ZEOLIT - adsorbens i antioksidans - PRIRODNIM PUTEM DO ZDRAVLJA

Šta je zeolit?

Zeoliti su mikroporozni, aluminosilikatni minerali koji se najčešće koriste kao adsorbensi (imaju sposobnost da usvoje neku materiju u svoju strukturu). Zeoliti imaju poroznu strukturu koja može da usvoji natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, ali i teške metale koji mogu biti toksični za organizam: živu, olovo, uranijum.

Prirodni zeolit nastaje kada vulkanske stene i pepeo dođu u kontakt sa alkalnim podzemnim vodama. Zeolit iz prirode nije dovoljno čist za ljudsku upotrebu, jer sadrži i minerale, metale, kvarc, te se zato prečišćava da bi mogao da se koristi kod ljudi.

Za upotrebu kod ljudi se koristi vrsta zeolita – klinoptilolit, koji je po sastavu alumino-natrijumski ili alumino-kalcijumski silikat. U tehnološkom postupku mehaničke aktivacije zeolit se usitnjava do veličine mikrona, čime mu se povećava slobodna površina, tj. povećava se adsorpcioni kapacitet i sposobnost jonske izmene. Mikroni zeolita stabilišu ćelijske strukture i uklanjaju razgradne proizvode metabolizma.

Slikovito opisano klinoptilolit izgleda kao pčelinje saće, koje je negativno naelektrisano te ima sposobnost vezivanja pozitivno naelektrisanih jona teških metala, toksina, štetnih hemikalija. Zeolit se izlučuje iz organizma urinom u roku od 6 do 8 sati.

Kako deluje zeolit?

Najpoznatije dejstvo zeolita je kao adsorbensa. Zeolit se uzima kod raznih vrsta trovanja, jer vezuje za sebe toksine, teške metale, hemikalije, te im smanjuje koncentraciju u organizmu.

Zeolit je koristan i kao antioksidans, jer sprečava negativno dejstvo slobodnih radikala na ćelije. Slobodni radikali nastaju pod dejstvom zagađenja, zračenja, stresa, a to su nestabilni molekuli koji reaguju sa drugim molekulima da bi postali stabilni. Pri ovoj reakciji napadnuti molekul sada postaje nestabilan, tj. postaje slobodni radikal, pa napada druge stabilne molekule. Na taj način dolazi do oštećenja ćelija i nastanka mutacija gena, stvaranja kancerogenih ćelija, oštećenja krvnih sudova, a u krajnjem ishodu razvijaju se bolesti, kao što su kancer, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja jetre i drugih organa.

Zeolit se koristi za adsorpciju bakterijskih toksina, mikotoksina i drugih nečistoća koji mogu dovesti do oboljenja u organizmu.

Zeolit se koristi za poboljšanje opšteg zdravlja i imuniteta, utiče na smanjenje nivoa šećera u krvi i posledičnih komplikacija dijabetesa, smanjuje oštećenja krvnih sudova kod ateroskleroze, smanjuje koncentraciju holesterola i triglicerida u krvi. Posebno je efikasan kod trovanja i bolesti jetre.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba koristiti zeolit?

Pošto zeolit ima veliku sposobnost usvajanja molekula (adsorpcije), treba ga uzimati 6 sati pre ili posle upotrebe lekova, vitamina, minerala, jer ako se uzima istovremeno sa lekovima može ih adsorbovati i sprečiti njihovo dejstvo.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi zeolita?

Nisu zabeležena neželjena dejstva kod upotrebe zeolita.

U kojim slučajevima ne treba koristiti zeolit?

Zeolit se ne preporučuje deci do 3 godine, trudnicama, pacijentima na hemodijalizi, kod oboljenja bubrega i osobama sa transplantatima. Zeolit ne treba uzimati dva dana pre, za vreme i dva dana posle hemo i zračne terapije.