Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

SHIRKO - Magnezijum hlorid gel 250ml

šifra proizvoda 00250
480,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Magnezijum ( u daljem tekstu Mg ) je sve manje zastupljen u hrani zbog korišćenja veštačkih djubriva i pesticida, time se uništava prirodni sastav zemljišta lišavajući nas mnogih esencijalnih minerala. Savremena hrana je rafinisana, čak do 99% Mg biva uklonjeno iz hrane. Nažalost, čak i oni medju nama koji pokušavaju da slede dobro izbalansiranu ishranu verovatno imaju manjak ovog minerala. Deficit Mg je jedan od najčešćih problema u industrijalizovanoj ishrani čoveka.

Oralni unos Mg manje je pogodan zbog laksativnog efekta i opterećenja bubrega i jetre tako da je najbezbedniji i najlakši način transdermalno unošenje ( apsorpcijom kroz kožu ) . To je brz i pogodan način za snabdevanje tkiva i ćelija visokim dozama Mg u najprihvatljivijem obliku za naše zdravlje.

Mg je mineral podmladjivanja. Sa starenjem se smanjuje sposobnost apsorpcije. Degeneraciju karakteriše akumulacija kalcijuma i gubitak Mg u ćelijama. Naši organi i tkiva kalcifikuju i akumuliraju kalcijum u telu što dovodi do preranog starenja.

Mg poboljšava gustinu kostiju i smanjuje rizik od osteoporoze , smanjuje fizičku iscrpljenost i stres. Čak i blagi nedostatak Mg može izazvati manjak serotonina i izazvati depresiju, nervozu, agresivnost.

Mg ima umirujuće dejstvo na nervni sistem, pomaže kod nesanice, anksioznosti, razdražljivosti, glavobolje, konvulzija.

Kod žena koje pate od PMS napetosti pronadjeno je da imaju nizak nivo Mg.

Takodje pomaže da se izgladi tranzicija za žene u menopauzi.

Mg održava kožu elastičnom, ublažava znake starosti, smanjuje upale i povećava hidrataciju ćelija kože. Odličan je dezodorans sa dodatnom prednošću da brzo prodire transdermalno u organizam.

Kako da koristite magnezijum hlorid gel ?

Nanesite par kapi Mg gela na kožu, izbegavajte sluzokožu. Tada Mg najkraćim putem biva upijen i difundovan. Da ublažite bol utrljavajte gel u bolnu regiju i osetićete ubrzo olakšanje . Mg se apsorbuje nakon pola sata, nakon toga možete oprati tretiranu regiju a možete tanki film , koji je sada postao inertan , iskoristiti kao podlogu za kozmetiku. Ne koristite kreme pre upotrebe Mg jer zasićena ili blokirana koža tada ne može da ga apsorbuje .

Tretmani Mg gelom poboljšavaju funkciju naših ćelija i imunog sistema i štite ćelije od oksidativnog oštećenja..

Nedostatak Mg je uobičajen kod ljudi sa srčanim oboljenjima. Mg širi arterije srca i snižava nivo holesterola i masti u krvi. Visok nivo kalcijuma u krvi sužava arterije u srcu i povećava rizik od srčanih napada.Depoziti kalcijuma u zidovima arterija doprinose razvoju ateroskleroze. Arterije postaju tvrde i krute čime ograničavaju protok krvi i izazivaju visok krvni pritisak. Takvi neelastični krvni sudovi mogu lako pući i izazvati ono najgore.U starosti ljudi su sve više i više nefleksibilni, arterije stvrdnjavaju, skeletni sistem kalcifikuje i izaziva rigidnost sa fuzijom zglobova i kičme, bubrega, žlezda. Kalcifikacija u očima izaziva kataraktu, čak i koža stvrdne , postane teška i naborana.

Kalcifikovani jajnici dovode kod žena do premenstrualnih tenzija,visokim nivoom unosa Mg njihova PMT nestaje i one sa tada osećaju i izgledaju mlađe.Kod muškaraca je Mg koristan kod problema koji proističu iz uvećane prostate.

Povećan unos Mg pokazao se efikasnim i u sprečavanju ili rastapanju kamena u bubrezima i bešici, aktivacijom enzima za varenje i proizvodnjom žuči kao i obnovom crevne flore. Mg deluje blagotvorno u probavnim procesima, smanjuje digestivne nelagodnosti, nadimanja i ofanzivno neprijatne mirise stolice. Ovo je u skladu sa smanjenjem svih neprijatnih mirisa tela uključujući i pazuhe i stopala.

Spastični mišići imaju lošu cirkulaciju krvi i lošu limfnu cirkulaciju što otežava unos Mg da rastopi i oslobodi tkivo od kalcifikata. Dakle, mi u velikoj meri možemo ubrzati proces podmlađivanja povećanjem cirkulacije u mišićima pomoću dubokih masaža tkiva, aplikacijama tople i hladne vode,vežbama opuštanja i masažama Mg gelom.

Transdermalna upotreba Mg gela je brz i precizan način da se isprave hronična i degenerativna stanja izazvana njegovim nedostatkom. Potapanjem stopala ili uranjanjem tela u toplu vodu sa Mg gelom postižu se brzi i dobri rezultati. Preporučuje se početna upotreba sa nižim dozama .

Izbegavajte korišćenje Mg gela na iritiranoj, oštećenoj ili upaljenoj regiji kao i na osetljivim tkivima i sluzokoži kao što su oči ili nos. Zato pažljivo nanosite gel oko očnih kapaka , podočnjaka i na lice. Možete ga koristiti za negu kože posle brijanja ako ste osetljivi na alkohole.

Mg hlorid je izvrstan borac protiv infekcija, što se ne može reći ni za jednu drugu kombinaciju magnezijuma..Otkriveno je da je on ne samo neškodljiv za tkiva, nego i da pojačava aktivnost leukocita i fagocitozu,( uništavanje patogenih mikroba,) isti broj belih krvnih zrnaca uništavao je tri puta više mikroba nego ranije.

Evo popisa bolesti koje nastaju zbog manjka Mg u organizmu.: bolesti nervnog sistema (Alchajmerova bolest,Parkinsonova bolest, poremećaj i deficit pažnje, hiperaktivnost, autizam, depresija, anksioznost (strah),cerebralna paraliza, sindrom hroničnog umora, nesanica,nemir,osetljivost na buku, slaba koncentracija i pamćenje,agresivnost, mišićni grčevi, nesanica i poremećaji sna, epileptični napadi senilnost, paranoja, dezorijentisanost, samoubilački nagon, PTSP, bolesti krvnog sistema(povišeni krvni pritisak, srčana aritmija, angina pektoris, kongestivno zatajenje srca,srčani i moždani udar, zakrečavanje krvnih sudova ), oslabljen imunitet i autoimuna oboljenja, sve vrste raka i tumora, poremećaji ishrane (anoreksija,bulimija),dijabetes tipa I i II, povišene vrednosti masnoća u krvi,migrena i glavobolja , gojaznost , poremećaji štitnjače,menstrualne tegobe (PMS,neredovne periode,bolovi),bolesti skeletnog sastava (reuma, reumatoidni artritis, osteoartritis, osteoporoza, okoštavanje kičmenog stuba, išijas),kožne bolesti (psorijaza, neurodermitis, ekcemi, dermatitis, seboreja itd), bolesti disajnih puteva (astma, bronhitis, upala pluća, primarna plućna hipertenzija, grlobolja, angina, promuklost, grip, prehlada, viroza,kašalj, problemi sinusa , bolesti prostate i mokraćnih puteva, impotencija,nedostatak libida (seksualne želje),sve bolesti bubrega i žuči,bolesti probavnog sastava (čir želuca i dvanaestopalačnog creva, kolitis,Chronova bolest, gastritis, zatvor, hronični proliv, crevni poremećaji ,bolesti jetre - ciroza, probemi zuba i desni,nedostatak seksualne energije itd.

Kontraindikacije,dnevne doze i mere predostrožnosti

Izbegavajte kontakt Mg gela sa očima i sluznicom, ukoliko se to ipak dogodi, isperite čistom vodom. Korišćenje Mg gela je kontraindikovano kod ljudi sa akutnom bubrežnom insuficijencijom, kod onih koji boluju od mijastenije gravis , kod ljudi sa hipotenzijom i kod ljudi sa akutnom srčanom insuficijencijom. Ako uzimate lekove, posavetujte se sa svojim lekarom jer tretiranja magnezijumom mogu smanjiti potrebu za lekovima. Ako dobijete crvenilo kože,osetite svrab ili sličnu neprijatnost razblažite rastvor pre korišćenja dok se organizam ne prilagodi ili prekinite korišćenje .

Dnevne doze kod preventivnog korišćenja ne treba da pređu 5 ml (dve kafene kašičice) Mg gela, međutim, malo je verovatno da bi i veći nanos mogao da bude opasniji od višednevnog kupanja u moru sa visokim salinitetom.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije