Izaberite stranicu

Iako većina žena o dojkama prvo u estetskom smislu, ipak je najvažnije da dojke budu zdrave. Tokom promena u menstrualnom ciklusu i dojke se menjaju, a kod nekih žena mogu biti i bolne, čvornovate tokom PMS-a. Sve se više priča i o raku dojke pa je i to postala jedna od ženskih briga, pogotovo što sve češće od ove bolesti oboljevaju i žene koje poznajete.

Dojke u tridesetim godinama

Tokom tridesetih estrogeni hormoni održavaju čvrstinu dojki, jer dojke nemaju mišića. Dojke se sastoje od vezivnog tkiva, masnog tkiva i gustog žlezdanog tkiva mlečnih žlezda koje stvaraju mleko i kanalića koji transportuju mleko.

Na sreću u tridesetima su promene u dojkama uglavnom benigne. Kod mlađih žena se češće javljaju fibrocistične promene, koje se ispoljavaju bolom u dojkama, cistama i čvorićima. Bol u dojkama može se javljati i ciklično, praćen promenama hormonskog statusa tokom menstrualnog ciklusa.

Dojenje pruža zaštitu dojki od kancera, pa je i očuvanje zdravlja dojki jedan razlog za dojenje. Ipak, neke žene brinu o tome da će im dojenje uzrokovati opuštanje dojki, jer zbog povećanja nijhovog volumena tokom laktacije može doći do istezanja kože. Vremenom dojke postaju manje žlezdaste strukture, a više masne strukture, pa samim tim gube na čvrstini.

Nizak rizik za rak dojke

Žene u tridesetim nemaju potrebu za mamogramskim skriningom, sem ako nemaju istoriju raka dojke u porodici. U suštini, kod mlađih žena tkivo dojke je gušće, pa je i teško na mamografu detektovati rak dojke.

Mesečni samopregled dojke

Da li sprovodite samopregled dojke? Da li ga radite jednom mesečno ili kada se setite? Lekari savetuju sprovođenje samopregleda dojki jednom mesečno, iako ono nije povezano sa smanjenjem stope smrtnosti od raka dojke. Ipak, samopregled se i dalje preporučuje jer na taj način žene nauče kakvo je tkivo dojki inače, pa tako lakše uoče eventualne promene, te mogu da ih prijave lekaru.

Samopregled dojki nije komplikovan, a sigurno je jedan od načina da se uoče promene. Za žene pre menopauze idealno vreme za samopregled dojki je 5-10 dana posle početka menstruacije. U tom periodu tkivo dojke je najmanje pod dejstvom hormona, pa su veće šanse da se detektuju eventualne promene u tkivu dojke.

Dojke u 40-tim

Tokom 40-tih oblik dojki se menja kod većine žena. Sa godinama dojke gube tkivo mlečnih žlezda, a povećava se udeo masnog tkiva, što dovodi do promena u izgledu dojke.

Kod žena u četrdesetim najčešći oblik “čvorića” u dojkama su ciste. To su kesice ispunjene tečnošću, koje najčešće nisu kancerogene, ali mogu biti bolne. Obično ih doktori ne uklanjaju, ali ponekad procene da je sigurnije da se ovakve ciste odstrane.

Nekad se kod žena u zreloj dobi javlja i atipična hiperplazija mlečnih kanalića, što povećava rizik za razvoj raka dojke.

Statistika pokazuje da za žene od 40 do 49 godina rizik za nastanak raka dojke raste u poslednjih nekoliko godina. Stoga se često savetuje skrining mamogramom, mada je za svaki pojedinačni slučaj potrebno odrediti da li je veći rizik od nepotrebnog zračenja. Zato su odnedavno i preporuke o skriningu dojki mamogramom za žene promenjene, pa se više ne savetuje svakoj ženi od 40. pa nadalje redovan skrining.

Ženama se preporučuje samopregled dojke i ako primete neke promene da ih obavezno prijave lekaru, a posebno u slučaju:

  • kvržice u dojci ili u neposrednoj blizini dojke (pazuh),
  • zadebljalo, čvsto tkivo u dojci ili ispod pazuha,
  • iscedak iz bradavica,
  • promene u obliku i boji bradavica,
  • svrab i promene na koži dojki,
  • promene u veličini i boji dojki.

Izbegavajte upotrebu dezodoranasa sa parabenima. Parabeni su vrsta konzervanasa, a najčešće se mogu naći na deklaracijama kozmetičkih proizvoda: metilparaben, etilparaben, propilparaben, butilparaben. Za parabene je dokazano da su kancerogeni, a kroz znojne žlezde u pazuhu lako dopiru u tkivo dojke, gde se akumuliraju i povećavaju rizik za kancerogene promene. Danas mnogi proizvođači prave proizvode bez parabena i to naglašavaju na etiketama “paraben free”.

Vaše dojke u 50-tim

Nakon menopauze, usled gubitka hormona dolazi i do smanjenja mlečnih žlezda i kanalića u dojkama, jer ženama više nije potrebno mleko pošto izlaze iz reproduktivnog perioda. Kada više nema hormona tkivo mlečnih žlezda vremenom odumire, dojke gube na čvrstini, a žene koje su imale napetost u dojkama ili čvoriće, svakako ih gube u menopauzi. Dok kod mladih žena nove kvržice mogu da se javljaju i nestaju tokom menstrualnog ciklusa, ako se kvržica zapazi kod žene u menopauzi, to svakako zahteva određenu pažnju.

Većina slučajeva raka dojke se javlja kod žena od 50. do 59. godine života. Tada se savetuje skrining mamogramom češće nego ranije, pa i jednom godišnje. Pošto rak dojke predstavlja sve veću opasnost i pošto smo svi već navikli da gledamo žene iz svoje okoline kako se nose sa ovom podmuklom bolešću, sigurno da je svest o ovom problemu porasla u poslednjih nekoliko godina. Ipak, čini se da još nije dovoljno urađeno na prevenciji.

Kod žena u menopauzi doktori lakše dijagnostikuju rak dojke, jer je najveći deo dojki masno tkivo, pa se eventualne promene lakše uočavaju.

Još jedan od faktora rizika za razvoj raka dojke je telesna težina. Ustanovljeno je da prekomerna uhranjenost i gojaznost povećavaju rizik za nastanak raka dojke.