Izaberite stranicu

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Uzroci

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka.

U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Simptomi

Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada „gornji“ pritisak pređe 140, a „donji“ 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti sa godinama povećavaju. Pa tako kod šezdesetogodišnjaka „gornji“ krvni pritisak je uobičajeno 140, a kod osamdesetogodišnjaka 160mmHg.

Kategorije „Gornji“ pritisak mmHg „Donji“ pritisak mmHg
Optimalni <120 <80
Normalan 120-129 80-84
Visoko normalan 130-139 85-89
Hipertenzija 1. stepena (blaga) 140-159 90-99
Hipertenzija 2.stepena (srednje teška) 160-179 100-109
Hipertenzija 3.stepena (teška) >180 >110

Povećan krvni pritisak je „tihi ubica“, jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Generalno organizam se prilagodi povećanom pritisku i nauči da živi sa njim pa osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega).

Lečenje

Dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) sprovodi lekar posle sprovedenih ispitivanja. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata onda se prelazi na upotrebu lekova. Promenama u načinu života može se uticati na smanjenje krvnog pritiska i razvoja komplikacija.

Prestanak pušenja

Prestanak pušenja je bitan momenat u regulaciji krvnog pritiska, nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak. Zato je bitno rasteretiti arterije od ovog uticaja nikotina. Broj srčanih napada znatno je veći kod pušača nego kod nepušača.

Smanjen unos soli

Smanjenjem unosa soli na manje od 2g dnevno smanjuje se i količina vode u organizmu, pa se time rasterećuje i krvotok. Obična kuhinjska so (NaCl – natrijum hlorid) može se zameniti KCl – kalijum hloridom, smanjenje unosa natrijuma obezbeđuje i manji krvni pritisak.

Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska. Gojaznost je faktor rizika za razvoj povećanog krvnog pritiska, ali i brojnih drugih oboljenja. Savetuje se regulacija telesne težine i umerena fizička aktivnost. Smanjenje unosa alkoholnih i energetskih pića.

Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Paradajz svež ili sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Čaj od bele imele i gloga se tradicionalno koristi za sniženje krvnog pritiska i prevenciju ateroskleroze. Čajne mešavine koje stimulišu izbacivanje tečnosti iz organizma (diuretici) doprinose smanjenju zapremine cirkulišuće krvi i tako rasterećuju krvotok. Diuretične osobine pokazuju: čaj od maslačka, uve, kukuruzne svile, lista breze, rastavić, zečji trn, kleka, peršun. Ako su Vam otečeni zglobovi i noge pijte čaj od maslačkovog lista često i u dovoljnim količinama da izazove često mokrenje. Ovo jeste dosadno, ali će obezbediti izlučivanje viška tečnosti. Nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim vrednostima pritiska, pa se preporučuje unos mahunarki, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica, mleka i drugih namirnica bogatih magnezijumom. Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama ako se koristi u bar tri obroka nedeljno doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa.

Prevencija

Merenje krvnog pritiska

Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice) puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara.

Krvni pritisak je neophodno kontrolisati i regulisati (promene u načinu života i lekovi), da bi se sprečila pojava komplikacija.

Promene krvnog pritiska u toku različitih doba dana

Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20%, a ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara. Oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a po procentu ovih oboljenja smo među neslavnim svetskim rekorderima.

Maxler Coenzyme Q10 100 mg 60 kps

šifra proizvoda 00578
2.800,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Dr Linus Pauling, istraživač vitamina, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, je rekao: "Koenzim Q10 je jedno od najvažnijih otkrića u nauci o ishrani. Q10 vraća vitalnost srcu - ja ga svakodnevno koristim."

Koenzim Q10 je jedinjenje nalik na vitamin koje se prirodno javlja u ljudskom organizmu, ali i u većini drugih živih organizama. Naziva se još i ubikinon (ubiquinone). Koenzim Q10 igra važnu ulogu u proizvodnji telesne energije i jedan je od osnovnih delova ćelijske mitohondrije, gde učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i održava fleksibilnost ćelijske membrane. Q10 učestvuje još i u proizvodnji nekoliko enzima koji su neophodni za stvaranje energetskog molekula ATP, čijim se sagorevanjem dobija energija. Pored toga, on je izuzetno jak antioksidant koji efektivno utiče na usporavanje procesa starenja. Sa starenjem organizam proizvodi sve manje koenzima Q10, čak do 80%. S obzirom da je direktno povezan sa proizvodnjom energije, stručnjaci smatraju da je njegov nedostatak jedan od faktora starenja organizma i pojave bolesti vezanih za proces starenja. Q10 je važan za održavanje zdrave intraćelijske aktivnosti, a neki stručnjaci njegovo dejstvo porede sa dejstvom vitamina E, jednim od najefikasnijih antioksidanata. U brojnim studijama koje se bave izučavanjem koenzima Q10, pokazalo se da Q10, zajedno sa glutationom i selenom, utiče na obnavaljanje vitamina E i omogućava mu da ostane duže aktivan u organizmu.

Koenzim Q10 je otkriven 1957. godine. Otkrio ga je dr Frederick Crane sa Univerziteta u Viskonsinu, a godinu dana kasnije ga je dr Carl Folkers sa Univerziteta u Teksasu identifikovao i zabeležio njegovu hemijsku strukturu i uspeo da ga proizvede procesom fermentacije.

Pošto je utvrđeno da ljudi sa oboljenjima srca imaju izrazitu deficijenciju koenzima Q10, još tada je bilo sasvim jasno da je pronađen revolucionaran preparat za prevenciju i lečenje srčanih oboljenja, ali tek 70-ih godina prošlog veka japanski naučnici pronalaze način (biofermentacija) da proizvedu velike količine koenzima Q10 po pristupačnim cenama. Danas postoji veliki broj istraživanja i naučnih studija koje potvrđuju pozitivne efekte Q10 na zdravlje. Q10 je na tržištu od 1974. godine, a na glasu je kao izuzetno bezbedan preparat, bez negativnih efekata. Do sada je sprovedeno devet placebo kontrolisanih studija u lečenju srčanih oboljenja, u Japanu, USA, Italiji, Nemačkoj i Švedskoj. Svih devet je potvrdilo pozitivno dejstvo Q10, i istaklo bezbednost upotrebe bez sporednjih efekata. Održano je i osam internacionalnih simpozijuma o biomedicinskim i kliničkim aspektima koenzima Q10 na kojima je izloženo preko tri hiljade radova. Većina ih se bavi tretiranjem bolesti srca i većina ima isti zaključak - suplementacija koenzimom Q10 značajno poboljšava funkciju srčanog mišića ne ispoljavajući nijedan sporedni efekat ili interakciju sa lekovima. Medicinska istraživanja su pokazala da koenzim Q10, kao dodatak ishrani, ima sledeća dejstva na funkcije i bolesti srca:

- sprečavanje ateroskleroze
- snižavanje visokog krvnog pritiska
- poboljšanje poremećaja srčanog ritma
- jačanje oslabljenog srčanog mišića
- smanjenje rizika od infarkta i angine pektoris
- smanjenje rizika kod operacija na srcu (bypass, srčani zalisci i dr.)

Pored toga, nedostatak koenzima Q10 u organizmu dovodi do slabljenja imunološkog sistema, paradentopatije, malaksalosti i gojenja. Brzina delovanja koenzima Q10 je različita i zavisi od stepena nedostatka, pa je tako organizmu sa malim nedostatkom potrebno čak tri ili više meseci za vidljivi efekat, dok u slučaju većeg nedostatka Q10 već posle nekoliko dana primene dolazi do vidnog poboljšanja. Važno je znati da Q10 koji se kao dodatak hrani unese u organizam ne utiče na nivo Q10 u krvi koji je stvoren u organizmu, znači ne zaustavlja vlastitu sintezu nego samo dopunjuje taj nivo. Starenjem se smanjuje mogućnost vlastite sinteze koenzima Q10.

Koenzim Q10 je liposolubilan. To znači da se bolje rastvara i apsorbuje u prisustvu masti. Zato neki suplementi uz Q10 sadrže još i lecitin ili neku drugu masnoću, ili se nalaze u obliku uljanih gelkapsula i ulju od sojinog zrna. U istraživanjima koja su sprovođena najčešće je korišćena doza od 30 mg, ali lekari smatraju optimalnim veće doze i često ih prepisuju kako bi se dostigao zdrav nivo za određeno životno doba. Q10 predstavlja:

- prirodan i delotvoran antioksidant
- podršku kardiovaskularnom zdravlju i funkciji
- jedan od najbolje istraženih suplemenata
- preparat garantovane čistoće i koncentracije

Preporučena doza i način upotrebe

Odrasli 1 kapsula dnevno, a uz konsultaciju lekara doze se mogu povećati.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije