Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava glukozamin?

Glukozamin se primenjuje kod:

  • Osteoartritisa
  • Degenerativnih bolesti zglobova
  • Artritisa kolena, lakta, ramena ili kuka
  • Oboljenja temporomandibularnog (viličnog) zgloba

Artritis je glavni uzrok ograničene pokretljivosti i bola, a u terapiji se primenjuju analgetici i antiinflamatorni lekovi. Ovi lekovi smanjuju osećaj bola, ali ne deluju na uzrok slabe pokretljivosti zglobova, pa se oštećenja hrskavice nastavljaju. Hrskavica je glatki, klizav materijal, koji omogućava da dve kosti u zglobu klize jedna preko druge i tako obezbede pokret. Kod artritisa je umnogome izgubljena ova elastičnost hrskavice što izaziva razvoj simptoma bola, upale i slabe pokretljivosti. Studije su pokazale poređenjem glukozamin-sulfata i antiinflamatornih lekova da je dugoročno smanjenje bola više izraženo kod pacijenata koji su uzimali glukozamin sulfat. Artritis kuka se najteže tretira, ali i u ovom slučaju mogu da se postignu poboljšanja.

Kako deluje glukozamin?

Glukozamin doprinosi formiranju i obnavljanju hrskavice. Glukozamin sulfat stimuliše ugradnju sumpora u hrskavicu i sinovijalnu tečnost. Sulfat se koristi za izgradnju glukozaminoglikana koji podstiče fleksibilnost zgloba i omogućava čvršće prijanjanje između kostiju zgloba. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije.

joint-pain1

Kako se uzima glukozamin?

Glukozamin sulfat je veliki molekul i zato je njegovo usvajanje otežano. Primenjuju se doze od 1,500mg dnevno u nekoliko podeljenih doza. Postoje brojni preparati glukozamina ili kombinacija za regulaciju funkcije hrskavica (glukozamin, hondroitin, MSM, đavolja kandža, kolageni peptidi). Preparati koji deluju lokalno (kreme, gelovi), u zavisnosti od stepena apsorpcije, ispoljavaju određeni efekat. Losion u obliku lipozoma pokazuje veće efekte, jer lipozomi lako i brzo prodiru do dubokih slojeva tkiva. Glukozamin se može upotrebljavati istovremeno sa terapijom antiinflamatornim lekovima i analgeticima, koji se uglavnom koriste za regulaciju bola. Pošto rezultati suplementacije nisu trajni, glukozamin se primenjuje kontinuirano radi održavanja funkcije hrskavica. Komercijalni proizvodi najčešće sadrže glukozamin hidrohlorid ili glukozamin sulfat. Smatra se da je glukozamin u obliku sulfata podesniji, jer predstavlja i izvor sumpora. Glukozamin se dobija iz hitina, koji je prirodni polimer koji čini ljušture morskih rakova, kraba, jastoga i drugih ljuskara. Osobe koje su alergične na rakove, puževe, školjke treba da izbegavaju glukozamin poreklom od ljuskara. Vegetarijanci mogu da koriste glukozamin koji je posebno prečišćen, radi odstranjivanja proteina iz školjki i rakova.

U kojim slučajevima se ne sme koristiti glukozamin?

Osobe koje su alergične na rakove, puževe, školjke treba da izbegavaju glukozamin koji vodi poreklo od ljuskara, zbog mogućnosti razvoja alergije. Kod nekih ljudi glukozamin može dovesti do povećanja glukoze (šećera) u krvi, pa je potreban oprez, posebno kod dijabetičara.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni glukozamina?

Glukozamin sulfat se uglavnom dobro podnosi, ali se mogu javiti neželjena dejstva u želucu, dispepsija i mučnina kod 3% pacijenata. Retko se javljaju vrtoglavica, glavobolje i kožne reakcije, uglavnom kod pacijenata koji imaju aktivan čir na želucu.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati glukozamin?

Zabeleženi su retki slučajevi pojave krvarenja kod istovremene upotrebe kombinovanih preparata koji su sadržavali glukozamin sa varfarinom.

Nutriversum Lecitin (sojin) 1200 mg 60 kps

šifra proizvoda 00599
900,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Lecitin je fosfolipid koji se normalno nalazi u organizmu. Sastoji se od glikolipida, triglicerida i fosfolipida. Naziv lecitin se obično koristi kao sinonim za prečišćeni fosfatidil holin, fosfolipid koji predstavlja glavnu frakciju fosfornih jedinjenja koje se dobijaju iz suncokreta, zrna soje ili žumanca (grč. lekithos – žumance).

Fosfolipidi čine 25% moždane mase, a fosfatidil holin je i sastavni deo neurotransmitera acetil holina, koji je esencijalan za pravilno i zdravo funkcionisanje mozga. Fosfolipidi formiraju zaštitni omotač oko ćelija i na taj način štite ćelijsku funkciju. Kada se lecitin unese u organizam, on se raspada i oslobađa se holin, koji zatim prolazi kroz ćelijsku membranu. Holin pospešuje metilaciju poput folata TMG (trimetil glicin) i SAMe (S-adenozil metionin), a oni uništavaju homocistein, veoma štetno jedinjenje za krvne sudove poput holesterola.

Lecitin se nalazi u proteinima i biljnog (u velikoj koncentraciji ga sadrži soja, žumance, ovas, pšenične klice i kikiriki) i životinjskog porekla (govedini, jagnjetini, džigerici i svinjetini). U savremeno doba može se nabaviti u obliku dodatka ishrani. Lecitin se smatra materijom sa visokim stepenom tolerancije i odobren je za ljudsku upotrebu od strane američke Administracije za hranu i lekove (FDA). S obzirom da predstavlja sastavni deo ćelijske membrane i da može u potpunosti da se metaboliše, smatra se potpuno netoksičnom supstancom. Komercijalno se koristi svuda gde su neophodni prirodni emulgatori i lubrikanti, najčešće u farmaceutskoj industriji za zaštitne omotače. U prehrambenoj industiji se koristi kao emulgator koji sprečava, na primer, razdvajanje čokolade i kakao butera unutar jednog proizvoda, kao što su čokolada ili čokoladne štanglice. Lecitin se priznaje od strane Evropske unije kao aditiv u hrani i označava se oznakom E322 (brojevi E od 300-399 označavaju antioksidante i regulatore kiselosti).

Postoje mnoge studije o lecitinu koje ukazuju na pozitivne efekte lecitina koji se dobija iz soje. Lecitin, odn. fosfatidil holin učestvuje u održavanju integriteta ćelijske membrane i olakšava prolaz masti, jona, otpadnih materija i nutrijenata kroz nju. Pomaže organizmu da efikasnije preradi i iskoristi masti, a to njegovo svojstvo može da utiče na lakši metabolizam holesterola i triglicerida i smanjenje masnih depoa uz adekvatnu i redukovanu ishranu.

Pored mozga, i drugi vitalni organi, kao što su jetra, mišići, reproduktivni organi, sadrže značajne koncentracije fosfolipida, a najčešći među njima je lecitin. Lecitin se zato preporučuje kod mnogih bolesti, kao što su ekcemi, anksioznost, hepatitis (kao podrška funkciji i detoksikaciji jetre) i kod nekih depresivnih stanja. Iako ne postoji utvrđena deficijencija lecitina, ovo je često preporučivani dodatak ishrani. Uz lecitin preporučuje se uzimanje kalcijuma, a lecitin sinergijski deluje sa ribljim omega 3 uljem i belim lukom. Apsorpciju lecitina pomažu vitamini B kompleksa, vitamini A i C, linolna kiselina, a odmažu: velika količina šećera, kafa, čaj, alkohol i kukuruz.

Neke od najosnovnijih koristi od upotrebe lecitina u obliku dodatka ishrani:

- snižava nivo štetnog holesterola i sprečava njegovo zadržavanje na zidovima arterija
- podstiče zdrave funkcije mozga i pamćenje, naročito u starosti
- detoksikuje i odmašćuje jetru, kod ciroze, hepatitisa i visokog holesterola
- učestvuje u metabolizmu masti i sintezi fosfolipida
- značajan je za ishranu ćelija centralnog nervnog sistema
- smanjuje reumatske bolove u zglobovima
- jača kosu i sprečava njeno opadanje
- ima umirujuće dejstvo
- sprečava nastanak ekcema

Preporučeno doziranje i način upotrebe

Odrasli 1 ili više gelkapsula dnevno.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije