Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Twinlab Chromic fuel 200 mcg- 100 kapsula

šifra proizvoda 00413
1.200,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovima koji pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obliku, u ćelijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor tolerancije glukoze (GTF - Glucose Tolerance Factor) ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom održava nivo šećera u krvi, a time, najverovatnije utiče i na kontrolu apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani često može da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba. Ishrana koja se bazira isključivo na rafinisanim namirnicama, kao što su na primer belo brašno i šečer, obezbeđuje nedovoljne količine GTF hroma. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pekarski kvasac, integralne žitarice, brokoli, šljive, pečurke, pivo i dr.



Suplementi hroma su postali popularni ranih 80-tih godina prošlog veka, kada je utvrđena navodna povezanost delovanja hroma sa anaboličkim efektima, tj. povećanjem mišićne mase i redukovanjem telesnih masti. Ono što je sigurno je da nedostatak GTF hroma rezultira smanjenim delovanjem insulina, i da se to lako može korigovati suplementima. Istraživanja ukazuju i na to da se ekskrecija hroma iz organizma povećava kod ljudi koji se redovno bave nekim vidom sporta ili su na bilo koji način fizički aktivniji, pa oni mogu imati povećane dnevne potrebe za ovim mineralom. Kod dijabetičara i gojaznih osoba, hrom može da smanji nivo triglicerida za nekih 20%, poveća glukoznu toleranciju i normalizuje nivo insulina. Jedna od mnogobrojnih studija vršenih na gojaznim ljudima utvrdila je da 400 mcg hroma dnevno tokom 3 meseca kod grupe gojaznih žena povećava sagorevanje masti za čak 50% u odnosu na placebo grupu.



Hrom je, kao i gvožđe, na lošem glasu zbog slabe apsorpcije od strane organizma. Zato se u suplementima javlja u kombinaciji sa nekim drugim jedinjenjem koje je lakše za apsorbovanje, kao što su vitamini ili u obliku helata aminokiselina, gde je mineral hemijski vezan za aminokiselinu. Ovo je proces koji prirodno organizam vrši sam kada apsorbuje minerale iz hrane. On ih na sličan način prvo helira, a potom apsorbuje, tj. omogućava im transport kroz intestinalni zid u procesu digestije. Aminokiseline su idealni helatori ili ligandi (hemijske veze), jer su pogodne za formiranje helatnih struktura. Problem minerala je njihova veličina i naelektrisanje, zbog koje sami ne mogu da prođu kroz intestinalni zid. S druge strane, organizam veoma lako apsorbuje individualne aminokiseline i dipeptide (dve aminokiseline vezane peptidnim vezama). Aminokiselinski helati minerala liče na ta jedinjenja, pa mu omogućavaju prenos tokom apsorpcije. U heliranom obliku, minerali su znatno manji, pa se mogu neometano apsorbovati. A aminokiselina, kad se oslobodi atoma minerala po njegovoj završenoj apsorpciji, može da se upotrebi za izgradnju proteina ili produkciju energije. Na kraju, ono što je najvažnije, minerali u ovom obliku ne poseduju nikakvo naelektrisanje, a to znači da nemaju nikakvu interakciju sa drugim jedinjenjima. Njihova neutralnost omogućava i drugim nutrijentima (vitaminima, pa čak i nekim lekovima) da se neometano apsorbuju.



Najrasprostranjeniji oblici hroma u suplementima su hrom polinikotinat, hrom pikolinat i hrom hlorid. Svakodnevno unošenje hroma u propisanim dnevnim dozama, može da obezbedi sledeće efekte:



- snižavanje nivoa šećera, triglicerida, holesterola i masti uopšte
- povećavanje efikasnosti insulina
- smanjenje rizika od nastajanja šećerne bolesti (diabates melitus)
- dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasične lekove i insulin, prepisane od lekara
- kontrola gladi i smanjenje aperita kod gojaznosti
- smanjenje rizika od pojave katarakte
- sprečavanje visokog krvnog pritiska i održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema
- povećanje čiste mišićne mase (bez masnih depoa) i definicije
- povećanje energije i izdržljivosti



Hrom je nazamenljiv sastojak svih vrsta sagorevača masti i u programu je svake moderne dijete. Osim što pomaže insulinu da metaboliše masti i glukozu, hrom podstiče i pretvaranje proteina u mišićnu masu, a šećer u energiju. On obezbeđuje veće količine šećera za energetsku produkciju, čime višestruko podiže nivo energije i izdržljivosti, a istovremeno ističe bezmasnu mišićnu masu, čime se postiže efekat tzv. mišićne definisanosti. Zato je omiljen dodatak ishrani svih sportista.



Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mcg. Hrom nije toksičan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporučenih ili više od 800 mcg dnevno. Osobe sa niskim nivoom šećera u krvi ne bi trebalo da uzimaju suplemente koji sadrže hrom.



Preporučena doza: 1 kapsula dnevno uz jelo

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 100
Sastav (1 kapsula) Hrom pikolinat 200 mcg

Ostali sastojci:
krompirov skrob, celuloza, želatin, magnezijum stearat, trigliceridi srednjeg lanca.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije