Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Twinlab Grape seed extract (ekstrakt semena grožđa) 50 mg 60 kps

šifra proizvoda 00523
900,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Ekstrakt semena grožđa jedna je od brojnih fitohemikalija sa jakim antioksidantnim svojstvima, poznatijih pod imenom flavonoidi ili polifenoli. U tu grupu spadaju i oligomerični proantocijanidini (OPC). U najvećim koncentracijama sadrži ih kora bora (Pycnogenol), seme i koža grožđa, resveratrol i ekstrakt crnog vina. Međutim i druge biljke su bogati izvori ovih flavonoida, na primer borovnica (Bilberry), brusnica (Cranberry), zeleni i crni čaj (Green, Black Tea), crna ribizla (Black Currant), ginko itd.

Proantocijanidini su poznati po fenomenu koji se zove "francuski paradoks" koji ukazuje na mali procenat srčanih udara u Francuskoj, uprkos karakteristično visokom procentu zasićenih masti koje koriste u ishrani. Ovo se objašnjava redovnom i obilnom upotrebom crnog vina. Kardioprotektivni efekti crnog vina potiču od flavonoida, katehina, tanina, proantocijanidina i rezveratrola koje ono sadrži u visokim koncentracijama.

Od ostalih flavonoida proantocijanidine izdvaja njihova antioksidantna funkcija koja ima važnu ulogu u stabilizaciji kolagena i održavanju elastina - dva kritična proteina u vezivnom tkivu - što ima za posledicu zdravlje vezivnog tkiva, koje sačinjava organe, zglobove, krvne sudove i mišiće.

Proantocijanidini jačaju kapilare i krvne sudove uopšte, i imaju pozitivne efekte na vene, kao i na poboljšanje vida. Zajedno sa antioksidantima iz grupe karotenoida, redukuju rizik pojave žute mrlje. Ekstrakt semena grožđa, kao dodatak ishrani, može da ima sledeća dejstva:

- antioksidantsko
- kardioprotektivno (redukuju rizik od ateroskleroze)
- redukuje rizik od pojave karcinoma
- jača krvne sudove (krtost kapilara, proširene vene, hronična venska insuficijencija)
- redukuje edem (upale/otoke)
- podržava zdravlje očiju (redukuju rizik od makularne degeneracije i katarakte)
- podržava zdravu moždanu funkciju i nervni sistem

Postoje brojna ispitivanja ekstrakta semena grožđa i zaključak je da pokazuje izuzetno jaka antioksidantna svojstva. Snažni efekti redukcije oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala i oksidativnim stresom sugerišu da bi ovaj ekstrakt mogao da bude od koristi u smanjenju rizika od nastanka tumora, kardiovaskularnih bolesti i mnogih hroničnih oboljenja koja se pojavljuju sa starenjem organizma. Iako je većina naučnih studija rađena u laboratoriji i na životinjama, rezultati su veoma optimistični. Ispitivani su efekti koje na ćelije ostavljaju ćelije raka, duvan, holesterol i u više navrata dokazano da ekstrakt semena grožđa deluje dva do pet puta jače od vitamina C i E, ali i da zajedno sa njima ima više efekata.

Flavonoidi i proantocijanidini nisu svrstani u esencijalne nutrijente zbog toga što njihovo odsustvo ne izaziva stanje deficita. Pošto proantocijanidini mogu biti veoma korisni po zdravlje, svako ko u ishrani nema zastupljenu raznoliku biljnu hranu, može da ih uzima u obliku dijetetskih suplemenata, kao i osobe koje žele da zaštite svoj organizam od kardiovaskularnih oboljenja, slobodnih radikala, oksidativnog stresa (naročito sportisti) i dr. Ekstrakt semena grožđa je bezbedan za upotrebu u preporučenim dozama, a sinergijski deluje sa svim antioksidantima.

Twinlab Grape Seed Extract je standardizovan prirodni ekstrakt semena grožđa koji sadrži minimum 95% proantocijanidina.

Preporučena doza i način upotrebe

1 kapsula dnevno uz jelo.

Broj doza po pakovanju: 60 Veličina doze: 1 kapsula
Aktivna komponenta
1 kapsula
Suvi ekstrakt semena grožđa (standardizovan na min. 95% proantocijanidina)
50 mg*
*PDU nije utvrđen.
Ostali sastojci: krompirov skrob, sredstvo za povećanje zapremine (celuloza), želatin, sredstvo protiv zgrudvavanja (magnezijum-stearat), trigliceridi srednjeg lanca.
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije