Izaberite stranicu

Svež dah pruža samopouzdanje u svakodnevnoj komunikaciji sa drugim ljudima. Ako se sumnja na zadah iz usta, kao prva pomoć koriste se žvake i bombone aromatičnih ukusa i mirisa. Međutim, da bi se trajno uklonio problem, potrebno je pronaći uzrok i eliminisati ga – lečenjem, ali i prevencije radi treba i nadalje sprečiti mogućnost za nastanak preduslova za razvoj zadaha.

Uzroci

Intenzitet mirisa koji se normalno javlja pri izdisaju uobičajeno zavisi od: doba dana (ujutru je intenzivniji, pošto se noću luči manje pljuvačke, pa postoje uslovi za razvoj anaerobnih bakterija, koje stvaraju sumporna jedinjenja neprijatnog mirisa); starosti (intenzitet mirisa se povećava sa godinama) i gladi kod nekih ljudi.

  • U usnoj duplji (loša higijena zuba i desni, oboljenja zuba, paradontopatija, afte, čirevi i infekcije u usnoj duplji). Ostaci hrane koja zaostaje u ustima, između zuba, hrana su za bakterije koje stvaraju neprijatan miris. Nakon stomatoloških intervencija, zbog raspadanja krvnog koaguluma ili kod postojanja obolelih, polomljenih, karioznih zuba, gde se raspada hrana pod dejstvom bakterija, nastaje neprijatan zadah. Ustanovljeno je da kod parodontopatije neprijatan zadah stvaraju mikroorganizmi koji žive u paradontalnim džepovima.
  • Suva usta su znak da se ne stvara dovoljno pljuvačke, koja služi za vlaženje i čišćenje usne duplje. U toku sna se luči manja količina pljuvačke, pa to može biti razlog nastanka „jutarnjeg zadaha“. Radi smanjenja ovog uticaja poželjno je spavati zatvorenih usta. Kada nema dovoljno pljuvačke koja prirodno čisti usta, na gornjoj strani jezika mogu da se nakupe odumrle ćelije sluzokože, bakterije čijim rapadanjem nastaje neprijatan miris. Suva usta nastaju i kao posledica upotrebe nekih lekova (antidepresivi, antihistaminici, antiholinergici) ili kao simptom drugih oboljenja, npr. dijabetes, prehlada. U menopauzi je smanjeno lučenje pljuvačnih žlezda, pa usta mogu ostati suva.
  • Pušenje – miris duvana se oseća satima posle pušenja
  • Unošenje određene hrane, alkoholnih pića, lekova (beli i crni luk, riba, neka alkoholna pića)
  • Dehidriranje organizma (povišena temperatura, proliv, povraćanje)
  • Oboljenja disajnih organa (infekcije sinusa, oboljenja bronhija i pluća, ždrela, krajnika)
  • Oboljenja organa za varenje (gorušica, hijatus hernija)
  • Druga sistemska oboljenja

zadah

Provera

Da se ne bi desilo da osoba koja ima zadah iz usta poslednja sazna za to, postoje tehnike koje služe za proveru zadaha iz usta.

1. Pitati člana porodice ili „proverenog” prijatelja. Ustanovljeno je da zbog adaptacije čula mirisa osoba teško može sama odrediti da ima neprijatan zadah. Iz tog razloga, korisno je konsultovati navedene osobe.

2. Poližite dlan i pričekajte da vlaga ispari, nakon toga pomirišite kožu, ako koža ima zadah to znači da on potiče od pljuvačke.

3. Duboko udahnite, prekrijte usta rukama, pa izdahnite i ponovo udahnite na nos (zatvorenih usta) da biste omirisali sopstveni zadah.

4. Stomatolog Vam može izmeriti nivo sumpornih jedinjenja u zadahu upotrebom posebnog uređaja.

Lečenje

Obično se počinje sa upotrebom žvaka i bombona za osvežavanje daha (većina sadrži aromu mente) ili žvakanje lista mente, izbegavanje hrane jakog mirisa i pušenja, češćim pranjem zuba, čišćenjem jezika (da bi se odstranile izumrle ćelije i bakterije), ispiranjem rastvorima za dezinfekciju usne duplje (Hexoral, Hibidex), čajem od žalfije, upotrebom konca za zube (najmanje jednom dnevno). Osobe koje nose zubne proteze važno je da posebno brinu o održavanju higijene proteze, uveče obavezno izvadite protezu i temeljno je očistite pre ponovnog korišćenja ujutru.

Rastvori za ispiranje usta često sadrže alkohol koji može dodatno isušivati usnu duplju, pa se savetuje upotreba bezalkoholnih preparata. Biljni lekovi koji se mogu koristiti za ispiranje usta su: čaj od žalfije, nane, kantariona. Šoljica zelenog ili crnog čaja osvežava dah, jer sadrži polifenole, koji sprečavaju nastanak bakterija koje uzrokuju zadah iz usta. Utvrđeno je da je upotrebom zelenog ili crnog čaja nivo sumpornih jedinjenja u usnoj duplji smanjen za 30%. Sledeći nivo u održavanju zubne higijene je upotreba interdentalnih četkica (za čišćenje prostora između zuba) i oralnih tuševa. Ako ove higijensko-dijetetske mere ne daju rezultate, treba ustanoviti uzrok koji dovodi do stvaranja neprijatnog zadaha i njegovom eliminacijom rešiti problem.

U slučaju postojanja pokvarenih ili polomljenih zuba treba se što pre obratiti stomatologu, jer su ova mesta idelna za zaostajanje hrane i razvoj bakterija.

Kod suvih usta, treba uzimati što više tečnosti i koristiti kisele sokove (isceđen limun, pomorandža), bombone, žvake i drugu kiselu hranu, radi stimulacije lučenja pljuvačke.

Ako uzrok zadaha nije u usnoj duplji, proveriti postojanje skrivenih infekcija ždrela, krajnika, sinusa dodatnim ispitivanjima koje vrši lekar specijalista.

Prevencija

Sprečavanje pojave neprijatnog zadaha sprovodi se:

  • Pravilnom higijenom usne šupljine – redovno pranje zuba, upotreba zubnog konca, rastvori za ispiranje usta, čišćenje jezika.
  • Redovnim kontrolama kod stomatologa – trebalo bi jednom u šest meseci. Na taj način na vreme se može sprečiti razvoj oboljenja zuba i desni.
  • Održavanjem vlažnosti usta – pijte dosta tečnosti, jedite kiselo voće, pijte sokove od ceđenog limuna i pomorandže, jer sve kisele namirnice stimulišu lučenje pljuvačke.

 

Floralip kapi 50 ml Mediflora

šifra proizvoda 00378
850,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

FloraLip®, biljne kapi pomažu u terapiji i očuvanju zdravlja kod:

  • povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi
  • štite jetru od toksina i infekcija
  • dugotrajnog uzimanja lekova
  • otežanog varenja, nadutosti, opstipacije
  • pomaže lakše izmokravanje
  • aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova

FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.

Ekstrakt artičoke, sikavice i ruse trave poboljšava protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja

Povišen nivo holesterola (hiperholesterolemija) u cirkulaciji i njegove posledice kao što je nastanak i razvoj aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova jedan je od najvažnijih faktora rizika od obolevanja i mortaliteta kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Povećan rizik od nastanka koronarne bolesti srazmeran je povišenom nivou LDL (“loš”), a smanjuje se sa povećanjem koncentracije HDL (»dobar«) holesterola.

Prva mera za regulisanje povišene koncentracije holesterola je pridržavanje režima ishrane sa smanjenom količinom masti i holesterola. Međutim, promene u načinu ishrane često nisu dovoljne za snižavanje povišenog nivoa holesterola. U tom slučaju, dijetetski suplementi kao dodatak redovnoj ishrani mogu da pomognu u snižavanju koncentracije holesterola u krvi.FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita). mogu da dovedu do značajnog sniženja vrednosti faktora rizika holesterol/ HDLholesterol i indeksa ateroskleroze LDL/HDL holesterol.

Šta je ateroskleroza i uzorci nastanka?

Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja.

Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Simptomi

Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.

Upotreba: 30 kapi 3-4 puta dnevno pola sata pre jela.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije