Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Herbateria - Čaj za smirenje

šifra proizvoda 00071
1.900,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Čaj za smirenje deluje na smanjenje nervne napetosti, nervoze i stresa. Pošto je savremeni život povezan sa hroničnim izlaganjem stresnim situacijama, potrebno je smanjiti osetljivost organizma na stres. Biljni čajevi utiču na smanjenje nevoze i napetosti, opuštaju prenapregnut organizam.

Stres je postao deo našeg svakodnevnog života i postalo je vrlo teško izbegavati stresne situacije. Ipak, treba da pokušamo da smanjimo štetan uticaj stresa na naš organizam. Stres je veoma često povezan sa padom imuniteta, osećajem hroničnog umora, nesanicom… Kada je organizam dugo pod povećanim pritiscima ili zahtevima koji se postavljaju pred nas (vremenska ograničenja, rokovi, zadati ciljevi, norme…), sa kojima ne može do kraja da se izbori dolazi do ispoljavanja stresa.

Stres u malim dozama, može biti koristan, jer pokreće organizam na akciju. Ali ako je organizam dugo nalazi pod stalnim i jakim stresom, to ima negativne posledice na mentalno i fizičko zdravlje. Znaci stresa su: nemogućnost koncentracije i donošenja jednostavnih odluka, povremeni problemi sa pamćenjem (zaboravnost), nejasan govor, rastrojenost, preterana zabrinutost, pesimistička razmišljanja, anksioznost, apatija, depresija, razdražljivost, nagle promene raspoloženja, preizražena osetljivost na kritiku, osećaj gubljenja kontrole, nedostatak motivacije za život i rad, ljtnja, frustriranost, nedostatak poverenja i samopoštovanja, nedostatak vremena za opuštanje i prijatne aktivnosti, sklonost ka nezgodama (ispadanje stvari, saplitanje, povređivanje...), povećana upotreba alkohola, cigareta, kofeina ili droge, bežanje u posao i radoholičarstvo, stalni nedostatak vremena, često loše obavljanje poslova, često izostajanje sa posla.

Fizički znaci mogu biti ispoljeni kao: bolovi i napetost mišića, posebno u predelu kičme ili ramena, bolovi desni i zuba, česte infekcije i prehlade, neke alergije, zatvor ili proliv (sindrom iritabilnog creva), nagla promena težine, loša probava (gorušica, podrigivanje, gasovi), vrtoglavica, napadi panike, česta mučnina u stomaku, malaksalost, menstrualne promene, gubitak libida, srčani problemi, povišen krvni pritisak.

Posledice dugotrajnog ili intenzivnog dejstva stresa mogu dovesti do ozbiljnog narušavanja zdravlja. Zato je važno uticati na smanjenje stresa na prirodan i bezbedan način, upotrebom mešavine biljnih čajeva za regulaciju stresa, nervoze i napetosti.

Osećajte se ponovo lako i rasterećeno! Pobedite stres, nervozu i napetost i opustite se uz pomoć čaja za smirenje!

Za razliku od lekova za smirenje ne dovodi do pojave zavisnosti i nema vremenskih ograničenja u primeni.

Izaberite količinu 100 g, 200 g ili 500g.

Primena: Supenu kašiku čaja preliti sa 200 ml hladne vode. Poklopljen sud zagrevati do ključanja, ostaviti da stoji sat vremena i zatim procediti. Po želji zasladiti. Piti 2-3 puta dnevno posle jela po šolju čaja ili po potrebi.

Prodajna mesta Herbateria proizvoda

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije