Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Herbateria - Tester atopiko krem 5 ml

šifra proizvoda 00434
0,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Gratis testeri po želji su dostupni pri svakoj kupovini.

ATOPIJSKI DERMATITIS je uporna kožna bolest koja ima nekoliko svojih karakterističnih osobina a to su:

- kseroza, odnosno suvoća gornjeg sloja kože uz pojavu ljuskanja kože, koju prati povećan gubitak tečnosti kroz epidermu (engl. TEWL), te pojačan osetljivost kože na uobičajene agense iz okoline, poput sredstava za pranje, te hlorisane vode itd.
- eritem (crvenilo) izazvan upalom, a čiji je mehanizam drugačiji nego kod eritema u bolestima kao što je rozacea
- pruritus (svrbež), izazvan upalnim medijatorima i koji izaziv potreba za grebanjem kože – što dodatno pogoršava upalu i narušava kvalitet života
- česta povezanost s alergijskim bolestima (tzv, Th2 bolesti, , poput alergijskog rinitisa i astme, ali i alergije na hranu
- smanjena otpornost na bakterijske, ali i gljivične i virusne kolonizacije kože, izazvanu disbalansom u imunološkom sistemu.

Atopijski ekcem, koji nazivamo i atopijskim dermatitisom, sve je češće stanje kože. Tokom njegovog izbijanja, na koži se javlja svrab, počinje izlučivanje, a tada se pojavljuju i plihovi na koži. Kako biste smanjili učestalost izbijanja ovog stanja, neophodno je izbegavati kontakt sa alergenima i redovno nanositi kreme koje umiruju kožu.

Atopiko krema za telo se koristi za svakodnevnu negu suve kože sklone atopijskom dermatitisu, ekcemima i drugim upalnim procesima. Smiruje upalne procese na koži, sprečava nastanak i širenje ekcema, a pošto je na biljnoj bazi nema vremenskih ograničenja u upotrebi.

Kao aktivne sastojke sadrži veliki procenat ulja žutog noćurka, nevena i kamilice. Ulje žutog noćurka deluje protivupalno, smiruje crvenilo, smanjuje pojavu ekcema i iritacija na koži. Ulje nevena se koristi za zarastanje kože, ono stimuliše stvaranje novih slojeva epitela kože i na taj način pomaže njenu regeneraciju. Ulje kamilice se koristi za umirenje kože, pa olakšava simptome dermatitisa.

Sastav: Aqua (voda), Calendula Officinalis Oil (ulje nevena), Matricaria Chamomilla Oil (ulje kamilice), Oenothera Biennis Oil (ulje žutog noćurka), Glycerine, Glycelyl Monostearate, Isopropyl Myristate, Xanthan Gum, Benzyl Alcohol, Dehydroacetic Acid.

Upotreba: Koristi se posle svakog kupanja ili tuširanja ili po potrebi 2-3 puta dnevno.
***Napomena: Osobe alergične na kamilicu ili neven ne treba da koriste atopiko krem.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije