Odavno se zna štetan uticaj gojaznosti i prekomerne uhranjenosti na zdravlje, a sada se ustanovljava da i telesni raspored masti ima značajan efekat na nastanak i razvoj bolesti, čak i kod normalno uhranjenih osoba. Naime, i kod osoba normalne uhranjenosti, kod kojih su telesne masti locirane u predelu stomaka, povećan je rizik za nastanak oboljenja srca i dijabetesa.
Metabolički sindrom je poremećaj koji karakteriše: povećan nivo masti u krvi, inzulinska rezistencija (organizam proizvodi dovoljno inzulina, ali tkiva više ne reaguju na inzulin), povećan krvni pritisak. Smatra se da svaki treći ili svaki četvrti odrasli u našoj zemlji ima metabolički sindrom.
Istraživači su pratili vezu između načina distribucije masti u organizmu i metaboličkog sindroma kod žena i muškaraca. Ako postoje tri od sledećih simptoma, smatra se da osoba ima metabolički sindrom (obim u struku veći od obima u kuku, povećan nivo triglicerida u krvi, smanjen nivo HDL-a -dobrog holesterola, povećan krvni pritisak, povećan nivo šećera u krvi). Ispitanici su klasifikovani kao: normalno uhranjeni, ako im je BMI (index telesne uhranjenosti) manji od 25, prekomerno uhranjeni, ako je BMI između 25 i 30, i gojazni ako je BMI preko 30.
Visceralne masti (masti oko unutrašnjih organa) ako su povećane, doprinose razvoju metaboličkog sindroma, bez obzira da li su osobe normalno uhranjene, prekomerno uhranjene ili gojazne. Podkožne masti u predelu stomaka su povezane sa metaboličkim sindromom samo kod muškaraca normalne uhranjenosti. Masno tkivo među mišićima je povezano sa metaboličkim sindromom kod normalno uhranjenih, prekomerno uhranjenih i gojaznih muškaraca. Iznenađujuće je da je potkožno masno tkivo na butinama povezano sa smanjenjem rizika za nastanak metaboličkog sindroma kod gojaznih muškaraca i žena.
Zaključak je da prevelika količina masnog tkiva u predelu stomaka ili mišića povećava rizik za razvoj metaboličkog sindroma kod odraslih, naročito kod onih koji su normalno uhranjeni. Dakle, ne može se samo BMI uzimati kao parametar, koji određuje sklonost metaboličkom sindromu, već telesna kompozicija i raspored masti. Ovo je naročito bitno kod starijih ljudi, kod kojih prirodno dolazi do smanjenja mišićne mase u telesnoj kompozicija, pa se proporcionalno javlja više masti.