Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljavaju omega 3?

Omega 3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline. Esencijalne znači da organizam ne može da ih sintetiše, već se moraju uneti hranom. Omega 3 masne kiseline se nalaze u masnoj morskoj ribi, kao što je losos, tuna, sardine, haringe, skuša, bakalar. Nutricionisti preporučuju unos ribe bar 3 puta nedeljno, naročito masne morske ribe bogate ovim kiselinama.

Eskimi, koji koriste mnogo ribe bogate omega 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani, imaju snižen LDL – štetan holesterol i povećan HDL – dobar holesterol. Nekoliko velikih kliničkih studija je potvrdilo da EPA i DHA smanjuju nivo ukupnog holesterola i triglicerida u krvi.

Visok krvni pritisak

Analizom kliničkih studija dolazi se do zaključka da suplementacijom 3g ribljeg ulja na dan može značajno da se smanji krvni pritisak kod osoba koje nisu koristile terapiju za regulaciju krvnog pritiska

omega_3_masne_kiseline

Srčana oboljenja

Jedan od najboljih načina da se spreči razvoj srčanih oboljenja jeste da se smanji unos zasićenih masti (masti životinjskog porekla) i da se poveća unos nezasićenih masti (masti biljnog porekla), uključujući omega 3 masne kiseline. Takođe je potvrđeno da sprečavaju nastanak i razvoj ateroskleroze (suženje krvnih sudova usled zadebljavanja i akumuliranja masti na zidovima krvnih sudova). Suplementacijom omega 3 masnih kiselina izrazito je smanjen rizik za razvoj iznenadnog srčanog napada ili šloga. Dovoljnim unosom ribe omogućuje se sprečavanje nastanka tromba, koji može začepiti arterije i dovesti do srčanog infarkta ili moždnog udara. U stvari, unosom dve porcije masne morske ribe nedeljno smanjuje se rizik za šlog čak i do 50%. Međutim, ni sa čim ne treba preterivati, pa ljudi koji uzimaju više od 3g ribljeg ulja (3 obroka ribe dnevno) mogu imati povećan rizik za krvarenja, a potencijalna krvarenja u mozgu mogu biti i fatalna.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

 

Artritis
Većina kliničkih istraživanja sprovedenih o upotrebi omega 3 masnih kiselina kod upalnih stanja zglobova su se fokusirala na reumatoidni artritis. Utvrđeno je da ove kiseline smanjuju bol u zglobovima, jutarnju ukočenost i omogućavaju smanjenje količine lekova koje koriste pacijenti sa reumatoidnim artritisom, ali i druga hronična inflamatorna oboljenja, kao što su osteoartritis, mogu biti ublažena upotrebom omega 3 masnih kiselina.

Depresija
Ljudi koji ne unose dovoljno omega 6 masnih kiselina ili ne održavaju ravnotežu u unosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina u svojoj ishrani imaju povećan rizik za razvoj depresije. Omega 3 masne kiseline ulaze u sastav membrane nervnih ćelija. Omogućavaju komunikaciju između nervnih ćelija koja je neophodna za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Kod depresivnih pacijenata koji su uzimali 2-3 obroka masne ribe nedeljno, tokom 5 godina zabeleženo je značajno smanjenje u depresivnim osećajima.

Ostale indikacije

Za upotrebu omega 3 masnih kiselina koje su klinički testirane su: osteoporoza, bipolarni poremećaj, šizofrenija, bulimija, anoreksija, različiti dermatitisi, psorijaza, opekotine, astma, makularna degeneracija, menstrualni bolovi, inflamatorna oboljenja creva.

Kako deluju omega 3?

riba

Esencijalne masne kiseline su gradivne materije od kojih se stvaraju prostaglandini, koji regulišu brojne funkcije u organizmu uključujući imuni odgovor i sintezu hormona. Ti prostaglandini smanjuju upalu, proširuju krvne sudove, smanjuju koagulaciju krvi i nivo štetnog LDL holesterola, a istovremeno podižu nivo korisnog HDL holesterola. Riblje ulje ne utiče na smanjenje stvaranja holesterola u jetri, što može biti glavni uzrok hiperholesterolemije kod naslednih oblika ove bolesti.
Ovi nutrijenti igraju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju. Trudnice, dojilje, mala deca i žene koje planiraju trudnoću treba da vode računa o poreklu ribe koju konzumiraju zbog moguće kontaminacije živom, potrebno je koristiti ribu iz ribnjaka. Ove kategorije treba da primenjuju omega 3 masne kiseline u vidu suplemenata od respektabilnog proizvođača koji su garanatovano bez žive i drugih toksina u ribljem ulju. U ishrani modernog čoveka postoji disbalans u unosu omega 6 i omega 3 masnih kiselina. Omega 6 masne kiseline su zastupljene u ishrani, a unose se putem suncokretovog, kukuruznog, lanenog ulja. Međutim, odnos u količini omega 6 i omega 3 u ishrani treba da bude 2:1 do 4:1, a u modernoj ishrani je od 10:1 do 30:1.

Postoje tri osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizam: alfa linoleinska – ALA, eikosapentanoična – EPA i dokosaheksanska – DHA. U organizmu se vrši prevođenje ALA u EPA i DHA. Omega 3 masne kiseline smanjuju upalne procese, kao i faktore rizika povezanih sa razvojem hroničnih bolesti kao što su srčana oboljenja, rak i artritis. Simptomi nedostatka omega 3 masnih kiselina su izrazit umor, loša memorija, suva koža, srčani problemi, promene raspoloženja, depresija i slaba cirkulacija.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

Poređenje simptoma koji nastaju u nedostatku esenc. masnih kiselina

Omega 3 Omega 6
Povećan krvni pritisak Kožne erupcije slične ekcemu
Povećani trigliceridi Gubitak kose
Poremećaji učenja Degeneracija jetre i bubrega
Slaba motorna koordinisanost Poremećaji ponašanja
Trnjenje ruku i nogu Obilno znojenje i žeđ
Promene ponašanja Podložnost infekcijama
Imuni poremećaji Usporeno zarastanje rana
Slepljivanje trombocita Sterilnost, pobačaj
Suva koža i edemi Zaostajanje u rastu
Mentalna deterioracija Srčana i cirkulatorna oboljenja

Šta kažu naučna istraživanja?

Studije su pokazale da postoje i neka antitumorska dejstva ribljeg ulja, uticajem na sprečavanje proliferacije ćelija kod kancera dojke i debelog creva. Istraživanje sprovedeno 2001. godine JAMA rađeno je na skoro 80 000 žena tokom 14 godina. Rezultati pokazuju da su žene koje su uzimale omega 3 masne kiseline imale za 72% manji rizik za razvoj srčanog udara i 67% manji rizik za trombozu.


Kako se uzima omega 3?

Konzumira se između 1000mg i 3000mg dnevno. Treba da se uzima u podeljenim dozama sa hranom.
Riblje ulje se može bezbedno koristiti uporedo sa drugim lekovima zbog svojih dobrih osobina. Dugotrajnom upotrebom ribljeg ulja mogu se smanjiti zalihe vitamina E, pa treba voditi računa o njegovom adekvatnom unosu (200IU dnevno). Suplementi se razlikuju po sadržaju EPA i DHA, obično sadrže oko 180mg EPA i 120mg DHA. Pet grama ribljeg ulja sadrži oko 170-560mg EPA i 72-310mg DHA u zavisnosti od vrste ribe od koje je dobijeno. Ne preporučuje se unos više od 3g omega 3 masnih kiselina dnevno.

omega_3

U kojim slučajevima se ne smeju uzimati omega 3?

Ne preporučuje se upotreba kod hemofilije i poremećaja koagulacije krvi.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni omega 3 ?

Suplementi ribljeg ulja se veoma dobro podnose, jedino su registrovana blaga neželjena dejstva u digestivnom traktu.
Kontaminacija ribe teškim metalima, naročito živom, predstavlja problem. Međutim, većina farmaceutskih brendova sadrži prečišćeno riblje ulje bez štetnih toksina kojima su zagađena mora, kao što su živa, olovo, kadmijum, dioxini, polihlorovani bifenili - PBC i drugi teški metali.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati omega 3?

Istovremena primena u velikim dozama (preko 3g dnevno) sa antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina 100mg, acenokumarol, varfarin, klopidogrel) i fibrinoliticima ima sinergistički efekat, pa može dovesti do pojačane sklonosti ka krvarenju (krvarenje iz nosa, povrede, hirurške intervencije). Istovremenu primenu suplemenata ginka i omega 3 masnih kiselina takođe treba da izbegavaju pacijenti skloni krvarenjima.

Napomena

Deluje sinergistički sa statinima (Cholipam, Vasilip, Atoris, Sortis, Zocor, Holesta, Simvor…) tj. dodatno smanjuje nivo masti u krvi.

omega_3_kapsule

Haya Quercetin 500 mg 50 tbl

šifra proizvoda 00571
1.700,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje.

Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin.

Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani.

Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata.

Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze.

Rezveratrol (3,5,4-trihidroksi-trans-stilben) je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze (Vitis vinifera). To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita.

U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po kilogramu voća).

Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu.

Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 - 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega.

Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu.

Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno.

Pozitivna dejstva kvercetina su

- jak antioksidant
- jača imunološki sistem
- antiinflamatorna aktivnost
- štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola
- smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik)
- snižava krvni pritisak
- podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa
- može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa
- pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju
- podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl.

Preporučeno doziranje i način upotrebe

Odrasli 1 tableta dnevno.

Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.

Broj doza po pakovanju: 50
Veličina doze: 1 tableta
Aktivna komponenta 1 tableta %NRV*
Kvercetin 500 mg *

*NRV - nutritivna referentna vrednost (8400 kJ/2000 kcal/dan).

Sastojci: kvercetin, zgušnjivač (celulozna guma), emulgator (mikrokristalna celuloza), stabilizator (magnezijum-stearat), sredstvo protiv zgrudvavanja (magnezijum-silikat).
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije