Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

WAO Zlatna maka (organska, sirova) - prah 100 g

šifra proizvoda 00258
500,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

PERUANSKA MAKA - KOREN SA ANDA
ZA HORMONALNU RAVNOTEŽU, PRIRODNI ADAPTOGEN

Sastav i svojstva:
Peruanska maka-koren biljke u sebi sadži: Vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide,
mikro i makro nutrijente, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, tanin,
natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum.
Kalcijumom je bogatija od mleka. Malo je poznato da u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macain 1,2,3,4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Ovi alkaloidi pomažu u iskorišćavanju svih nutrijenata iz make.
Pomaže kod menopauze i neplodnosti, jača libido i potenciju, povećava
energiju u telu, uravnotežuje hormone, povoljno utiče na zdravlje kostiju i zuba.

Preporučena dnevna doza je: od 1.5g do 3g
Koriste se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima.

Preporučuje se upotreba na temperaturama ispod 42 C - da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Peruanska maka- izvor snage i plodnosti

Maka prah se koristi već hiljadama godina zvog svojih izuzetno lekovitih i hranljivih sastojaka.
Zbog svojih blogodati svrstana je u kategoriju superhrane.
Maka je poreklom iz područja Anda, teritorija današnje Bolivije i Perua, a raste na visini između 2.400 m i 4.400m.
Njen koren je već hiljadama godina, za domoroce izvor snage i plodnosti.
Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost.
Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom.
Šezdesetih godina, prošlog veka, peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku.

Zbog svih blagodati koje pruža čoveku svrstana je u kategoriju superhrana. Njen koren je vekovima za domoroce izvor snage i plodnosti.
Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljeno hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicij i magnezijum.

Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterola i glukozinolata, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido.
Prirodni adaptogen

Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju prilagodbu organizma.

Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti.

Redovito konzumiranje mace pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće.

Njezina sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke".

Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje.

Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze.

Kao adaptogen, maka pridonosi sveukupnoj dobrobiti organizma.

Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, potiču apetit i pozitivno utiču na probavu.

Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani kojeg koriste mnogi vrhunski sportisti.

Maka u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macaina 1, 2, 3, 4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Alkaloidi iz make pomažu u iskorištavanju svih nutrijenata iz make koji su tijelu potrebni.

Pomaže kod menopauze i neplodnosti

Redovito unošenje praha korena make ženama donosi mnoge prednosti. Lekari ističu da maka pomaže u stvaranju i održavanju hormonalne ravnoteže.

Alternativni lekari preporučuju maku kod hormonalnih poremećaja i problema s neplodnošću.

Maka ublažava simptome menopauze - promene raspoloženja, valove vrućine, poremećaje spavanja i slično.

Pomaže i kod problema s menstruacijom - bolova i osećaja neugodnosti koje proživljavaju mnoge žene.

Jača libido i potenciju

Konzumacija make, pokazala su istraživanja, ima pozitivne učinke na probleme s plodnošću kod muškaraca.
Prema studiji Peruanskog univerziteta Cayetano Heredia, potvrđeno je da maka povoljno utiče na proizvodnju spermatozoida te povećava volumen semena.

Maka je delotvorna i u lečenju problema s libidom i poremećaja erekcije te je mnogi nazivaju i "prirodnom Viagrom".

Osim toga, maka pogoduje razvoju mišića i topljenju masnih naslaga.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije