Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

WAO Moringa prah 100 g

šifra proizvoda 00472
550,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Moringa - ZELENO ZLATO!

Moringa ili " drvo života" je savršena prirodna super hrana koja po svojim nutritivnim svojstvima prevazilazi sve druge biljke, a pogodna je i u ishrani dijabetičara tipa 1 i 2.

Sadrži 30% proteina – izgrađuje mišićnu masu, puno kalcijuma – ojačava kosti – sprečava osteoporozu.

Proteini u moringi sadrže 18 od 20 poznatih amino-kiselina neophodnih telu, uključujuči i svih 8 esencijalnih koje ne možemo da sintetišemo i moramo ih uneti preko hrane.

Moringa sa više od 90 proverljivih nutrijenata, sadrži i značajnu količinu vitamina A (alfa i beta karoten), B, B1,B2,B3,B5,B6,B9,B12,C,D,E,K, folnu kiselinu, biotin i još više polifenola, minerala, vlakana i hlorofila kao i omega 3,6,9 masne kiseline.

Zeatin, sastojak moringe je vrhunski antioksidant moćnih svojstava, podmlađuje organizam, usporava starenje. Moringa je snažan detoksikator organizma.

Moringa je

3x jači antioksidans od aronije i 2x od akai berija,

Po sadržaju nutrijenata moringa prah sadrži:

15x više kalijuma od banane,

10x više vitamina A i 4x više beta karotena od šargarepi,

25x više gvožđa (ali 20x manje oksalata) od spanaća,

17x više kalcijuma i 2x više proteina od mleka,

9x više proteina od jogurta,

6x više cinka od badema,

5x više dijetetskih vlakana od povrća,

6x više amino-kiselina od belog luka,

100x više GABA od braon pirinča,

2x više polifenola od crvenog vina,

50x više vitamina B2 od sardine,

50x više vitamina B3 od kikirikija,

4x više vitamina E od kukuruznog ulja,

4x više vitamina B1 od svinjetine,

1000x više zaetina od bilo koje druge biljke,

4x više hlorofila od pšenične trave.

Moringa pomaže formiranje hemoglobina i mioglobina, koji deluju kao prenosioci kiseonika u krvi i mišićima zbog svog bogatog sadržaja gvožđa.

Moringa se koristi kod dijabetesa, regulacije krvnog prtiska, gubitka energije i težine, neuhranjenosti, lupusa, čišćenja debelog creva i crevnih poremećaja, raznih upalnih i drugih promena na koži, čireva, ulcera, reumatoidnog artritisa, osteoporoze, impotencije, menstrualnih tegoba, tumora, groznice, glavobolje ali i kao vitaminski dodatak ishrani i nutritivna pomoć dojiljama.

Moringu mogu uzimati trudnice i dojilje, a može se davati bebama koje se odvikavaju od dojenja i maloj deci. Ona obezbeđuje neophodnu količinu nutritijenata za pravilan razvoj deteta i održavanje dobrog zdravlja i zaštite od infekcija, gljivica, za jačanje imuniteta itd., kako majke tako i deteta.

Prirodne prednosti moringe:

-Ishranjuje imunološki sistem tela

-Podstiče cirkulaciju

-Održava normalni nivo glukoze u krvi

-Prirodna svojstva protiv starenja

-Protiv-upalna svojstva

-Poboljšava varenje

-Pojačava mentalnu jasnoću

-Na prirodan način povećava energiju

Moringa je efikasan tretman protiv širokog spektra bolesti jetre, kao što su hronični i akutni hepatitis, ciroza jetre, masne degeneracije jetre, kod metaboličkih bolesti jetre nastalih zbog alkohola i droge. To je zato što moringa ne samo da zaustavlja toksičnost koja uzrokuje ove bolesti već i pomaže da se ubrza regeneracija jetre.

Moringa nas snabdeva velikom raznovrsnošću nutrijenata u netoksičnoj formi koja je laka za varenje. Moringa isto tako sadrži ove nutritijente u kombinacijama koje telo može lako da asimiilira i svari. Nije čudo što se moringa smatra „čudesnim drvetom“ koje je sposobno da vam sačuva život.

Upotreba: 1 kafena kašika (5 g) dnevno.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije