Izaberite stranicu

Šta je cink?

Cink je mineral koji se u organizmu nalazi u količini od svega 2-3g, ali je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Neophodan je za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin, sprečava uvećanje prostate, utiče na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utiče na stvaranje testosterona, vraća mentalnu svežinu, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni, kod gubitka osećaja ukusa. Cink se koristi u prevenciji prehlada i gripa ili kod hroničnih infekcija, jer podstiče imuni sistem i ima antioksidativnu ulogu. Cink ili seme bundeve koje je bogato cinkom često ulaze u sastav preparata za uvećanu prostatu. Takođe je bitan za rast i razvoj novorođenčadi.

U kojim namirnicama se nalazi cink?

Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se cink iz hrane usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih.

semebundeve

Koje su preporučene dnevne doze?

Preoporučene doze cinka su:

Deca

  • Odojčad do 12 meseci: 2-3mg
  • Deca od 1 – 3 godine: 3mg
  • Deca od  4 – 8 godina: 5mg
  • Deca od  9 – 13 godina: 8mg
  • Dečaci 14 – 18 godina: 11mg
  • Devojčice 14 – 18 godina: 9mg

Odrasli

  • Muškarci: 11mg
  • Žene: 8mg
  • Trudnice: 11mg
  • Dojilje: 12mg

U terapiji se nekada koriste i veće doze cinka, 30-60mg,ako postoji deficit cinka. Treba imati na umu da organizam usvoji i iskoristi samo deo od unete doze cinka.

Kome su potrebne povećane količine cinka?

U nedostatku cinka može doći do: zakasnelog razvoja, smanjenog apetita, gubitka čula ukusa i mirisa, mentalne letargije, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama, opadanju kose, smanjenju broja spermatozoida, smanjenju seksualnog nagona. Osobe koje ne konzumiraju proizvode životinjskog porekla, cink unose putem semena bundeve, nepoliranog zrna žitarica, graška, boranije.

Da li se može uneti previše cinka?

Toksične doze cinka su 150-500mg dnevno, pri čemu može doći do poremećaja nervnog sistema.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati cink?

Cink se vezuje za tetracikline, hinolone, levotiroksin, te smanjuje njihovu apsorpciju, zato se preporučuje uzimati ove lekove 2 sata pre obroka. Tiazidni diuretici mogu povećati izlučivanje cinka urinom. Amilorid (diuretik koji štedi kalijum) smanjuje izlučivanje cinka urinom, dok spironolakton i triamteren ne pokazuju takav efekat. Kontraindikovana je upotreba cinka sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Vitamin A pospešuje usvajanje cinka.

 

WAO Zlatna maka (organska, sirova) - prah 100 g

šifra proizvoda 00258
500,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

PERUANSKA MAKA - KOREN SA ANDA
ZA HORMONALNU RAVNOTEŽU, PRIRODNI ADAPTOGEN

Sastav i svojstva:
Peruanska maka-koren biljke u sebi sadži: Vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide,
mikro i makro nutrijente, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, tanin,
natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum.
Kalcijumom je bogatija od mleka. Malo je poznato da u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macain 1,2,3,4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Ovi alkaloidi pomažu u iskorišćavanju svih nutrijenata iz make.
Pomaže kod menopauze i neplodnosti, jača libido i potenciju, povećava
energiju u telu, uravnotežuje hormone, povoljno utiče na zdravlje kostiju i zuba.

Preporučena dnevna doza je: od 1.5g do 3g
Koriste se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima.

Preporučuje se upotreba na temperaturama ispod 42 C - da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Peruanska maka- izvor snage i plodnosti

Maka prah se koristi već hiljadama godina zvog svojih izuzetno lekovitih i hranljivih sastojaka.
Zbog svojih blogodati svrstana je u kategoriju superhrane.
Maka je poreklom iz područja Anda, teritorija današnje Bolivije i Perua, a raste na visini između 2.400 m i 4.400m.
Njen koren je već hiljadama godina, za domoroce izvor snage i plodnosti.
Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost.
Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom.
Šezdesetih godina, prošlog veka, peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku.

Zbog svih blagodati koje pruža čoveku svrstana je u kategoriju superhrana. Njen koren je vekovima za domoroce izvor snage i plodnosti.
Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljeno hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicij i magnezijum.

Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterola i glukozinolata, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido.
Prirodni adaptogen

Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju prilagodbu organizma.

Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti.

Redovito konzumiranje mace pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće.

Njezina sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke".

Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje.

Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze.

Kao adaptogen, maka pridonosi sveukupnoj dobrobiti organizma.

Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, potiču apetit i pozitivno utiču na probavu.

Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani kojeg koriste mnogi vrhunski sportisti.

Maka u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macaina 1, 2, 3, 4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Alkaloidi iz make pomažu u iskorištavanju svih nutrijenata iz make koji su tijelu potrebni.

Pomaže kod menopauze i neplodnosti

Redovito unošenje praha korena make ženama donosi mnoge prednosti. Lekari ističu da maka pomaže u stvaranju i održavanju hormonalne ravnoteže.

Alternativni lekari preporučuju maku kod hormonalnih poremećaja i problema s neplodnošću.

Maka ublažava simptome menopauze - promene raspoloženja, valove vrućine, poremećaje spavanja i slično.

Pomaže i kod problema s menstruacijom - bolova i osećaja neugodnosti koje proživljavaju mnoge žene.

Jača libido i potenciju

Konzumacija make, pokazala su istraživanja, ima pozitivne učinke na probleme s plodnošću kod muškaraca.
Prema studiji Peruanskog univerziteta Cayetano Heredia, potvrđeno je da maka povoljno utiče na proizvodnju spermatozoida te povećava volumen semena.

Maka je delotvorna i u lečenju problema s libidom i poremećaja erekcije te je mnogi nazivaju i "prirodnom Viagrom".

Osim toga, maka pogoduje razvoju mišića i topljenju masnih naslaga.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije