Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Haya Resveratrol 60 tbl

šifra proizvoda 00555
1.400,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Rezveratrol je polifenol koji se prirodno nalazi u koži crnog grožđa, bobičastim plodovima, šljivama, kikirikiju, japanskom troskotu i drugim biljkama. To je prirodni antioksidant koji u organizmu deluje tako što utiče na smanjenje agregacije crvenih krvnih zrnaca i utiče na prohodnost i fleksibilnost krvnih sudova, a to je od velikog značaja za zdravo funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.

Rezveratrol nastaje kao odgovor biljke na oštećenja ili gljivične infekcije, tako što ga sama biljka proizvodi za odbranu od infekcija ili patogenih mikroorganizama (gljivica). Sličnu aktivnost rezveratrol može da pokaže i kod ljudi. Pošto crno grožđe, a naročito njegova koža, sadrži velike koncentracije rezveratrola, i crno vino, koje se od njega dobija, isto tako je bogato njime, za razliku od belog vina jer se u procesu proizvodnje belog vina odstranjuju koštice i koža grožđa, a kod proizvodnje crnog, oni su prisutni. Iz njih se kasnije u procesu maceracije ekstrahuju rezveratrol i drugi polifenoli, uključujući kvercetin, katehine, galokatehine, proantocijanidine i kondenzovane tanine.

Rezveratrol je, kao i drugi polifenoli iz vina, proantocijanidini, katehini i dr., zaslužan za fenomen koji se zove "francuski paradoks". U Francuskoj, uprkos karakteristično visokom procentu zasićenih masti koja se koristi u ishrani, broj infarkta i kardiovaskularnih oboljenja je relativno mali. Ovaj fenomen se objašnjava redovnom i obilnom upotrebom crnog vina.

Epidemiološke in vitro i studije na životinjama pokazuju da uzimanje rezveratrola u većim dnevnim dozama - u obliku dodataka ishrani - može da se poveže sa smanjenom incidencijom kardiovaskularnih bolesti i redukovanim rizikom od nastanka kancerogenih oboljenja. Naime, radi se o trans-rezveratrolu koji, za razliku od cis-rezveratrola koji nije aktivan, aktivira kinon reduktazu, enzim koji ima sposobnost detoksikacije od karcinogena, istovremeno inhibirajući ciklooksigenazu, supstancu koja pospešuje proizvodnju prostaglandina koji stimulišu rast tumora i blokiraju imunološki odgovor. U ovoj oblasti neophodno je izvršiti istraživanja na ljudima kako bi se ovo njegovo svojstvo potvrdilo. Studije na životinjama ističu još da rezveratrol može da inhibira akutne i hronične upale. Pored toga, uz druge biljne polifenole, rezveratrol može da uspori simptome koji prate proces starenja organizma.

Resveratrol kao dodatak ishrani predstavlja:

- potporu kardiovaskularnom sistemu
- manji rizik od nastajanja ateroskleroze i povišenog holesterola
- smanjenje rizika od nastanka kancerogenih oboljenja
- bolje sportske performanse
- mogućnost usporavanja i ublažavanja simptoma procesa starenja i kvalitetniji život u poynijem dobu
- dijetetski dodatak bogat biljnim polifenolima

Haya Labs Resveratrol sadrži jake biljne polifenole iz suvog ekstrakta korena japanskog dvornika (Polygonum cuspidatum) .

Preporučena doza i način upotrebe

Odrasli 1 tableta 1-2 puta dnevno.

Broj doza po pakovanju: 60
Veličina doze: 1-2 tablete
Aktivni sastojci 1-2 tablete % NRV
Suvi ekstrakt korena japanskog dvornika (Polygonum cuspidatum) standardizovan na 50% rezveratrola 40 - 80 mg **

*NRV - nutritivna referentna vrednost.

** - NRV nije utvrđena.
Sastojci: sredstva protiv zgrudvavanja (magnezijum-stearat, magnezijum-silikat), sredstva za povećanje zapremine (mikrokristalna celuloza, natrijum-karboksimetilceluloza), suvi ekstrakt korena japanskog dvornika (Polygonum cuspidatum) standardizovan na 50% rezveratrola.
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije