Od glave do pete naše kosti pružaju podršku telu. Lobanja štiti mozak i daje oblik licu. Kičma štiti snop nervnih vlakana koji povezuje mozak i sve delove tela – kičmenu moždinu. Rebra čine kavez u kome se čuvaju srce, pluća, jetra i slezina, a karlica daje potporu crevima, bešiki i, kod žena, reproduktivnim organima.
Mada su same vrlo lake, kosti su dovoljno jake da omoguće nošenje cele težine tela. Ljudski skelet se sastoji od 206 kostiju, koje se formiraju pre rođenja. U početku života skelet je sastavljen od fleksibilnih hrskavica, ali nekoliko nedelja po rođenju počinje osifikacija, tj. hrskavica se zamenjuje depozitima kalcijum-fosfata i rastegljivog kolagena, dve osnovne gradivne komponente kostiju. Ovaj proces traje oko 20 godina.
Kosti dece i tinejdžera rastu i mineralizuju se, dobijaju na čvrstini. Devojčice rastu brže od dečaka, pa se i proces očvršćavanja kostiju ranije dešava.
Izgradnja kostiju se odvija tokom čitavog detinjstva i mladosti, a smatra se da u kasnim dvadesetim kosti dostižu maksimalnu gustinu. Nakon 30. godine kosti se remodeluju, tj. stalno se odvija proces razgradnje i izgradnje, a ulaskom u menopauzu kod žena počinje proces razgradnje kostiju – osteoporoza.
Zdrave kosti nastaju u detinjstvu i to do 20. godine. Devedeset odsto koštanog rasta se dešava između 10. i 20. godine, pa su detinjstvo i mladost kritični periodi za izgradnju kostiju. Najveća gustina koštane mase postiže se krajem 20-tih i početkom 30-tih godina. Posle toga žene gube oko 0.5% koštane mase godišnje, u narednih 10-15 godina ili do menopauze, posle čega se gubitak koštane mase ubrzava. Takođe i muškarci gube koštani sadržaj, ali sporije nego žene. Dakle, važno je izgraditi čvrste kosti u detinjstvu da bi se smanjio gubitak iste kasnije.
Kako se izgrađuju čvrste kosti?
Kosti su izgrađene od kalcijuma, fosfora, natrijuma i drugih minerala, kao i kolagenih peptida. Kalcijum je neophodan za čvrste kosti, koje nose teret telesne težine. Iz kostiju se kalcijum oslobađa u krvotok onda kada je potreban za druga tkiva i organe. Vitamin D je značajan za usvajanje kalcijuma iz hrane i za njegovu ugradnju u kosti.
Sa produženjem prosečnog životnog veka, raste i populacija koja je podložna nastanku osteoporoze. Posle 65. godine svaka druga osoba ima osteoporozu – „šupljikave kosti“. Kod osteoporoze je povećan rizik za prelome kostiju, a prelom kuka se najčešće javlja i ostavlja najveće posledice. Pošto se u starosti kosti teško regenerišu i zarastaju, šanse za izlečenje su takođe manje. Zato je najvažnija prevencija, a u slučaju kostiju to je izgradnja jakih kostiju tokom detinjstva i mladosti.
Zglobovi
Zglobovi se nalaze na mestima gde se spajaju dve kosti. Čine skelet fleksibilnim – bez njih pokreti bi bili nemogući. Zglobovi omogućavaju pokrete u raznim pravcima. Neki omogućavaju samo pokret napred-nazad, kao koleno ili lakat, dok drugi omogućavaju i komplikovanije pokrete – napred, nazad, na stranu, rotaciju (rame, kuk).
Zglobovi su mesta na kojima se susreću dve ili više kostiju. Većina zglobova su pokretni, tj. mogu da se kreću. Sastoje se od:
- Hrskavice – kosti u zglobu su obavijene hrskavicom, vezivnim tkivom koje smanjuje trenje.
- Sinovijalne membrane – opkoljava zglob, luči sinovijalnu tečnost koja podmazuje zglobove i omogućava da kosti klize u zglobu.
- Ligamenti – jaki snopovi vezivnog tkiva koji daju podršku zglobovima i ograničavaju ugao pod kojim može da se pomeri zglob.
- Tetive – jaki snopovi vezivnog tkiva, sa svake strane zgloba koji povezuju zglob sa mišićima koji omogućavaju pokretanje zgloba.
- Burze – kesice napunjene tečnošću između kostiju, ligamenata i drugih pomoćnih struktura, koje smanjuju trenje u zglobu.
- Sinovijalna tečnost – svetla, lepljiva tečnost koju stvara sinovijalna membrana.
Da bi dve kosti mogle da se kreću jedna preko druge potrebna je hrskavica i sinovijalna tečnost da smanje trenje koje se javlja pri kretanju kostiju. Ako se hrskavica upali, ošteti povredom ili prestane njeno obnavljanje, javlja se bol, crvenilo, otok, toplota, a kosti se taru jedna o drugu, pa se zglob dalje oštećuje. Promene na zlobovima mogu biti i degenerativne ili nastati kao posledica autoimunih oboljenja (imuni sistem greškom napada sopstvene ćelije u zglobovima).