Izaberite stranicu

Doktor vam je rekao da treba da napravite neke promene u svojim navikama: da se zdravo hranite, da povećate fizičku aktivnost, da prestanete pušiti … Dobili ste i neki lek da pijete. Možda se pitate zašto lek nije dovoljan, zašto morate da se odričete svinjetine ili cigareta?

Istina o životnim navikama i srčanim oboljenjima

Istina je da lekovi ne mogu da izleče postojeće srčano oboljenje, samo da ga kontrolišu i da spreče dalja oštećenja srčanog mišića i krvnih sudova. Dakle, bitno je ako imate povećan pritisak da li nikotin iz cigareta dodatno steže vaše arterije i još povećava pritisak. I bitno je da li prekomerno unosite masti koje se lepe na zidove krvnih sudova i sužavaju ih ili ne opterećujete dodatno svoje krvne sudove ovim “lošim” mastima.

Za početak razmotrite koje vaše životne navike eventualno povećavaju rizik od nastanka i (ako je već nastalo) od razvoja srčanih oboljenja. Faktori rizika za srčana oboljenja:

  • pušenje duvana
  • povećan krvni pritisak
  • gojaznost
  • povećan nivo “lošeg” holesterola
  • dijabetes
  • fizička neaktivnost
  • preko 55 godina za muškarce i preko 65 godina za žene
  • članovi porodice koji su imali srčano oboljenje ili srčani udar rano tokom života: ispod 55 godina otac ili brat i ispod 65 godina majka ili sestra

Na neke faktore rizika ne može se uticati, kao što su godine ili genetika. Ipak, neki faktori rizika su povezani sa životnim stilom npr. pušenje, gojaznost, nezdrava ishrana. Ovi faktori rizika mogu pogoršati srčana oboljenja. I vremenom dovesti do pogoršanja stanja srčane bolesti. Kod nedostatka magnezijuma u organizmu često dolazi do pojave srčanih tegoba.

Na sreću, i obrnuto ukoliko uklonite faktore rizika, usvojite zdravije navike i režim ishrane možete poboljšati svoje zdravlje.

Životni stil zdrav za srce omogućuje da:

  • smanjite krvni pritisak
  • smanjite loš holesterol i trigliceride
  • smanjite opterećenje na svoje srce
  • smanjite rizik od srčanog udara
  • smanjite rizik od šloga (moždanog udara)
  • produžite život

U nekim slučajevima uvođenje ovih promena omogućava smanjenje doze leka ili potpuno isključivanje leka iz terapije.

Pušenje i vaše srce

Kao što ste već puno puta čuli pušenje dovodi do oštećenja srca i krvnih sudova, pluća da se ne spominju. Evo kako:

  • Nikotin iz cigareta sužava krvne sudove, pa dodatno povećava krvni ritisak i otežava srcu pumpanje krvi kroz organizam
  • Pušenje smanjuje nivo kiseonika i podiže količinu otrovnog ugljen-monoksida u krvi. Tako srcu treba više kiseonika, a sve je slabije da pumpa krv i dobije potrebni kiseonik. Na taj način dolazi do povećanja šansi za srčani udar.

Možda mislite da ste bezbedni ako koristite filtere, muštikle, cigarete sa niskim sadržajem nikotina. Ali bilo koji vid pušenja doprinosi razvoju srčanih oštećenja. Čak i ako niste pušač, a udišete duvanski dim iz svoje okoline, imate povećan rizik.

Jedini zdrav izbor je da prestanete pušiti. Naravno to je lakše reći nego uraditi, ali ako je teško ne znači da je nemoguće. Većina ljudi pokuša da se odvikne po nekoliko puta pre nego što jednom zauvek uspeju da ostave cigarete. Samo budite uporni i uspeh neće izostati.

Nije lako prestati pušiti, pogotovo nije lako ako to sprovodite sami. Ako pronađete nekog člana porodice, prijatelja/prijateljicu ili kolegu/koleginicu, koji takođe želi da prestane da puši biće vam lakše, jer ćete jedno drugome biti podrška u teškim trenucima.

U samo nekoliko dana od izbacivanja cigareta već će se pokazati pozitivni efekti:

  • Krvni pritisak će početi da se smanjuje
  • Nivo kiseonika u krvi će se vratiti u normalu
  • Nivo ugljen-monosida u krvi će se vratiti na normalu

Za godinu dana desiće se i sledeća poboljšanja:

  • Smanjiće se pušački kašalj
  • Nedostatak vazduha će se smanjiti
  • Disanje će se popraviti
  • Cirkulacija će se popraviti

Održite zdravu telesnu težinu da pomognete svom srcu

Prekomerna težina je faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja. Ljudi koji su normalno uhranjeni imaju manje šanse za komplikacije srčanih oboljenja, jer se srčani mišić oštećuje u manjoj meri. Gojazni ljudi takođe imaju veće šanse za nastanak spavačke apnee, stanja u kome dolazi do prestanka disanja na kratko više puta tokom sna. Spavačka apnea povećava rizik za srčani udar, moždani udar, visok krvni pritisak, oštećenja srca.

S druge strane, ako preduzmete korake da vratite svoju težinu u opsege idealne težine, smanjićete rizik razvoja srčanih problema. Čak i gubitak samo 5% ili 10% sadašnje telesne težine dovešće do:

  • sniženja krvnog pritiska
  • smanjenja rizika od srčanog udara
  • sniženja LDL lošeg holesterola i povećanja HDL dobrog holesterola
  • sniženja nivoa triglicerida u krvi
  • Smanjenja rizika od drugih teških zdravstvenih problema (dijabetes, spavačka apnea)

Index telesne mase (BMI-body mass index) ukazuje na odnos visine i težine, izračunava se tako što se visina u metrima kvadrira i podeli sa težinom u kilogramima. Recimo, za osobu koja je visoka 170cm (1.7m) i teška 85kg, BMI=85kg/(1.7mx1.7m)=29.41 kg/m2.

Ako je index telesne mase:

  • 18.5-25 – normalna uhranjenost
  • 25-30 – prekomerna uhranjenost
  • >30 gojaznost

Kada znate svoj BMI i koliki treba da bude, znate šta Vam je cilj. Gubitak suvišnih kilograma je najlakše ostvariti i održati, ako krenete polako i postepeno da gubite 1-2 kg nedeljno. Potrebno je da unosite 500-1000 kalorija manje svaki dan. Trudite se da jedete hranu koja je zdrava za srce. Najvažnije je da smanjite unos masti i šećera.

Vežbajte, krećite se, hodajte, radite u bašti jer na taj način trošite kalorije, pa se smanjuju akumulirane naslage masti.

Ishrana za zdravo srce podrazumeva:

  • Unošenje više voća, povrća, proizvoda od celog zrna (integralnih), piletine, ribe, proizvoda sa smanjenim sadržajem masti
  • Unošenje manje ukupnih masti, zasićenih masti, trans masti i holesterola
  • Ograničenje unosa crvenog mesa, slatkiša i zaslađenih pića
  • Smanjite unos soli (Natrijum, sastojak kuhinjske soli, dovodi do povećanja krvnog pritiska, pa je srčani rad otežan)

Vežbajte za zdravo srce

Ako mislite da srčani bolesnici ne smeju da vežbaju i bave se fizičkim poslovima, znajte da to važi samo u smislu da ne smeju da preteruju. Umerena fizička aktivnost je bitna za sve, pa i za srčane bolesnike. Nedostatak fizičke aktivnosti može dovesti do pogoršanja stanja srčanog mišića, povećanja pritiska, povećanja težine, dijabetesa, koji svi dalje otežavaju rad srcu.

Ako se samo 30 minuta dnevno bavite fizičkom aktivnošću i to je bolje nego da se uopšte ne bavite. Fizička aktivnost podrazumeva i kućne poslove, rad u bašti, pranje auta, spremanje garaže… Ako planirate da se rekreativno bavite nekim sportom, idete na trčanje ili slično, obavezno se prvo konsultujte sa svojim doktorom, u kojoj meri smete da izložite svoje srce opterećenjima. Ljudi često preteraju, jer se sećaju šta su mogli u mladosti, pa i sad krenu npr. da igraju fudbal, a to je sada možda postala suviše intenzivna aktivnost za srce.