Izaberite stranicu

Svež dah pruža samopouzdanje u svakodnevnoj komunikaciji sa drugim ljudima. Ako se sumnja na zadah iz usta, kao prva pomoć koriste se žvake i bombone aromatičnih ukusa i mirisa. Međutim, da bi se trajno uklonio problem, potrebno je pronaći uzrok i eliminisati ga – lečenjem, ali i prevencije radi treba i nadalje sprečiti mogućnost za nastanak preduslova za razvoj zadaha.

Uzroci

Intenzitet mirisa koji se normalno javlja pri izdisaju uobičajeno zavisi od: doba dana (ujutru je intenzivniji, pošto se noću luči manje pljuvačke, pa postoje uslovi za razvoj anaerobnih bakterija, koje stvaraju sumporna jedinjenja neprijatnog mirisa); starosti (intenzitet mirisa se povećava sa godinama) i gladi kod nekih ljudi.

  • U usnoj duplji (loša higijena zuba i desni, oboljenja zuba, paradontopatija, afte, čirevi i infekcije u usnoj duplji). Ostaci hrane koja zaostaje u ustima, između zuba, hrana su za bakterije koje stvaraju neprijatan miris. Nakon stomatoloških intervencija, zbog raspadanja krvnog koaguluma ili kod postojanja obolelih, polomljenih, karioznih zuba, gde se raspada hrana pod dejstvom bakterija, nastaje neprijatan zadah. Ustanovljeno je da kod parodontopatije neprijatan zadah stvaraju mikroorganizmi koji žive u paradontalnim džepovima.
  • Suva usta su znak da se ne stvara dovoljno pljuvačke, koja služi za vlaženje i čišćenje usne duplje. U toku sna se luči manja količina pljuvačke, pa to može biti razlog nastanka „jutarnjeg zadaha“. Radi smanjenja ovog uticaja poželjno je spavati zatvorenih usta. Kada nema dovoljno pljuvačke koja prirodno čisti usta, na gornjoj strani jezika mogu da se nakupe odumrle ćelije sluzokože, bakterije čijim rapadanjem nastaje neprijatan miris. Suva usta nastaju i kao posledica upotrebe nekih lekova (antidepresivi, antihistaminici, antiholinergici) ili kao simptom drugih oboljenja, npr. dijabetes, prehlada. U menopauzi je smanjeno lučenje pljuvačnih žlezda, pa usta mogu ostati suva.
  • Pušenje – miris duvana se oseća satima posle pušenja
  • Unošenje određene hrane, alkoholnih pića, lekova (beli i crni luk, riba, neka alkoholna pića)
  • Dehidriranje organizma (povišena temperatura, proliv, povraćanje)
  • Oboljenja disajnih organa (infekcije sinusa, oboljenja bronhija i pluća, ždrela, krajnika)
  • Oboljenja organa za varenje (gorušica, hijatus hernija)
  • Druga sistemska oboljenja

zadah

Provera

Da se ne bi desilo da osoba koja ima zadah iz usta poslednja sazna za to, postoje tehnike koje služe za proveru zadaha iz usta.

1. Pitati člana porodice ili „proverenog” prijatelja. Ustanovljeno je da zbog adaptacije čula mirisa osoba teško može sama odrediti da ima neprijatan zadah. Iz tog razloga, korisno je konsultovati navedene osobe.

2. Poližite dlan i pričekajte da vlaga ispari, nakon toga pomirišite kožu, ako koža ima zadah to znači da on potiče od pljuvačke.

3. Duboko udahnite, prekrijte usta rukama, pa izdahnite i ponovo udahnite na nos (zatvorenih usta) da biste omirisali sopstveni zadah.

4. Stomatolog Vam može izmeriti nivo sumpornih jedinjenja u zadahu upotrebom posebnog uređaja.

Lečenje

Obično se počinje sa upotrebom žvaka i bombona za osvežavanje daha (većina sadrži aromu mente) ili žvakanje lista mente, izbegavanje hrane jakog mirisa i pušenja, češćim pranjem zuba, čišćenjem jezika (da bi se odstranile izumrle ćelije i bakterije), ispiranjem rastvorima za dezinfekciju usne duplje (Hexoral, Hibidex), čajem od žalfije, upotrebom konca za zube (najmanje jednom dnevno). Osobe koje nose zubne proteze važno je da posebno brinu o održavanju higijene proteze, uveče obavezno izvadite protezu i temeljno je očistite pre ponovnog korišćenja ujutru.

Rastvori za ispiranje usta često sadrže alkohol koji može dodatno isušivati usnu duplju, pa se savetuje upotreba bezalkoholnih preparata. Biljni lekovi koji se mogu koristiti za ispiranje usta su: čaj od žalfije, nane, kantariona. Šoljica zelenog ili crnog čaja osvežava dah, jer sadrži polifenole, koji sprečavaju nastanak bakterija koje uzrokuju zadah iz usta. Utvrđeno je da je upotrebom zelenog ili crnog čaja nivo sumpornih jedinjenja u usnoj duplji smanjen za 30%. Sledeći nivo u održavanju zubne higijene je upotreba interdentalnih četkica (za čišćenje prostora između zuba) i oralnih tuševa. Ako ove higijensko-dijetetske mere ne daju rezultate, treba ustanoviti uzrok koji dovodi do stvaranja neprijatnog zadaha i njegovom eliminacijom rešiti problem.

U slučaju postojanja pokvarenih ili polomljenih zuba treba se što pre obratiti stomatologu, jer su ova mesta idelna za zaostajanje hrane i razvoj bakterija.

Kod suvih usta, treba uzimati što više tečnosti i koristiti kisele sokove (isceđen limun, pomorandža), bombone, žvake i drugu kiselu hranu, radi stimulacije lučenja pljuvačke.

Ako uzrok zadaha nije u usnoj duplji, proveriti postojanje skrivenih infekcija ždrela, krajnika, sinusa dodatnim ispitivanjima koje vrši lekar specijalista.

Prevencija

Sprečavanje pojave neprijatnog zadaha sprovodi se:

  • Pravilnom higijenom usne šupljine – redovno pranje zuba, upotreba zubnog konca, rastvori za ispiranje usta, čišćenje jezika.
  • Redovnim kontrolama kod stomatologa – trebalo bi jednom u šest meseci. Na taj način na vreme se može sprečiti razvoj oboljenja zuba i desni.
  • Održavanjem vlažnosti usta – pijte dosta tečnosti, jedite kiselo voće, pijte sokove od ceđenog limuna i pomorandže, jer sve kisele namirnice stimulišu lučenje pljuvačke.

 

Vitamin D3 5000 IU 90 kapsula

šifra proizvoda 00001
2.395,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Od 10 ljudi 9 ima nedostatak vitamina D

Ovo ne tvrdimo mi, to je rezultat jednog svetskog i reprezentativnog istraživanja. Aktivni članovi Biocoma su odavno zagovornici ovoga, šta sada i sve veći broj rezultata ozbiljnih istraživanja potvrđuju.

Problem je, ukoliko vitamina D nema dovoljno

Nadoknada ovog vitamina je svakako potrebna od oktobra meseca. Zalihe koje su se nagomilale u toku leta do tada već polako nestaju. Količinu vitamina D koji uskladištimo tokom leta potrošimo za 6 nedelja, tako da za jesenje-zimsku sezonu vitamin D kod ljudi može da se spusti na opano niske nivoe, što prouzrokuje značajne zdravstvene rizike.

Njegov nedostatak može da prouzrokuje kardio-vaskularna oboljenja, osteoporozu, oslabljen imuni ssitem, pojavu dijabetesa, depresije, ali čak povećava i mogučnost pojave tumora. Poseban značaj ima kod male dece, zbog svoje uloge u zdravom razvijanju ćelija, koja i tokom leta dobijaju manje količine ovog vitamina zbog korišćenja raznih zaštitnih krema za sunce, a tokom zime zbog ishrane koja sadrži jako malo vitamina D.

Jednostavno rečeno potreban nam je tokom cele godine.

Uzmimo ozbiljno!

Prema jednom istraživanju preporučuje se unos vitamina D u 10 puta većoj količni nego što se do sada savetovalo jednom odraslom čoveku, pogotovo u periodu od novembra do marta. To iznosi umesto dosadašnjih 200 IU do čak 1500-2000 IU! Kod osoba sa viškom telesne težine se to još povećava na 3000-4000 IU.

U slučaju smanjenja nedostatka vitamina D smrtnost bi se mogla smanjiti za 7-10%, a prosečan životni vek bi se povećao za 2-3 godine.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(Rastvorljiv u mastima, otporan na temperature, predstavlja vitamin iz porodice steroidnih hormona, i aktivan je hormon)



Za dnevnu upotrebu



„Kod nedovoljno sunčanja i unosa premalo hranljivih materija u organizam-blizu milijarde ljudi pati od nedovoljno D-vitamina u organizmu, kako je i kod nas. O nedostatku D-vitamina, naučnici govore kao o postojanju epidemije.



„Nemoguće je sakupiti dovoljnu količinu D-vitamina samo iz ishrane, sem ukoliko dnevno, od 3-5 puta ne jedete riblje meso.”



„Kod nas, kod dece od 11-14 godina starosti, od toga kod devojčica 99.2%, a dečaka 100% dece,unos D-vitamina ne dostiže 70% od potrebne količine!”



„Rizične grupe, kod kojih ne postoji dovoljne količina D-vitamina u organizmu predstavljaju: Nedonoščad, deca u pubertetu, starije osobe, bolesnici koji pate od bolesti jetre i bubrega, osobe koje uzimaju antiepileptičnu i steroidnu terapiju.”



„Kod trudnica kod kojih postoji manjak D-vitamina, novorođenčad se rađa sa neprikladnom mineralizacijom kostiju.” (Magyar Tudomány, časopis Mađarske akademije nauka)





VITAMIN D3 – 5000 UI



Za dnevnu upotrebu



NedostatakD-vitamina se povezuje sa različitim oblicima raka, uključujući maligni melanom i rak debelog creva. Nedostatak D-vitamina drastično slabi imuni sistem, kosti i moždanu funkciju. Zbog gore navedenog mnogi lekari već neko vreme preporučuju unos u većoj dozi od dotadašnje preporučene.



U nedostatku D-vitamina, T ćelije, zaslužne za borbu protiv izazivača bolesti, se neaktiviraju, odnosno u tom, takvom stanju nisu u sposobne da se bore protiv stranih virusa i bakterija.



S unosom potrebne količine D-vitamina, smrtnost kod nas bi se smanjila za 7-10%, a životni vek produžio za 2-3 godine-opažanje međunarodnih zdravstvenih istitucija!



Sa dostizanjem potrebne količine D-vitamina, prelomi kuka, tumorska oboljenja bi se umanjila za 26%, šećerna bolest tipa 1 koja nastaje kod dece za 78%, obolenja od raka za 35%, za desetinu oboljenja od kardiovaskularna oboljenja, verovatnoća nastanka gripa za 90%!



Više od 2/3 naših ljudi pati od nedostatka D-vitamina. D-vitamin – koji uopšte nije vitamin, već hormonska predmaterija – jedna je od najvažnijih materija za proizvodnju aktivnog D-hormona.



D-vitamin je materija koja se razlaže u masti, i drugi naziv joje je kalciferol. Nastaje iz holesterola koji se stvara u koži prolikom UV zračenja. Prvenstveni zadatak mu je da pomaže odgovarajuću apsorbiju kalcijuma i fosfora u tankom crevu. S obzirom da povećava apsorbciju kalcijuma i time održava njegovu ravnotežu, jača zube i gustinu kostiju. Smanjuje nivo proteina izazivača simptoma alergije, i povećava toleranciju na alergene. Pored mnogobrojnih imunoloških pogodnosti, sprečava bolesti srca, ublažava šećernu bolest, verovatnoću nastanka raka i depresivnosti.



Njegov nedostatak doprinosi nastanku sledećih oboljenja: Rak dojke, debelog creva, rektuma, prostate, jajnika. U nedostatku raste verovatnoća nastanka raka dojke, tumor agresivnije raste i smanjuje se životni vek. Ovaj vitamin potpomaže propustljivost ćelijskih membrana – što je izuzetno važno u slučaju raka.



Britanski institut za istraživanje tumora, Međunarodno udruženje za osteoporozu, Udruženje za multiplu skerozu, Britansko udruženje dermatologa, Udruženje za šećerne bolesnike Ujedinenog kraljevstva, Britanski nacionalni forum za srce i druge slične instutucije su, nakon mnogobrojnih istraživanja, saglasne da se sa nadoknađivanjem D-vitamina, u 70% slučajeva može izvršiti prevencija tumora. (Natural News)



Prema Džonu Kenelu (John Cannell) nedostatak vitamina pokreće godišnje epidemije gripa, zbog čega se odraslima preporučuje 10000-15000 MJ (MJ-međunarodna jedinica), dok se deci preporučuje na svakih 13 kilograma težine 1500 MJ, radi prevencije!



Vezu između nedostatka vitamina i gripa podržava i jedno američko istraživanje, u kojem je učestvovalo 19000 osoba.



Protiv gripe nije vakcinacija rešenje, već D-vitamin u odgovarajućoj količini. Prema R. Edgar Houp Simsonu (R. Edgar Hope Simpson) D-vitamin je – nasuprot vakcinacijama – pogodno sredstvo za zarazna oboljenja (Epidemiology and Infection, Virology Journal).



Istraživanja sprovedena ’80-ih godina su pokazala da su deca majki kojima je nedostajalo vitamina nezrelija i da su se u prvim godinama života slabije razvijala. Tokom trudnoće je nužan unos 15000-20000 MJ dnevno da bi se održao normalan kvalitet krvi. U nedostatku D-vitamina kod fetusa, odojčadi i male dece dovodi do povećanja opasnosti od nastanka šećerne bolesti tipa 1. Nedostatak D-vitamina utiče i na plodnost žene.



D-vitamin je neizostavan i kod uravnoteženog i zdravog krvnog sistema. Igra ulogu u zdravlju kostiju i krvnih sudova, regulisanju ćelijske funkcije, protoku ćelija, razmnožavanju i umiranju, unapređuje rad imunog sistema i sprečava nastanak hroničnih bolesti. Prema najnovijim američkim istraživanjima, D-vitamin igra značajnu ulogu u zaustavljanju opadanja kose, jer jača folikul dlake.



Nedostatak vitamina D izaziva mnoge bolesti. Slabljenje kostiju, osteoporoza, a u ozbiljnijem nedostatku dovodi i do osteomalacije. Njegov nedostatak povećava verovatnoću lomljenja kostiju, jer slabi dejstvo lekova za osteoporozu.



Nedostatak D-vitamina, među autoimunim bolestima, povećava verovatnoću nastanka reumatske upale zglobova, šećerne bolesti, i multipleks skleroze. Prema istraživanjima doprinosi i bolesti slabog srca, težih bolesti, povećava krvni pritisak i opasnost od zakrčenja krvnih sudova. Kod odraslih povećava opasnost od nastanka šećerne bolesti tipa 2. Naučnici Harvardskog univerziteta su ustanovili da se sa odgovarajućom dozom D-vitamina tokom života smanjuje opasnost nastanka šećerne bolesti tipa 1!



Prema stručnjacima najmanje 70% stanovništva pati od manjka D-vitamina. Udruženje lekara Mađarske, na osnovu dosadašnjih iskustava, od 2012. godine preporučuju unos desetostruko povećani unos D-vitamina u periodu od novembra do marta meseca. Dnevno 200 MJ – 1500-2000 Mj! U ozbiljnijim slučajevima, količina je još veća; i do 3000 – 4000 MJ. Prema objašnjenju britanskih naučnika – s obizor ma de D-vitamin skladišti u masnim tkivima – kod gojaznih osoba, se zbog težine otežava, odnosno onemogućuje dotok D-vitamina u krv.



D-vitamin bez K-vitamina nema mnogo značaja. Kako „zapadnjačka” ishrana uništava crevnu floru, s poodmaklošću bolesti otežava se apsorbcija hranljivih materija, zbog čega je količina unos ova dva vitamina praktično neograničena. Intenzivna istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da i nedostatak K-vitamina, takođe izaziva nekoliko tumorskih oboljenja. K2-vitamin je neizostavan u iskorišćavanju kalcijuma. Mnogo je značajniji nego što se do sada mislilo.



Važan je u zdravlju kostiju, konkretno, sprečava propadanje kostiju starih osoba, koje izazivaju ćelije osteoklaste (osteoclast). K-vitamin je potreban da bi osteokalcin (osteocalcin) mogao da veže kalcijum, a za sintezu osteokalcina je opet potreban D-vitamin. Osteokalcin pomaže apsorbciju kalcijuma i kalijuma, i na taj načina kosti jačaju. Pomaže jetru u ulozi detoksikatora, sprečava zakrčenje vena, čime ih štiti. Sprečava jače krvarenje, grčeve i bolove pri menstruacijama. Štiti bolesnike operisane u ozbiljnijim zahvatima od unutrašnjeg krvarenja. Preporučuje se i za teško zarastajuće rane.



U slučaju nedostatka količina mineralnih materija u kostima postaje nedovoljna, i deformišu se, gube jačinu, elastičnost, lako se lome i teže zarastaja. Kod starijih mogu i da propadnu i da se jave bolovi u mišićima. Kod dece se javlja rahitis.



Nivo D-vitamina kod nas se kreće oko 10-15 nmol/litar, dok je potrebna količina 60-80 nmol/litar. Ukoliko koristite zaštitne kreme od Sunca, faktora 8 i više, proizvodnja D-vitamina u Vašem organizmu može da opadne i do 95%. Pri pojavi bolesti, preporučuje se unos za 50% veći od uobičajenog! Za mali novac u laboratorijama lako može da se proveri nivo D-vitamina.



Dejstva:



  • Prevencija gripa
  • Za mršavljenje
  • Odbrana od raka dojke, prostate i debelog creva, ublžavanje upalnih tegoba u crevima
  • Lečenje osteoporoze
  • Slabost u mišićima, optimalizacija mišićnog tonusa
  • Lečenje tegoba krvnih sudova i srca
  • Lečenje slabosti srca
  • Smanjuje visok pritisak
  • Lečenje zakrčenja krvnih sudova i infarkta
  • Lečenje autoimunih bolesti
  • Lečenje reumatoidnog artritisa i rahitisa
  • Lečenje šećerne bolesti i harmonizacija šećera u krvi
  • Za razvoj fetusa
  • PCO


Preporučena doza: Dnevno jedna kapsula, dok nivo vitamina D3 u krvi ne bude normalan između 60-80 nmol/litar. Preporučuje se u kombinaciji sa K-vitaminom.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije