Stres i dugotrajno povišen krvni pritisak uglavnom nisu povezani, ali smanjenje stresa može dovesti do poboljšanja zdravlja uključujući krvni pritisak.

Stresne situacije mogu naglo da Vam povećaju pritisak, ali da li stres može da dovede do dugotrajno povećanog pritiska? Istraživači nisu sigurni, ali je ustanovljeno da smanjenjem stresa može da se smanji i krvni pritisak. Ako trenirate 30-60 minuta dnevno, smanjićete nivo stresa. Ako imate povećan krvni pritisak, upravljanje stresom može poboljšati zdravlje i dugotrajno doprineti smanjenju istog.

Odgovor organizma na stres

Stres se često definiše kao “bori se ili beži”, trenuci u kojima organizam stvara hormone stresa, koji pomažu u suočavanju sa izazivačem stresa ili priprema organizam na beg. Ovo je imalo smisla hiljadama godina ranije kada se čovek suočavao sa divljim životinjama i drugim opasnostima. Danas, organizam reaguje na stres na isti način, ali su se izazivači stresa promenili (gužva u saobraćaju, dobijanje otkaza, javni govor). Od današnjih izazivača stresa ne morate da bežite ili da se borite sa njima (fizički). Međutim, organizam reaguje na isti način, proizvodeći hormone stresa, pri čemu dolazi do ubrzanja rada srca i suženja krvnih sudova.

Rizik od povećanog krvnog pritiska se sa vremenom povećava

Povećanje krvnog pritiska usled stresa može biti dramatično, ali kada stres prestane, pritisak se vraća na normalu. Ipak, ako se stresne situacije ponavljaju i pritisak često skače, može doći do oštećenja krvnih sudova, srca i bubrega kao da je pritisak bio stalno povećan. Ako kao reakcija na stres pušite, pijete ili se prejedate, i na taj način doprinosite povećanju krvnog pritiska.

Aktivnosti koje mogu smanjiti krvni pritisak

Tehnike za upravljanje stresom mogu doprineti poboljšanju krvnog pritiska. Da biste regulisali stres pokušajte:

  • Proredite svoj raspored – ako ste prebukirani obavezama, pogledajte u svoj podsetnik ili planer i potražite aktivnosti koje Vam oduzimaju puno vremena, a nisu toliko važne. Odvojte manje vremena za njih ili ih potpuno izbacite.
  • Duboko dišite da biste se opustili – ako svesno probate da duboko dišete i usporite dah, to će Vam pomoći da se opustite.

  • Vežbajte - fizička aktivnost smanjuje stres za 5-10mmHg.
  • Probajte jogu ili meditaciju - tako možete ojačati telo i opustiti se, te sniziti pritisak za 5mmHg.
  • Naspavajte se - kada ste ispavani lakše ćete se suočiti sa stresom i manje ćete reagovati na stresne događaje, pa će i pritisak manje oscilovati.

  • Promenite perspektivu - kada se suočavate sa problemima, probajte da se ne žalite. Postanite svesni svojih osećanja o datoj situaciji i probajte da se koncentrišete na rešavanje.

Cilj je da otkrijete šta Vam pomaže, budite otvorenog uma i spremni na eksperimentisanje. Izaberite svoju strategiju, sprovedite je u delo i vremenom ćete videti efekte.