Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Bela imela ( Viscum album) 300 mg 60 kapsula

šifra proizvoda 00589
1.800,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Bela imela – za poboljšanu funkciju srca i stalan nivo holesterola u krvi

BELA IMELA – VISCUM ALBUM kapsule su proizvod na bazi ekstrakta herbe bele imele, namenjen poboljšanju funkcija srca i održavanju fiziološkog nivoa holesterola u krvi.

Kako deluje bela imela?

Mnoge studije dokazuju da viskotoksini iz imele rastvaraju opnu malignih ćelija i tako ih razaraju. Takođe sastojci lektini deluju kao citostatici i zaustavljaju rast tumorskih ćelija.

Bela imela je privukla pažnju istraživača kada je otkriveno potencijalno antikancerogeno delovanje. Profesor Roland Grosman-Maticek, sa univerziteta u Hajdebergu je izvršio istraživanje, koje je pokazalo da bolesnici od raka, koji su koristili homeopatski lek ISCADOR na bazi imele, živeli su barem 40 % duže od onih koji nisu. Inače lek ISCADOR je uvršten u redovnu terapiju protiv kancera u Nemačkoj.

Kada se bela imela koristi?

Utvrđeno je i to da bela imela olakšava bolove i smanjuje neželjene posledice izazvane hemoterapijom. Takođe pomaže kod brojnih tegoba. Reguliše krvni pritisak i puls, sprečava arteriosklerozu, srčane smetnje, napade angine pektoris. Bitan je sastojak BioCapillary kapi za bolju cirkulaciju i tajna tako dobrog delovanja ovih kapi na jačanje slabog krvotoka.

Bela imela je prirodni lek protiv glavobolja, vrtoglavica, teskobe, zamora, straha, gubitka volje i slično. Ima i diuretičko delovanje, pospešuje mokrenje, pa je vrlo korisna u slučajevima zadržavanja mokraće, reume, mokraćnih kamenaca, bubrežnih tegoba i sl. Kao i u prošlosti, i danas se koristi protiv epilepsije, histerije, hroničnih grčeva, astme, spoljašnjeg i unutrašnjeg krvarenja.

Osim toga delotvorna je i kod degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, klimakteričnih tegoba, čisti krv, podstiče rad gušterače /pankreasa/, pomaže kod nesanice. Snažno podstiče metabolizam, pojačava rad organa za varenje i sprečava zatvor. U svakom slucaju bela imela pročišćava organizam i pomaže da se borimo protiv raznih bolesti. Pomaže i kod normalizacije lučenja žuči. Ne samo što snižava nivo šećera u krvi već i deluje na pankreas, a samim tim i na uzrok dijabetesa. Jača imunitet.

Američki naučnici su utvrdili da bela imela spada u grupu biljaka sa antivirusnim delovanjem. Testovi su rađeni sa virusima gripa i herpesa i rezultati su bili vrlo ohrabrujući. Kod žena ublažava reproduktivne problem, pomaže kod neplodnosti, reguliše menstruaciju i eliminiše bolove, kao i simptome menopauze., a kod erektilne disfunkcije poboljšava libido.

U narodnoj medicini se koristi kod povišenog krvnog pritiska, kod reume, i kao pomoćno sredstvo u terapiji tumora. Takođe se bela imela koristi i u lečenju steriliteta. To verovatno ima veze sa tim što su plodovi imele puni tečnosti koja podseća na spermu (stari Grci su verovali da je imela kosmičko seme). Primećeno je da deluje na krvne sudove što objašnjava upotrebu imele u narodnoj medicini protiv proširenih vena.

Ograničenja u upotrebi

Ova otrovna biljka je lekovita u malim količinama, pa se ne preporučuje njeno sirovo korišćenje na “svoju ruku”, već isključivo u prerađenom obliku i u dogovoru sa lekarom. Preparate od ove biljke ne bi trebalo da koriste trudnice i dojilje, a ne smeju ni da se uzimaju zajedno sa lekovima za srce. Bela Imela se ne preporučuje i ljudima koji boluju od side ili tuberkuloze. Takođe, ne koristi se imela sa hrasta, jer je otrovna, a ona se prepoznaje po žutim bobicama. Uglavnom se koriste gotovi preparati, ređe kao čaj.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije