Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin A?

Vitamin A je neophodan za vid, rast, razvoj kostiju, razmnožavanje, nastanak ćelija i tkiva, imunitet, za integritet sluznica i kože. Ovaj vitamin se primenjuje u nedostacima ovog vitamina, za poboljšanje vida, kod noćnog slepila, staračke makularne degeneracije, glaukoma, katarakte, za poboljšanje imunih funkcija. Koristi se i kod oboljenja kože, akni, ekcema, psorijaze, rana, opekotina i drugih kožnih problema. U kozmetičkoj industriji se koristi za smanjenje bora i kao zaštita od UV zračenja.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin A?

Vitamin A se nalazi u džigerici, jajima, ribljem ulju, punomasnim mlečnim proizvodima. Organizam proizvodi vitamin A iz beta-karotena i drugih karotenoida. Većina tamno zelenog lisnatog povrća i žuto-narandžasto povrće i voće (šargarepa, bundeva, kajsija, breskva) sadrže beta-karotene. Karotenoidni pigmenti uključuju alfa, beta i gama-karotene i kriptoksantin, a prisutni su i u uljima, npr. bundevino ulje. Količina apsorbovanih karotenoida i prevedenih u vitamin A zavisi od količine vitamina A i karotenoida u organizmu. Smatra se da karotenoidi obezbeđuju oko 50% potreba za vitaminom A. Jetra održava nivo ovog vitamina u relativno uskom opsegu, tako što ga skladišti i oslobađa po potrebi.

sargarepa

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin A je rastvorljiv u mastima, pa se bolje usvaja u prisustvu masne hrane u stomaku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su individualne i zavise od stanja organizma, kreću se za odrasle od 2500IU retinola do 4000IU retinola kod dojilja. Ovaj vitamin se javlja u više oblika: retinol, retinal i retinoična kiselina, a na sadržaju proizvoda obično je označen kao retinol. Beta-karoteni su provitamini A, što znači da se u organizmu iz njih oslobađa ovaj vitamin, često se koriste umesto retinola ili u kombinaciji sa retinolom.

Gornja granica dnevnih preporuka za vitamin A je 10000IU. Uzimanje beta-karotena je bezbednije, jer se beta-karoteni ne akumuliraju u organizmu i nemaju toksičnih dejstava u visokim dozama.

Kada može doći do nedostatka vitamina A?

Kod celijakije, oboljenja pankreasa, Hronove bolesti i drugih inflamatornih oboljenja creva dolazi do smanjenja usvajanja masti, pa može doći i do nedostatka vitamina A.

Kome su potrebne povećane količine vitamina A?

Povećane doze vitamina A mogu biti potrebne: imunodeficijentnim osobama, neuhranjenim osobama, kod nekih oboljenja creva. U prošlosti nedostatak ovog vitamina kod dece dovodio je do poremećaja u razvoju i oslabljenog imuniteta, ali uvođenjem ribljeg ulja, preventivno u ishranu, ovi problemi su umnogome rešeni. Riblje ulje je dobar izvor vitamina A i D.

Da li se može uneti previše vitamina A?

Hipervitaminoza A je stanje u kome je povećana količina vitamina A u odnosu na normalnu, a simptomi uključuju: glavobolju, umor, bol u mišićima i zglobovima, suvu kožu, usne, suve oči, opadanje kose. Hipervitaminoza A može dovesti do ozbiljnih oštećenja ploda, pa trudnice koje uzimaju multivitamine za trudnice, ne treba dodatno da uzimaju ovaj vitamin.

Ispitivanja su pokazala da hroničan povećan unos vitamina A (10000IU dnevno i više) može povećati rizik od razvoja osteoporoze kod žena u postmenopauzi i rizik za prelome kod muškaraca srednjih godina. Pošto su i pojedine namirnice obogaćene ovim vitaminom (ulja, margarini), kod uravnotežene ishrane starijim osobama se ne preporučuje dodatno unošenje istog.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin A?

Vitamin A ne treba primenjivati istovremeno sa retinoidima (Accutane), jer su to njegove sintetske forme i koriste se u velikim dozama , pa dodatni unos ovog vitamina može ispoljiti toksične efekte. Inače, žene u reproduktivnom periodu moraju primenjivati kontraceptivne mere i ne smeju biti trudne da bi smele koristiti ove lekove, jer može doći do oštećenja ploda. Ne preporučuje se duža primena vitamina A sa tetraciklinima (mogućnost povećanja intrakranijalnog pritiska), sa varfarinom (mogućnost povećane sklonosti ka krvarenju), sa hepatotoksičnim lekovima.

Kod dugotrajne upotrebe holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata – Xenical (za mršavljenje) može doći do pojave nedostatka vitamina A. Čak se nekad savetuje i dodatno uzimanje liposolubilnih vitamina (A, E, D, K) kod primene ovih lekova tokom dužeg perioda.

Napomena

Vitamin A se nalazi u mnogim vitaminskim formulama, npr. za oči, kožu, akne, imunitet, pa ako uzimate više vitaminskih preparata obratite pažnju na ukupan unos ovog vitamina. Ne preporučuje se dugotrajna i prekomerna upotreba vitamina A kod hroničnog alkoholizma i oboljenja jetre, zbog mogućnosti razvoja oštećenja jetre. Kod anemičnih osoba, uzimanje vitamina A sa gvožđem može povećati nivo hemoglobina više nego samo gvožđe. Cink je neophodan za usvajanje retinola, pa u nedostatku cinka može doći do pojave nedostatka ovog vitamina.

WAO Zlatna maka (organska, sirova) - prah 100 g

šifra proizvoda 00258
590,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

PERUANSKA MAKA - KOREN SA ANDA
ZA HORMONALNU RAVNOTEŽU, PRIRODNI ADAPTOGEN

Sastav i svojstva:
Peruanska maka-koren biljke u sebi sadži: Vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide,
mikro i makro nutrijente, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, tanin,
natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum.
Kalcijumom je bogatija od mleka. Malo je poznato da u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macain 1,2,3,4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Ovi alkaloidi pomažu u iskorišćavanju svih nutrijenata iz make.
Pomaže kod menopauze i neplodnosti, jača libido i potenciju, povećava
energiju u telu, uravnotežuje hormone, povoljno utiče na zdravlje kostiju i zuba.

Preporučena dnevna doza je: od 1.5g do 3g
Koriste se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima.

Preporučuje se upotreba na temperaturama ispod 42 C - da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Peruanska maka- izvor snage i plodnosti

Maka prah se koristi već hiljadama godina zvog svojih izuzetno lekovitih i hranljivih sastojaka.
Zbog svojih blogodati svrstana je u kategoriju superhrane.
Maka je poreklom iz područja Anda, teritorija današnje Bolivije i Perua, a raste na visini između 2.400 m i 4.400m.
Njen koren je već hiljadama godina, za domoroce izvor snage i plodnosti.
Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost.
Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom.
Šezdesetih godina, prošlog veka, peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku.

Zbog svih blagodati koje pruža čoveku svrstana je u kategoriju superhrana. Njen koren je vekovima za domoroce izvor snage i plodnosti.
Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljeno hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicij i magnezijum.

Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterola i glukozinolata, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido.
Prirodni adaptogen

Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju prilagodbu organizma.

Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti.

Redovito konzumiranje mace pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće.

Njezina sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke".

Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje.

Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze.

Kao adaptogen, maka pridonosi sveukupnoj dobrobiti organizma.

Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, potiču apetit i pozitivno utiču na probavu.

Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani kojeg koriste mnogi vrhunski sportisti.

Maka u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macaina 1, 2, 3, 4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Alkaloidi iz make pomažu u iskorištavanju svih nutrijenata iz make koji su tijelu potrebni.

Pomaže kod menopauze i neplodnosti

Redovito unošenje praha korena make ženama donosi mnoge prednosti. Lekari ističu da maka pomaže u stvaranju i održavanju hormonalne ravnoteže.

Alternativni lekari preporučuju maku kod hormonalnih poremećaja i problema s neplodnošću.

Maka ublažava simptome menopauze - promene raspoloženja, valove vrućine, poremećaje spavanja i slično.

Pomaže i kod problema s menstruacijom - bolova i osećaja neugodnosti koje proživljavaju mnoge žene.

Jača libido i potenciju

Konzumacija make, pokazala su istraživanja, ima pozitivne učinke na probleme s plodnošću kod muškaraca.
Prema studiji Peruanskog univerziteta Cayetano Heredia, potvrđeno je da maka povoljno utiče na proizvodnju spermatozoida te povećava volumen semena.

Maka je delotvorna i u lečenju problema s libidom i poremećaja erekcije te je mnogi nazivaju i "prirodnom Viagrom".

Osim toga, maka pogoduje razvoju mišića i topljenju masnih naslaga.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije