Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Reishi Ganoderma Lucidum 100 g prah

šifra proizvoda 00243
1.200,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Reishi gljive se koriste od davnina u Kini i poznate su kao "Lek kraljeva", jer su u davna vremena bile dostupne samo kraljevima. Reishi gljive se koriste za regulaciju holesterola i triglicerida u krvi, za regulaciju krvnog pritiska, za jačanje imuniteta, a posebno su postale poznate pošto je dokazano njihovo zaštitno dejsto protiv nastanka ćelija raka. Danas se reishi preporučuju kako preventivno protiv malignih mutacija, tako i tokom hemoterapije za lakši oporavak organizma. Zbog svojih imunostimulativnih svojstava reishi gljive se koriste i kod raznih bakterijskih i virusnih infekcija, tj. kao prirodni antibiotik.

Neki naučnici visoku delotvornost reishi gljiva povezuju sa viskom koncentracijom organskog germanijuma, koji je neophodan za iskorištavanje kiseonika u svakoj ćeliji ljudskog organizma.

Reishi gljive se koriste kao pomoćno lekovito sredstvo za vreme hemoterapije i radioterapije za smanjenje neželjenih dejstava kao što su zamor, gubitak apetita i sklonost ka infekcijama. Pošto hemoterapija ima brojna neželjena dejstva na zdrava tkiva u organizmu, reishi se primenjuje za smanjenje ovih neželjenih dejstava i lakše podnošenje hemoterapije. Reishi gljive se koriste za poboljšanje kvaliteta života pacijenata, čak i u završnim fazama bolesti.

Reishi gljive se primenjuju kod ciroze jetre, hepatitisa i raznih drugih oboljenja jetre, za stimulaciju regeneracije hepacita- ćelija jetre.

Način pripreme: Lisitće reishi gljive potopiti u vodu ( 5g na 5-6 dl vode ) i ostaviti je preko noći. Kuvati je na slaboj vatri 60 min., nakon čega se može konzumirati. Ovako dobijen čaj se može zasladiti medom, a preporučljivo je dodati limun ili vitamin C radi bolje apsorpcije aktivnih sastojaka. Preventivno se koristi 5g reishi gljive dnevno, a kod već postojećih oboljenja 15g i više. Ne može se predozirati. Ista količina reishi gljive može se kuvati dva puta, jer i drugi put oslobađa lekovite sastojke.

Savet: Napitak pripremiti za najviše 3 dana, obavezno je držanje u frižideru a preporučuje se da se napitak zagreje pre kozumiranja. Preporučuje se konzumiranje pre jela osim za osobe sa stomačnim problemima koje bi trebalo da napitak koriste posle jela.Napitak začiniti medom i isceđenim limunovim sokom za bolji ukus napitka, nikako rafinisanim šećerom.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije