Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B1?

Tiamin, aneurin ili vitamin B1 predstavlja jedan od vitamina B grupe koji su rastvorljivi u vodi i učestvuju u mnogim metaboličkim procesima u organizmu. Vitamin B1 je neophodan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata, za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija, za rad svih mišićnih vlakana, uključujući srčana-mišićna vlakna, za stvaranje crvenih krvnih ćelija eritrocita.

Tiamin mogu da stvore biljke, gljivice, alge, ali životinje moraju da ga unesu ishranom, pa je za njih on vitamin (vita – život, amin – hemijska grupa koja sadrži azot, tj. za život neophodan amin). Zastupljen je u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, a usvaja se u crevima.

Vitamin B1 se primenjuje kod deficita u ishrani, kod srčanih oboljenja, neuroloških poremećaja (išijasa, polineuropatija), sportista, dijabetesa, detoksikacije od olova, u terapiji smanjenja mentalnih sposobnosti, kod depresije.

Vitamin B1 utiče na psihičko stanje čoveka, pa ga nazivaju i „moralnim vitaminom“. U 19, i početkom 20. veka, usled upotrebe poliranog pirinča, kao osnovne hrane, pri čemu vitamin B1 biva odstranjen u ljusci, stotine hiljada života odnela je bolest beri-beri.

Često je potrebno primeniti kompleks B vitamina, a za dejstvo vitamina B1 korisno je i prisustvo vitamina B6 i B12. Kompleks B vitamina utiče na rast i razvoj, funkcionisanje nervnog sistema, na imuni sistem, na srce i krvne sudove.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B1?

Vitamina B1 ima u kvascu (hleb, kvasna peciva, pivo), mekinjama, nerafinisanim žitaricama, nepoliranom pirinču, mesu, a naročito u jetri i bubrezima, jajima, mleku, kupusu, spanaću, krompiru i raznim drugim vrstama voća i povrća. Često se proizvodi od brašna obogaćuju vitaminom B1. Pri kuvanju vitamin B1 se lako raspada na povišenoj temperaturi.

hleb

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučene dnevne doze za vitamin B1 su:

  • Za odojčad (0–12 meseci): 0.2-0.3mg
  • Za decu
    1 – 3 godine: 0.5mg
    4 – 8 godine: 0.6mg
    9 – 13 godina: 0.9mg
  • Odrasli
    Muškarci 14 godina i stariji : 1.2mg
    Žene 14 godina i starije: 1.0mg

Preporučene dnevne doze treba shvatiti krajnje okvirno, jer i sami nutricionisti se razmimoilaze u mišljenjima o dnevnim potrebama za pojedine vitamine, a s vremena na vreme ove preporuke se i menjaju. Osnova očuvanja dobrog zdravlja je raznovrsna, izbalansirana i umerena ishrana.

Ipak, dnevne potrebe su vrlo inidividualne i zavise od fizičkih i psihičkih napora kojima se osoba izlaže, fizioloških stanja (trudnoća). Kod nekih oboljenja potreban je povećan unos vitamina B1, npr. dijabetes, hipertireoza, kod alkoholizma. Svaki čovek je individua za sebe i u zavisnosti od fiziološkog stanja, bolesti, napora kojima je izložen može imati drugačije potrebe za vitaminima.

Kada može doći do nedostatka vitamina B1?

Nedostatak vitamina B1 dovodi do slabosti, umora, psihoza i oštećenja nerava. Deficit ovog vitamina praktično se ne može javiti kod raznovrsne ishrane, jer ga ima u žitaricama, jajima, mesu, povrću, kvascu. U današnje vreme nedostatak vitamina B1 najčešće se javlja kod alkoholičara, jer velike količine alkohola smanjuju usvajanje tiamina u organizmu. Na taj način dolazi do nastanka bolesti beri-beri, pri čemu se oštećuju nervi, mozak, srčani mišić. Nedostatak vitamina B1 može da se javi kod loše ishrane, poremećaja u apsorpciji hrane (malapsorpcioni sindrom), alkoholizma.

Beri-beri

Beri-beri se karakteriše poremećajima vida, psihičkim poremećajima, mišićnom slabošću, paralizom očnih mišića, smanjenom osetljivošću i grčevima u nogama i stopalima, poremećajima srčanog ritma, krvnog pritiska, disanja. Razvoj anemije, perifernih edema, gubitak apetita i anoreksija su znaci dugotrajnog deficita vitamina B1 u organizmu. Krajnji ishod bolesti beri-beri može biti i smrt. Nedostatak ovog vitamina sprovodi se davanjem visokih doza ovog vitamina – 50mg dnevno i više. Kada se nadoknadi vitamin koji nedostaje, organizam se vraća u stanje normalnog funkcionisanja.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B1?

Povećane potrebe za vitaminom B1 imaju hronični alkoholičari, koji mogu uzimati i do 100mg ovog vitamina dnevno. Takođe, ljudi koji koriste velike količine čajeva ili kafe, kao i pušači, treba da povećaju unos vitamina B1. Antioksidansi iz biljnih izvora kao što su kafena kiselina, hlorogena kiselina, tanini, flavonoidi inaktivišu vitamin B1 i smanjuju mu usvajanje. Dugotrajne infektivne bolesti, dugotrajan stres i napor, neurološka oboljenja, takođe iziskuju povećan unos ovog vitamina. Vitamin B1 se pojačano troši kod ubrzanja metabolizma, tj. kod povišene temperature, kod povećane fizičke aktivnosti – teški fizički poslovi, sportisti koji intenzivno treniraju, kod hipertireoze. Trudnice takođe imaju povećane potrebe za tiaminom. Kod oštećene crevne funkcije, pri čemu organizam ima smanjenu sposobnost usvajanja vitamina B1 iz hrane, potrebno je primenjivati ga intravenski. Prema nekim istraživanjima velike količine vitamina B1 (50mg dnevno) snažno pojačavaju mentalne funkcije, učenje i koncentraciju.

Da li se može uneti previše vitamina B1?

Trovanje vitaminom B1 – hipervitaminoza ne može nastati, jer je rastvorljiv u vodi, a nepotrebne količine ovog vitamina se izlučuju iz organizma.

Sa kojim lekovima može doći do interakcija sa vitaminom B1?

Pri upotrebi diuretika Henlejeve petlje (Lasix, Yurinex, Edemid forte) dolazi do pojačanog izlučivanja vitamina B1 iz organizma, pa je potrebno povećati unos. Oralni kontraceptivi takođe mogu izazvati deficit vitamina B1. Sulfiti – konzervansi prisutni u suhomesnatim proizvodima, konzerviranom voću i povrću, takođe mogu smanjiti nivo ovog vitamina. Kod upotrebe nekih antidepresiva (Maprotilin, Amitriptilin, Anafranil) može doći do značajnog poboljšanja depresivnih stanja ako se istovremeno uzima 10mg vitamina B1 dnevno.

Derivati vitamina B1

Benfotiamin je jedan od sintetski dobijenih derivata tiamina, koji je liposolubilan (rastvorljiv u mastima i samim tim se duže zadržava u organizmu). Na tržištu je prisutan lek Milgamma za dijabetesnu polineuropatiju, koji sadrži upravo benfotiamin i vitamin B6. U Nemačkoj lekari koriste ovu kombinaciju i kod oštećenja nerava i bola, npr. kod išijasa. Ovaj oblik vitamina B1 dovodi do smanjenja štetnog uticaja povećane koncentracije šećera u krvi na ćelije i tkiva organizma. U visokim dozama benfotiamin se pokazao uspešan u terapiji dijabetesne retinopatije, neuropatije i nefropatije.

Herbateria - Čaj za smanjenje povećanog krvnog pritiska

šifra proizvoda 00049
1.900,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Čaj za snižavanje krvnog pritiska efikasno utiče na smanjenje krvnog pritiska i koristi se kod blažih i umerenih oblika hipertenzije.

Čaj za smanjenje krvnog pritiska dovodi do:

  • širenja arterija – pošto povećan krvni pritisak nastaje kao posledica povećanog pritiska krvi na zidove arterija, ako se arterije rašire obara se krvni pritisak.
  • izbacivanja viška tečnosti – ako se u organizmu pojačano zadržava tečnost, povećava se zapremina cirkulišuće krvi i time se dodatno povećava pritisak krvi. Blagi biljni diuretici stimulišu izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma.
  • olakšava rad srca i smanjuje pritisak u srčanim arterijama – srce kao osnovna pumpa cirkulatornog sistema upumpava krv iz vena u arterije, i tako krv stalno kruži. Srčane arterije takođe mogu biti pod povećanim pritiskom, zato ova čajna mešavina sadrži i biljke koje dovode do smanjenja pritiska u srčanim arterijama i time olakšavaju rad srca.
  • smanjuje teskobu i napetost – jer je često stres uzrok povećanja krvnog pritiska. Ova čajna mešavina sadrži i biljke koje deluju na smanjenje napetosti i nervoze.

Čaj za smanjenje krvnog pritiska može se koristiti kod blažih i umerenih oblika hipertenzije ili kao dopuna postojećoj terapiji kod izražene hipertenzije. U slučaju povećanog krvnog pritiska savetuje se uvođenje određenih promena u životnom stilu, da bi se regulisao pritisak pre svega: regulacija telesne težine, fizička aktivnost, prestanak pušenje, smanjen unos soli, smanjenje izloženosti stresu. Ako imate povećan krvni pritisak obavezno posetite svog lekara, koji će Vas pregledati i sugerisati terapiju. Promena terapije, doziranja i slično moguća je samo uz konsultaciju sa lekarom koji je dao terapiju.

Sastav: glog, bela imela, breza, rastavić, valerijana, hajdučka trava.

Upotreba: Supenu kašiku čaja preliti sa 200 ml hladne vode, poklopljen sud zagrejati do ključanja. Kada proključa ostaviti da stoji sat vremena, a zatim procediti. Piti tri puta dnevno po 200 ml nezaslađenog čaja posle jela.

Pakovanje: 100 g, 200 g ili 500 g.

Prodajna mesta Herbateria proizvoda

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije