Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava folna kiselina?

Folna kiselina je važna za normalno funkcionisanje mozga, za mentalno i emocionalno zdravlje. Sprečava razdražljivost, umor, depresiju, dekoncentraciju, nesanicu. Učestvuje u stvaranju DNK i RNK, genetskog materijala organizma, a posebno je važna kada tkiva i organi brzo rastu (trudnoća, detinjstvo). Folna kiselina i vitamin B12 učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik do svih delova tela. Folna kiselina je korisna kod nekih vrsta anemije (megaloblastna anemija usled nedostatka folne kiseline), a kod nekih vrsta anemije može prikriti nedostatak vitamina B12 i tako dovesti do oštećenja na nervnim ćelijama.

Folna kiselina, vitamin B6 i B12 utiču na nivo aminokiseline homocistein u krvi. Povećane vrednosti homocisteina su povezane sa srčanim oboljenjima, depresijom, Alchajmerovom bolešću. Nedostatak folne kiseline je u vezi i sa degenerativnim oštećenjima nerava i sa Parkinsonovom bolešću.

Trudnicama su potrebne povećane količine folne kiseline. Nizak nivo folne kiseline u trudnoći je povezan sa niskom telesnom težinom novorođenčadi i povećanim rizikom za oštećenje nervne cevi (spina bifida) i mozga. Nervna cev je formacija iz koje nastaju mozak i kičmena moždina.

Oštećenja ploda

Da bi se sprečio nedostatak folne kiseline, trudnicama se preporučuje da koriste folnu kiselinu tokom prvih 12 nedelja trudnoće. Međutim, najbolje bi bilo da organizam žene ima dovoljne količine folne kiseline i pre začeća, jer se vitalni organi stvaraju u prvim nedeljama trudnoće (i pre nego što žena zna da je trudna, kao i pre nego što dobije preporuku da koristi folnu kiselinu). Ženama koje žele da zatrudne u slučaju nepravilne ishrane, preporučuje se upotreba 400mcg folne kiseline dnevno. Multivitaminski preparati za trudnice i žene koje planiraju trudnoću obično sadrže 400mcg ove kiseline. Izgleda da može sprečiti i pobačaj, mada nije utvrđena jasna veza.

Srčana oboljenja

Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i šansi za infarkt i šlog. Naime, ljudi koji imaju povećan nivo homocisteina u krvi imaju 1.7 puta veće šanse za oboljenja koronarnih arterija (koja dovode do infarkta miokarda) i 2.5 puta veće šanse za moždani udar u odnosu na ljude sa normalnim nivoom homocisteina. Ipak, još nije ustanovljeno da li homocistein izaziva srčana oboljenja ili nešto drugo utiče na povećanje homocisteina i na razvoj srčanih oboljenja. Za sada neki stručnjaci misle da smanjenjem homocisteina mogu da se smanje šanse za razvoj srčanih oboljenja, srčanog udara i šloga.

Depresija

Praksa je pokazala da su neki ljudi u depresiji takođe deficitarni folnom kiselinom, a što im više folne kiseline fali to je depresija jače izražena. Nizak nivo folne kiseline je povezan i sa slabim odgovorom na antidepresive.

Rak

Folna kiselina, prema nekim istraživanjima, može da zaštiti od raka debelog creva, raka dojki, grlića materice, pankreasa i želuca. Nije jasno ustanovljena veza i uloga folne kiseline u eventualnom antikancerogenom dejstvu. Ipak, pošto je folna kiselina neophodna za rast svake ćelije, prema nekim stručnjacima može doprineti rastu kancera, koji bi inače možda imuni sistem uništio. Mišljenja su podeljena, a dok se ne bude više znalo najbolje je da ljudi koji su imali neko kancerogeno oboljenje ne uzimaju na svoju ruku ovu kiselinu.

Nedostatak folne kiseline je doveden u vezu i sa osteoporozom. Ustanovljeno je da ljudi sa visokim nivoom homocisteina i niskim nivoom folne kiseline imaju povećane šanse za srčana oboljenja, staračku demenciju i osteoporozu, te lomove kostiju.

U kojim namirnicama se nalazi folna kiselina?

Bogati izvori folne kiseline su spanać, tamno zeleno lisnato povrće, pasulj, soja, džigerica, pivski kvasac, celo zrno žitarica, pšenične klice, mleko. Ako postoji nedostatak enzima za varenje, usvajanje folne kiseline se smanjuje do 50%. Folna kiselina se primenjuje posebno, u komleksu B vitamina ili u multivitaminskim preparatima.

spinach

Koje su preporučene dnevne doze?

Većina ljudi može da dobije potrebne količine folne kiseline iz ishrane. Jedino trudnice treba da povedu računa (poželjno i pre začeća) na dovoljan unos, a po potrebi može i lekar da savetuje dodatni unos folne kiseline.

Preporučeni dnevni unos folne kiseline:

  • Deca
    0-6 meseci: 65mcg
    7-12 meseci: 80mcg
    1-3 godine: 150mcg
    4-8 godina: 200mcg
    9-13 godina: 300mcg
    14-18 godina: 400mcg
  • Odrasli
    preko 19 godina: 400mcg
    Trudnice: 600mcg
    Dojilje: 500mcg

Doze koje se prepisuju u cilju prevencije srčanih oboljenja se kreću od 400-1200mcg. Ipak, visoke doze folne kiseline mogu maskirati nedostatak vitamina B12, pa ih ne treba uzimati na svoju ruku.

Folna kiselina se koristi kao lek (Folan, Folnak) – doza od 5mg (na preporuku lekara) i kao dodatak ishrani – doza od 400mcg (nalazi se u slobodnoj prodaji).

Kada može doći do nedostatka folne kiseline?

Blagi nedostatak folne kiseline je veoma čest u našoj populaciji. Deficit se javlja kod alkoholizma, iritabilnog crevnog sindroma, celijakije, kod upotrebe nekih lekova. U nedostatku folne kiseline može doći do zastoja u rastu i razvoju, upale desni, gubitka apetita, nedostatka daha, dijareje, iritiranosti, zaboravnosti, mentalne tuposti.

Kome su potrebne povećane količine folne kiseline?

Povećane količine folne kiseline potrebne su ženama koje planiraju trudnoću, trudnicama, deci u periodu rasta i razvoja.

Da li se može uneti previše folne kiseline?

Folna kiselina je rastvorljiva u vodi, te se izlučuje iz organizma putem urina. Ako se visoke doze folne kiseline uzimaju tokom dužeg perioda vremena može se zamaskirati nedostatak vitamina B12, što dalje vodi oštećenju nervnih ćelija.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi folne kiseline?

Veoma visoke doze folne kiseline mogu izazvati stomačne probleme, mučninu, nadutost, gasove, poremećaje sna, uznemirenost, kožne alergijske reakcije. Uzimanje folne kiseline može zamaskirati nedostatak vitamina B12, pri čemu može doći do trajnog oštećenja nervnog sistema.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati folnu kiselinu?

Folnu kiselinu, kao i sve druge B vitamine, ne treba uzimati istovremeno sa tetraciklinima (Dovicin, Doksiciklin, Amracin), jer im može smanjiti efikasnost. Zato je treba uzimati u različito vreme od tetraciklina.

Lekovi koji snižavaju nivo folne kiseline su: lekovi koji smanjuju kiselost želudačnog sadržaja (Ranisan, Nexium, Omeprol, Lanzul, Gelusil lac, Rupurut), antiepileptici, NSAIL (Brufen, Diklofen, Nimulid), sulfonamidi (Bactrim), sulfasalazin, triamteren. Ovi lekovi ako se uzimaju duži period mogu povećati potrebe za folnom kiselinom. Metotreksat i drugi antagonisti folne kiseline smanjuju količinu folne kiseline u organizmu. Ljudi koji koriste metotreksat u slučaju psorijaze i reumatoidnog artritisa mogu koristiti dodatno folnu kiselinu, dok kod kancerogenih oboljenja ne sme da se koristi dodatno ova kiselina, jer potencijalno može stimulisati rast raka.

Folna kiselina može da smanji koncentraciju nekih antiepileptičnih lekova u organizmu i time da poveća mogućnost nastanka epileptičnih napada. Istovremena primena folne kiseline i hloramfenikola kod ljudi koji već imaju deficit folne kiseline, može dovesti do neaktiviranja procesa stvaranja novih krvnih ćelija.

Now 8 Billion Acidophilus & Bifidus

šifra proizvoda 00156
2.250,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Probiotici su “dobre bakterije” koje služe za regulaciju crevne flore kod proliva, za jačanje odbrambenih sposobnosti organizma, pri upotrebi antibiotika (za sprečavanje narušavanja normalne crevne flore), kod kandidijaze creva. Koriste se za smanjenje pojave atopijskog ekcema kod dece, kod putničke dijareje, sindroma iritabilnih creva (stomačni bol, nadutost, zastoj u varenju), infektivnih oboljenja creva, ulcerativnog kolitisa. Novija istraživanja sugerišu da probiotici jačaju i odbrambene sposobnosti organizma, mada sam mehanizam ovog delovanja još nije potpuno razjašnjen.
Kako se uzimaju probiotici?
Probiotske bakterije se nalaze u jogurtu, pa ih mnogi svakodnevno koriste, a da toga nisu ni svesni. Dakle, ako uzimate samo jednu porciju fermentisanih mlečnih proizvoda na dan poboljšaćete stanje digestivnog trakta. Najefikasniji sojevi probiotskih bakterija su: Bifidobacteria, Lactobacilus, Saccharomices boulardi. LGG (Lactobacillus rhamnosus GG) se pokazao najefikasniji kod putničke dijareje i kod proliva uzrokovanog uzimanjem antibiotika. Lactobacillus acidophilus je efikasan kod vaginalnih gljivičnih infekcija i istovremeno sa uzimanjem antigljivične terapije. Bifidobacterium bifidum (AB kultura) je koristan kod oslabljenog imuniteta. Za regulaciju vaginalne flore (gljivične infekcije, antibiotska terapija) koristi se Lactobacillus bulgaricus. Probiotici se mogu preventivno uzimati sa antibiotskom terapijom, pri čemu sprečavaju narušavanje normalne crevne flore. Antibiotici kada dospeju u creva resorbuju se i dalje cirkulacijom dospevaju u sve delove tela radi eliminisanja bakterija koje su izazvale neku infekciju. Ipak, oni uništavaju i dobre bakterije u crevima, pri čemu ostaje slobodan prostor koji mogu da nasele „super rezistentne bakterije“ (one koje su otporne na antibiotik i prežive njegovo dejstvo). Ove „super rezistentne bakterije“ su uglavnom patogene i dovode do komplikacija kao što su proliv, teške crevne infekcije. Uništavanjem normalne vaginalne flore ostavlja se prostor za razvoj gljivica, pa se gljivične infekcije javljaju kao posledica upotrebe antibiotika. Radi sprečavanja ovih komplikacija korisno je pri upotrebi antibiotika, 2 SATA POSLE PRIMENE ANTIBIOTSKOG LEKA, uzeti probiotike. Ako bi se antibiotski lek i probiotici uzimali istovremeno, antibiotici bi uništili probiotike (dobre bakterije) i ne bi bilo efekta od njihove upotrebe.


Preporučena doza: 1 kapsula 1 do 2 puta dnevno između obroka ili na prazan stomak.


Pakovanje: 60 kapsula

Proizvođač: Now Foods

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije