, stanja u kojima se ne smeju koristiti, neželjena dejstva i sve druge informacije koje mogu biti korisne. Dodaci ishrani se stavljaju na tržište u jačinama koje ne mogu predstavljati opasnost za zdravlje, i često samo doza, farmaceutski oblik ili čistoća odlučuju, da li će neki preparat biti registrovan kao lek ili kao dodatak ishrani.