Kako reagujete u stanjima besa? Ljutnja i srdžba mogu itekako uticati na Vaše srce, ali i samo pesimistički pogled na svet može doprineti pogoršanju srčanog stanja. Pozitivan način razmišljanja može popraviti stanje srčanih bolesnika i smanjiti broj napada angine pektoris.
Od davnina je poznat uticaj temperamenta i načina na koji ljudi reaguju u teškim situacijama na celokupno zdravlje. Svi znamo ljude kojima skoči pritisak kad se iznerviraju, a sigurno ste čuli i za slučajeve da vatreni navijač nekog kluba dobije srčani udar tokom utakmice koju gleda, od preteranog uzbuđenja.
Lični stav, optimistični ili pesimistični veoma utiče na srčana oboljenja i mogućnost iznenadne smrti. Čini se da su ljudi koji svet gledaju kroz ružičaste naočare, na taj način zaštićeni i od nekih bolesti, među koje spadaju i srčana oboljenja.
Pesimizam šteti srcu
Jedna velika studija pratila je preko 150000 žena posle menopauze, tokom 15 godina. Na početku studije nijedna žena nije imala srčano oboljenje. Ispitanice su radile test da se ustanovi da li imaju optimističan pogled na svet ili cinično- pesimistični.
Tokom 8 godina praćenja žene koje su bile pravi optimisti su imale 9% manji rizik za razvoj srčanih oboljenja, od žena koje su pokazale nizak stepen optimizma. Žene koje su imale ciničan pogled na svet su imale veće šanse za iznenadnu smrt od optimističnih žena.
Nauka još nema precizan odgovor kako pozitivan stav u životu čuva zdravlje, ali je definitivno ustanovljena veza između pozitivnog pogleda na svet i dužine života. Pitanje je mogu li se ljudi koji su po prirodi pesimisti promeniti. Sigurno da mogu ali to zahteva da rade na sebi, a najlakše uz pomoć drugih ljudi mogu promeniti pogled na svet.
Kako gnev i bes utiču na srce?
Da li znate da česti izlivi besa značajno povećvaju rizik za nastanak srčanih oboljenja? Sledeći put kad se počnete nervirati oko nekih nebitnih stvari koje na kraju mogu da vas razljute, setite se da tako vaše srce može da nastarada, pa ga poštedite nepotrebnog besa. Ipak ima ljudi koji su skloni da se lako i često razljute, pa su čak izloženi visokom nivou besa. Umeren bes nije toliko opasan, čak je dobro da drugima kažete kada ste besni. Eksplozivni bes, kada ljudi bacaju stvari oko sebe i viču na druge doprinosi komplikacijama srčanih oboljenja. Naučnici ne znaju tačno kako bes šteti srcu, ali znaju da u besu dolazi do povećanja krvnog pritiska, sužavanja srčanih arterija što može otežati rad srcu i smanjiti dopremanje svežeg kiseonika i hranljivih materija. Emocije besa i ljutnje aktiviraju hormone stresa, kortizol i adrenalin, koji ubrzavaju srčani ritam i disanje, i povećavaju nivo energije.
Ako se ovi izlivi besa često dešavaju, organizam često mora da se priprema za situacije “bori se ili beži”. Ako se često povećava nivo kortizola i adrenalina u krvi, to može imati štetan efekat na srce i krvne sudove. U stanju besa srce brže lupa, krvni sudovi su stisnuti, krvni pritisak raste, pa srce otežano radi. I druge emocije kao što su strah i depresija su povezane sa otežanim srčanim radom. Neki doktori su svesni uticaja emocija na zdravlje srca i krvnih sudova, a drugi to ne uzimaju u obzir. Ipak, procene o nivou besa i gneva su individualne, jer se ne mogu izmeriti kao holesterol ili pritisak. Pošto je stres poznat činilac u nastanku i razvoju srčanih oboljenja, i bes se može shvatiti kao jedna od manifestacija stresnog načina života. Kada jednoga dana doktori počnu da sagledavaju celu osobu, pa i njeno raspoloženje, karakterne osobine i način života, više će se uzimati u obzir i faktori rizika kao što su bes ili pesimizam. Ipak, savremena medicina još uvek ne uzima dovoljno u obzir individualna emocionalna stanja i njihov efekat na zdravlje.
Kako se nositi sa besom?
Kada vas nešto razbesni postavite sebi neko od ovih pitanja:
- “Da li će mi ovo biti važno za 5 godina?” (ako shvatite da neće, ne vredi ni sad da se nervirate i budete besni)
- “Ako i sutra budem besna zbog ovoga, poradiću na problemu, ali za sada ću se smiriti” (verovatno ćete sutra drugačije gledati na problem)
- “Postoje i drugi načini da pokažem da mi je stalo do nečeg, sem da ispoljim bes.” (probaću ispoljiti brigu ili zainteresovanost o nekom pitanju na druge načine, dodatno ću se informisati, pitaću druge učesnike događaja, probaću da nađem alternativno rešenje)