Izaberite stranicu

Odavno je dokazano da smanjenjem povišenog krvnog pritiska može da se spreči infarkt ili šlog, najteže komplikacije kardiovaskularnih oboljenja. Pošto danas postoje brojni lekovi, koji su uglavnom „besplatni“ tj. o trošku države, za pretpostaviti je da je ovaj problem odavno prevaziđen. Međutim, pridržavanje režima uzimanja terapije nije odgovarajuće.

Smatra se da manje od 50% pacijenata koji koriste lekove za povišen krvni pritisak uzima svoju terapiju redovno.

Promene u načinu života (izbegavanje slane hrane, prestanak pušenja, više kretanja…) i redovna upotreba lekova mogu dovesti do regulacije povišenog krvnog pritiska.

Mnogi ljudi ni ne znaju da imaju povećan krvni pritisak. Od onih koji znaju i imaju prepisanu terapiju neki je ne koriste redovno jer:

  • ne osećaju bol, niti bilo koji drugi simptom zbog kojeg bi se zabrinuli,

  • ne pridržavaju se redovnog uzimanja tableta (ovo posebno važi ako se tablete piju 2 ili 3 puta dnveno, najbolje pridržavanje terapiji je ako se piju samo jednom dnevno)

  • neprijatno im je (npr. moraju često da mokre i da se bude noću posle upotrebe diuretika- lekova za izbacivanje vode)

  • imaju ispoljeno neko neželjeno dejstvo terapije…

Ipak, čak i oni koji koriste redovno svoju terapiju za pritisak često nemaju regulisan pritisak, jer je teško odrediti pravu terapiju za svakog pojedinačnog pacijenta. Lekari često menjaju terapiju i ponekoliko puta, dok ne pronađu onu koja će dati zadovoljavajuće efekte. A bogami i pacijenti nekada moraju da promene lekara da bi došli do adekvatne regulacije krvnog pritiska. Smatra se da manje od polovine, a po nekima čak manje od trećine, ljudi koji koriste antihipertenzivnu terapiju ima krvni pritisak doveden u granice normale.

Jedan od razloga za ovakvo stanje je neadekvatna terapija (u tom slučaju terapija se menja dok se ne pogodi prava, tj. ona na koju pacijent najbolje reaguje). Sledeći značajan razlog je nepridržavanje režima upotrebe lekova tj. lekovi se ne piju redovno. Ako neki lek treba da se pije jedanput dnevno preko 65% ljudi će ga popiti. Ako treba da se pije dva puta dnevno, oko polovina ljudi će ga popiti, a ako se pije 3 puta dnevno samo oko 45% ljudi će ispoštovati ovakav režim uzimanja leka.

Možda najvažniji razlog za slabo pridržavanje terapiji protiv povišenog pritiska je što povećan pritisak ne boli. Ljudi žive s njim godinama, organizam se prilagodi, a i normalno je da se starenjem pritisak povećava. Pa zašto bi onda neko sebe stalno terao da razmišlja o tome kada treba da popije lek? Glavna motivacija u ovom slučaju je strah od onoga što bi se moglo desiti ako se lek ne popije (šlog, infarkt), a najbolja motivacija je ako je neka baba u familiji imala neki od pomenutih nemilih događaja, jer genetika je i ovde vrlo bitan faktor.

Možda najvažniji razlog za slabo pridržavanje terapiji protiv povišenog pritiska je što povećan pritisak ne boli. Ljudi žive s njim godinama, organizam se prilagodi, a i normalno je da se starenjem pritisak povećava. Pa zašto bi onda neko sebe stalno terao da razmišlja o tome kada treba da popije lek?

 

Sledeći razlog je strah od neželjenih dejstava ili trovanja tolikim lekovima (obično se za regulaciju pritiska pije po nekoliko lekova). Danas je neogovorno ako pre upotrebe leka ne pročitate uputstvo za upotrebu, a tamo moraju da navedu sva neželjena dejstva koja mogu da se ispolje, pa čak i neko neželjeno dejstvo koje se desi jednom od milion ljudi. To je dovoljno da vas prepadne, jer možda bi baš to moglo i vama da se desi. A pošto su mnogi ljudi autosugestivni (zato placebo i jeste najbolji lek), često sebi isprojektuju određeno neželjeno dejstvo pa se ono i ispolji. Naime, ustanovljeno je da se neželjena dejstva lekova ispoljavaju i do 5 puta više kod ljudi koji su pre upotrebe leka obavešteni o tome šta bi sve moglo da im se desi od neželjenih dejstava, u odnosu na ljude koji ne znaju neželjena dejstva leka. Kad pročitate sva neželjena dejstva, čudo je što uopšte neko i pije lekove kako je preporučeno, jer ona kao da su pisana da nas zastraše.

U Srbiji više od polovine stanovništva umire od kardio-vaslukarnih događaja (infarkta ili šloga), a nalazimo se i u svetskom vrhu po tome. Postavlja se pitanje zašto je to baš tako i šta se može preduzeti da se stopa infarkata i šlogova smanji? Prva stvar je regulisati povišen krvni pritisak. A u tom cilju pre bilo kojih lekova ide (a podrazumeva se i uporedo s njima): prestanak pušenja, kretanje – fizička aktivnost, smanjen unos soli, regulacije telesne težine, smanjenje stresa… Ovo se posebno odnosi na mlade ljude, koji često ne moraju odmah uzimati lekove jer nemaju enormono povećan pritisak, ali zdravstveni sistem nije organizovan tako da doktor ima vremena da se posveti svakom pojedinačnom pacijentu i da ga savetuje šta može da uradi u cilju smanjenja pritiska. Doktori moraju da pišu šifre bolesti, osiguranje, lekove, šifre lekova… jednom rečju previše birokratije, pa nažalost ne ostaje vremena da se razmatraju sve one mere koje (i na fakultetu lekare uče) se primenjuju pre prepisivanja lekova. Tako pacijenti najčešće odmah dobijaju lekove da piju. A kao što se vidi iz priloženog efekat lekova u hipertenzivnoj terapiji, bar za sada nije sjajan, upravo zbog neredovnog uzimanja terapije.