Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Haya curcumin 500 mg 60 cps

šifra proizvoda 00566
1.400,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Kurkumin (turmerik) je ekstrakt koji se dobija od rizoma kurkume (Curcuma longa L.), biljke iz porodice đumbira. Gaji se u svim područjima sa tropskom klimom i ima dugu istoriju upotrebe u Aziji, naročito Indiji i Kini, i Centralnoj i Južnoj Americi. Kurkuma se konzumira u zemljama porekla u različite svrhe – kao začin, kao prehrambena boja i u indijskoj narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti.

Kao glavni sastojci korena kurkume navode se flavonoidi kurkuminoidi i etarsko ulje. Smatra se da ovi sastojci imaju zaštitnu ulogu zbog insekticidnog delovanja. Tri glavna jedinjenja iz grupe kurkuminoida su: kurkumin, demetoksikurkumin i bisdemetoksikurkumin. Odnos ovih kurkuminoida varira u zavisnosti od geografskog porekla i varijeteta biljke. Dominantan je kurkumin (50-70%), dok količine ostala dva kurkuminoida mogu značajno da variraju. Kurkuminoidi su odgovorni za žutu boju kurkume kao i za žutu boju karija.

Pored toga što se vekovima upotrebljavala kao začin i pigment za hranu, kurkuma je još poznatija po svojim lekovitim svojstvima u tradicionalnoj indijskoj i kineskoj medicini. Koristila se kod stomačnih problema, uglavnom kod lošeg varenja nakon masnog obroka.

Pretklinički podaci

Dokazano je da kurkumin i ostali kurkuminoidi imaju antioksidativnu i antiinflamatornu aktivnost, a ušli su i u fazu 1 kliničkih ispitivanja za hemoprevenciju kancera od strane National Cancer Institute. Prema nekim in vitro istraživanjima, kurkumin, demetoksikurkumin bisdimetoksikurkumin mogu imati antikancerogeno i antivirusno delovanje kao i da utiču na smanjenje holesterola. Antioksidativna aktivnost je utvrđena na osnovu sposobnosti ovih jedinjenja da neutrališu superoksidne anjone i inhibiraju lipidnu peroksidaciju i oksidaciju lipoproteina male gustine (LDL-lipoproteina). Neki od mehanizama antikancerogene aktivnosti kurkumina su inhibicija angiogeneze, potenciranje odumiranja ćelija kancera, ometanje prenosa signala neophodnih za njihov rast.

Preliminarni dokazi pokazuju povoljno delovanje kurkume kod nekih oblika artritisa. Kurkumin ispoljava i umerenu anti-HIV-1 aktivnost. Kurkumin ispoljava i antitrombotično i antiagregaciono delovanje u nekim in vitro i animalnim in vivo studijama. Kurkuminoidi ispoljavaju i antivirusno, antifungalno i imunomodulirajuće delovanje. Neka istraživanja su pokazala povoljno delovanje kurkuminoida kod prevencije katarakte, hroničnog uveitisa i Alchajmerove bolesti. Ipak, potrebne su obimnije kliničke studije koje bi potvrdile navedene efekte.

Kliničke studije

U kliničkoj studiji potvrđeno je ublažavanje simptoma dispepsije i peptičkog ulkusa nakon kratkotrajne primene (manje od jednog meseca) korena kurkume, pojedinačno ili u kombinaciji sa acetilcisteinom i laktoferinom. Utvrđeno je i pozitivno delovanje korena kurkume u dozi nižoj od 200 mg kod sindroma iritabilnog creva. Rezultati dve studije pokazuju da primena kurkumina u dozi jednakoj ili većoj od 1 grama dnevno, povoljno deluje na ulcerozni kolitis i hronovu bolest. Iako se koren kurkume tradicionalno koristi kod artritisa, samo dve kliničke studije su sprovedene koje pokazuju slične efekte primene kurkuminoida (1-2 g) i NSAIL u studijama bez placebo kontrole kod pacijenata sa reumatoidnim ili osteoartritisom. Rezultati randomizovane, placebo kontrolisane i dvostruko slepe studije pokazuju da šestomesečna primena 1-4 g proizvoda na bazi kurkumina kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću su bez zaključka pošto u kontrolnim grupama nije uočeno dodatno kognitivno pogoršanje. Studije na zdravim osobama ukazuju da primena korena kurkume ima mali uticaj na metaboličke parametre kod kardiovaskularnih bolesti.

Nemačka komisija E je odobrila primenu korena kurkume kod dispepsije. Evropska Agencija za lekove (EMA) je odobrila primenu rizoma kurkume u cilju olakšanja digestivnih tegoba kao što su osećaj prepunjenosti u zelucu, nadimanje i sporo varenje.

Preporučeno doziranje, način upotrebe i kontraindikacije

Odrasli 1 kapsula dnevno.

Kontraindikacije, mere opreza i neželjena dejstva

Kurkuminoidi su kontraindikovani kod osoba koje su preosetljive na ova jedinjenja, kao i kod osoba sa opstrukcijom žučnih puteva i kamenjem u žuči. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju primenu kurkuminoida. Ne preporučuje se primena ekstrakta kurkume kod dece i adolescenata ispod 18 godina. Osobe sa gastroezofagusnom refluksnom bolesti (GERB) i sa istorijom peptičkog ulkusa trebalo bi da budu obazrive pri korišćenju suplemenata na bazi kurkumina. Kurkuminoidi mogu da imaju antitrombotsku aktivnost te stoga osobe koje koriste varfarin ili antitrombotske lekove takode treba da budu obazrive pri korišćenju suplemenata na bazi kurkumina. Oboleli od kancera trebalo bi da uzimaju suplemente na bazi kurkuminoida jedino pod medicinskim nadzorom. Suplementi na bazi kurkuminoida se moraju unositi sa hranom jer mogu da izazovu iritaciju želuca i ulceraciju ako se uzimaju na prazan stomak. Neželjena dejstva su uglavnom gastrointestinalne prirode uključujući.

Broj doza po pakovanju: 60
Veličina doze: 1 kapsula
Aktivna komponenta 1 kapsula %NRV* 100 g
Suvi ekstrakt korena kurkume
standardizovan na 90% kurkuminoida
500 mg * 71,23 g

*NRV - nutritivna referentna vrednost (8400 kJ/2000 kcal/dan).

Sastojci: suvi ekstrakt korena kurkume standardizovan na 90% kurkuminoida, sredstvo protiv zgrudvavanja (magnezijum-stearat), kapsula (želatin).
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije