Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Floramigresan kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00376
1.080,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Prirodne biljne kapi pomažu kod:

  • MIGRENE
  • BOLOVA
  • POMAŽE KOD ARTRITISA, ARTROZE
  • GIHTA I DRUGIH REUMATSKIH OBOLJENJA
  • MENSTRUALNIH BOLOVA

Floramigresan biljne kapi na bazi ekstrakta povratića (Tanacetum parthenium L.) se preporučuju kao pomoćna terapija u profilaksi migrene.Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan dovodi do produženja intervala između migrenoznih napada i smanjenja intenziteta propratnih pojava (jačine i dužine napada, muke, povraćanja).

Pakovanje 100 ml.

Biljne kapi Floramigresan sadrže u sebi ekstrakte biljke povratić (Tanacetum parthenium) i ekstrakt Bele vrbe (Salix alba).Ove biljke sadrže u sebi flavonoide, poliacetilene, seskviterpenske laktone germakranolidnog tipa, salicilnu kiselinu. Seskviterpenski lakton PARTENOLID se nalazi u najvećem procentu.Iako je delovanje kapi Floramigresan određeno mešavinom svih sastojaka ekstrakta, PARTENOLID pokazuje najveću farmakološku aktivnost i nosilac je antimigrenoznog delovanja

Naučna istraživanja ukazuju da se mehanizam antimigrenoznog delovanja ekstrakta povratića i partenolida zasniva na antiinflamatornoj aktivnosti ( inhibiranjem biosinteze prostaglandina, leukotriena i tromboksana kao potentnih medijatora inflamatornog procesa), inhibiciji vezivanja serotonina za receptore ( delovanjem partenolida kao antagoniste slabog afiniteta) i sprečavanju agregacije trombocita. Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan na bazi Tanacetuma i Kore vrbe dovodi do smanjenja tegoba i intenziteta migrenoznih napada.

Morfološke osobine biljke Tanacetum Parthenium – povratić

Tanacetum parthenium ili povratić je aromatična, bogato razgranata biljka perastih listova i sitnih jednostavnih i polupunih belih cvetova nalik dugmetu, cveta od juna do septembra, visine 60-80 cm. Biljka povratić (Tanacetum) je poreklom sa brdovitih prostora Balkanskog poluostrva.

Sama biljka Tanacetum se sama uspešno zasejava, a za svoj rast treba sunčanu poziciju. Dobro podnosi sušu.

Povratić biljka je slična po izgledu sitnim hrizantemama, ali je potpuno drugačijeg mirisa, cvetovi podsećaju na kamilicu, a ima ih nekoliko vrsta, jednostavnih i punih cvetova.

Povratić ( Tanacetum Parthenium) se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, probavnih problema, uboda insekata, neplodnosti, problema s menstruacijom.

Tanacetum parthenium lekovita je biljka kojoj neki pripisuju i antibakterijski uticaj posledica je aktivnosti seskviterpenskih laktona, specifično partenolida koji pokazuje bakteriostatsku aktivnost prema Gram-pozitivnim i Gram-negativnim bakterijskim vrstama: Staphylococcus aureus, E. coli i Salmonella spp.

Bela vrba (Salix alba), delovanje, upotreba

Još su stari narodi koristili vrbinu koru za lečenje brojnih tegoba, ali se tek u novije vreme otkrilo da gotovo može da zameni najpoznatiji lek na svetu-aspirin.

Kora vrbe se još od antičkih vremena upotrebljavala za ublažavanje bolova i različitih upala. Starorimski lekar grčkog porekla Dio-Skorid opisao je ovu biljnu sirovinu kao sredstvo za lečenje oboljenja zglobova.U Srednjem veku u Evropi se kora vrbe upotrebljavala i za snižavanje povišene temperature, za zaustavljanje krvarenja i kao protivupalno sredstvo.

Salicilna kiselina koja je glavni sastojak kore vrbe je biljna preteča acetilsalicilne kiseline – poznatog aspirina. Danas se salicilna kiselina i njeni derivati – acetilsalicilna kiselina, metilsalicilat i drugi – dobijaju sintetčki. Ali, sve dok nije osvojena rentabilna sinteza ove kiseline, razne biljke među kojima i vrba, bile su značajne sirovine za njeno dobijanje.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se kora (Salicis cortex), skinuta sa grana starih 2-3 godine. Guli se rano u proleće i suši na suncu. Za dobijanje ove biljne sirovine mogu da se upotrebljavaju i druge vrste vrba (Salbc caprea, S.cinerea, S. purpurea i dr.).

Vrbova kora sadrži:

  • od 1,5 do 11 % fenolnih glikozida (salicin, salikortin, fragilin…)
  • flavonoide
  • tanine
  • aromatične aldehide
  • alkohole…

Evropska farmakopeja propisuje da sadržaj salicila mora da iznosi najmanje 1,5 %.

Pod uticajem crevne flore salicin se u digestivnom traktu

postepeno razlaže do salicil-alkohola, od koga nastaje salicilna kiselina. Na taj način kora vrbe deluje slično aspirinu, međutim ona ne može da se smatra njegovom potpunom alternativom, jer za njene aktivne sastojke nije utvrđeno da ispoljavaju sve farmakološke efekte ovog leka.

UPOTREBA BELE VRBE

U savremenoj fitoterapiji upotrebljava u obliku čaja za snižavanje temperature kod lakih grozničavih oboljenja (prehlade, grip), kod akutnih i hroničnih reumatskih tegoba, glavobolja i drugih bolova.

Zbog velikog variranja sadržaja salicina u biljnoj sirovini, preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže tzv. standardizovane ekstrakte, odnosno ekstrakte sa definisanim sadržajem aktivne materije.

Efikasnost preparata sa standardizovanim ekstraktom kore vrbe u ublažavanju bolova kod artritisa potvrđena je u dve kliničke studije novijeg datuma. Od 120 pacijenata sa reumatskim artritisom posle jedne i četiri nedelje tretmana, kod 70 odsto je registrovano poboljšanje koje se manifestovalo smanjenjem bola i povećanom pokretljivošću.

Doziranje Floramigresan kapi:

Tri puta na dan po 30 kapi (pola kafene kasike) sipati u pola čaše vode i popiti. Za postizanje maksimalnih terapijskih efekata potrebno je koristiti minimum dva meseca.

Kontraindikacije:

Preosetljivost na povratić ili neke druge biljke iz familije Asteraceae.

Biljne kapi Floramigresan se ne sme koristiti za vreme drudnoće i dojenja.

Neželjena dejstva:

Nisu poznata.

Način čuvanja:

Preparat čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi.

Čuvati van domašaja dece.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije