Žalfija je oduvek zauzimala posebno mesto u lečenju, a u starom Rimu je bila sveta biljka. Ipak, savremenoj farmaceutskoj industriji nije bilo u interesu da ovako lekovita biljka bude u zvaničan lek, pa je vremenom potiskivana i zaboravljana.
Žalfija (kadulja) Salvia officinalis – je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka, a poreklo vodi iz istočne Evrope i male Azije. Najkvalitetnija žalfija raste na moru, jer zgob velikom broja sunčanih dana dolazi do stvaranja veće količine etarskog ulja, nego kod žalfija koje rastu kontinentalno. Jadranska ili Dalmatinska žalfija (po poreklu) je vrlo cenjena, jer ima etarsko ulje sa vrlo dobrim odnosom komponenti.
Žalfija je u starom Rimu i Grčkoj imala status panacee (leka za sve bolesti), a smatrana je svetom biljkom. Iz tog vremena ostala je čuvena pitalica:
Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? – Zašto da umre čovek, kome u vrtu raste žalfija?
Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? –
To je svojevrsna preporuka, da se žalfija redovno koristi za dug i zdrav život.
I Englezi su je vrlo cenili, pa su tako stvorili i izreku:
He that would life for age, must in May eat the sage… ili Onaj koji želi dugo da živi, mora u maju jesti žalfiju.
I sama reč za žalfiju na engleskom (sage) znači mudrost.
Danas je žalfija po savremenim evropskim, naučnim normama priznata od strane European Medicines Agency (po dokumentu EMA/HMPC/331653/2008) kao tradicionalni biljni lek za sledeće indikacije:
- blage poremećaje varenja, kao što su gorušica ili nadutost,
- protiv pojačanog znojenja,
- u terapiji upalnih procesa u ustima i grlu,
- kod blažih kožnih infekcija.
Žalfija se koristi za brojne indikacije, a često kao tonik za povećanje snage i vraćanje energije celom organizmu. Najznačajnije dejstvo žalfije ispoljava se upravo dejstvom njenog etarskog ulja. Ovo etarsko ulje je odličan antiseptik, antibiotik, te se koristi kod različitih infekcija i upala, a najčešće za ispiranje upaljenog grla, usta ili desni.
Žalfija takođe stimuliše varenje, lučenje sokova, smanjuje grčeve i nadimanje, te doprinosi regulaciji rada želuca i creva. Smatra se i kao efikasno sredstvo za čišćenje jetre, a bez zdrave jetre, ne može ni čitav organizam biti zdrav, jer tada dolazi do akumulacije toksina u organizmu. U narodu se žalfija naziva i „džiger trava“, što samo za sebe govori o njenoj upotrebi u terapiji oboljenja jetre (ciroze, hepatitis (žutica), masna jetra). (po knjizi „Fitoterapija deo tradicionalne medicine“ dr Zoran Nikolić)
Žalfija ima svojstvo da smanjuje grčeve, pa se koristi kod neuroza, depresija, nervne napetosti. Ima izuzetna tonizujuća svojstva, krepi osobe koje su dugo bile bolesne, vraća snagu anemičnima, apatičnima, podiže nivo energije i jača ceo organizam. Žalfija utiče na pankreas, pa posledično dovodi i do smanjenja nivoa šećera u krvi. Žalfija se tradicionalno koristi kao sredstvo za smanjenje znojenja, kao čaj, ali i u kremama protiv znojenja tela ili stopala. Kod žena u menopauzi žalfija dovodi do regulacije znojenja (smanjuje pojačano znojenje) i smanjuje valunge (napade vrućine). Žalfija sadrži i materije slične ženskim polnim hormonima, kao i materije za smanjenje grčeva pa s eprimenjuje i kao lek za bolne menstruacije, probleme sa mesntrualnim ciklusom, krvarenja… Zbog svog antibiotičkog i antigljivičnog dejstva žalfija se koristi i za vaginalno ispiranje kod različitih vrsta infekcija, a nekad ulazi i u sastav biljnih vaginaleta.
Kod kožnih infekcija, rana, čireva, akni, lišajeva… žalfija se koristi zbog svojih antiseptičnih svojstava.
Na disajne puteve deluje kao prirodni antibiotik (etarsko ulje uništava patogene mikroorganizme), a smanjuje i grčeve disajnih puteva. Koristi se kod opstruktivnog bronhitisa i astme.
Žalfija poboljšava krv i krvnu sliku, popravlja cirkulaciju, pa se ne savetuje osobama koje su stalno crvene u licu.
Žalfija ima efekat i na smanjenje telesne temperature, pa se nekada koristi i u takve svrhe.
Tu naravno nije kraj njenoj upotrebi, jer je žalfija jedna od najlekovitijih biljaka sa ovih prostora, pa je zato i bila sveta starim Rimljanima. Njena lekovita svojstva, iako u mnogome zaboravljena i zanemarena, svakako traže (mame) da se ova lekovita biljka, dalje ispituje, upoznaje i upotrebljava.