Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava kopriva?

Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Jetra i bubrezi su odgovorni za prerađivanje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Ukoliko su ovi organi preopterećeni ili ne uspevaju da izluče štetne materije napolje, nastaje pogodno tlo za razvoj oboljenja koja nastaju kao posledica opterećenosti toksinima (reuma, giht, migrene, ekcemi). Kopriva sprečava nastanak peska u bubrezima i bešici.

Zahvaljujući svojstvima da pročišćava krv i vraća snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi pročišćavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u proleće). U periodu posle zime, kod stanja opšteg zamora i iscrpljenosti („prolećni umor“), kura čajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 šoljice tokom dana čini da se čovek relativno brzo mnogo bolje oseća, vraća mu se energija i snaga.

Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.

Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.

Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja.

kopriva

Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu. Opadanje kose je česta prateća pojava anemije, pa kopriva koja je bogata gvožđem utiče na rešenje pravog uzroka problema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.

Kod gihta i reumatskih oboljenja kopriva se primenjuje i u vidu kupki, oko 200g lista koprive se stavi u kupku. Pošto je dobar diuretik (stimuliše izlučivanje tečnosti) kopriva doprinosi i izlučivanju mokraćne kiseline, koja prouzrokuje giht, kao i drugih razgradnih produkata metabolizma.

Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre, žuči, slezine i pankreasa. Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca zahvaljujući prisustvu vitamina K. Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.

Kako deluje kopriva?

Kopriva u sebi sadrži značajnu količinu minerala: gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A, vitamin C i K. List koprive pokazuje sledeća farmakološka dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko.

Šta kažu naučna istraživanja?

Kopriva sadrži vitamin C i karotenoide kao i spanać ili drugo zeleno povrće, pa se primenjuje i kao hrana.

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlučivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrži beta-sitosterol koji reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje.

Kako se uzima kopriva?

Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Čaj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti od 2-3 šoljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).

WAO Zlatna maka (organska, sirova) - prah 100 g

šifra proizvoda 00258
590,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

PERUANSKA MAKA - KOREN SA ANDA
ZA HORMONALNU RAVNOTEŽU, PRIRODNI ADAPTOGEN

Sastav i svojstva:
Peruanska maka-koren biljke u sebi sadži: Vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide,
mikro i makro nutrijente, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, tanin,
natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum.
Kalcijumom je bogatija od mleka. Malo je poznato da u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macain 1,2,3,4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Ovi alkaloidi pomažu u iskorišćavanju svih nutrijenata iz make.
Pomaže kod menopauze i neplodnosti, jača libido i potenciju, povećava
energiju u telu, uravnotežuje hormone, povoljno utiče na zdravlje kostiju i zuba.

Preporučena dnevna doza je: od 1.5g do 3g
Koriste se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima.

Preporučuje se upotreba na temperaturama ispod 42 C - da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Peruanska maka- izvor snage i plodnosti

Maka prah se koristi već hiljadama godina zvog svojih izuzetno lekovitih i hranljivih sastojaka.
Zbog svojih blogodati svrstana je u kategoriju superhrane.
Maka je poreklom iz područja Anda, teritorija današnje Bolivije i Perua, a raste na visini između 2.400 m i 4.400m.
Njen koren je već hiljadama godina, za domoroce izvor snage i plodnosti.
Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost.
Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom.
Šezdesetih godina, prošlog veka, peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku.

Zbog svih blagodati koje pruža čoveku svrstana je u kategoriju superhrana. Njen koren je vekovima za domoroce izvor snage i plodnosti.
Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljeno hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicij i magnezijum.

Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterola i glukozinolata, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido.
Prirodni adaptogen

Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju prilagodbu organizma.

Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti.

Redovito konzumiranje mace pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće.

Njezina sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke".

Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje.

Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze.

Kao adaptogen, maka pridonosi sveukupnoj dobrobiti organizma.

Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, potiču apetit i pozitivno utiču na probavu.

Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani kojeg koriste mnogi vrhunski sportisti.

Maka u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macaina 1, 2, 3, 4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Alkaloidi iz make pomažu u iskorištavanju svih nutrijenata iz make koji su tijelu potrebni.

Pomaže kod menopauze i neplodnosti

Redovito unošenje praha korena make ženama donosi mnoge prednosti. Lekari ističu da maka pomaže u stvaranju i održavanju hormonalne ravnoteže.

Alternativni lekari preporučuju maku kod hormonalnih poremećaja i problema s neplodnošću.

Maka ublažava simptome menopauze - promene raspoloženja, valove vrućine, poremećaje spavanja i slično.

Pomaže i kod problema s menstruacijom - bolova i osećaja neugodnosti koje proživljavaju mnoge žene.

Jača libido i potenciju

Konzumacija make, pokazala su istraživanja, ima pozitivne učinke na probleme s plodnošću kod muškaraca.
Prema studiji Peruanskog univerziteta Cayetano Heredia, potvrđeno je da maka povoljno utiče na proizvodnju spermatozoida te povećava volumen semena.

Maka je delotvorna i u lečenju problema s libidom i poremećaja erekcije te je mnogi nazivaju i "prirodnom Viagrom".

Osim toga, maka pogoduje razvoju mišića i topljenju masnih naslaga.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije