Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B1?

Tiamin, aneurin ili vitamin B1 predstavlja jedan od vitamina B grupe koji su rastvorljivi u vodi i učestvuju u mnogim metaboličkim procesima u organizmu. Vitamin B1 je neophodan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata, za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija, za rad svih mišićnih vlakana, uključujući srčana-mišićna vlakna, za stvaranje crvenih krvnih ćelija eritrocita.

Tiamin mogu da stvore biljke, gljivice, alge, ali životinje moraju da ga unesu ishranom, pa je za njih on vitamin (vita – život, amin – hemijska grupa koja sadrži azot, tj. za život neophodan amin). Zastupljen je u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, a usvaja se u crevima.

Vitamin B1 se primenjuje kod deficita u ishrani, kod srčanih oboljenja, neuroloških poremećaja (išijasa, polineuropatija), sportista, dijabetesa, detoksikacije od olova, u terapiji smanjenja mentalnih sposobnosti, kod depresije.

Vitamin B1 utiče na psihičko stanje čoveka, pa ga nazivaju i „moralnim vitaminom“. U 19, i početkom 20. veka, usled upotrebe poliranog pirinča, kao osnovne hrane, pri čemu vitamin B1 biva odstranjen u ljusci, stotine hiljada života odnela je bolest beri-beri.

Često je potrebno primeniti kompleks B vitamina, a za dejstvo vitamina B1 korisno je i prisustvo vitamina B6 i B12. Kompleks B vitamina utiče na rast i razvoj, funkcionisanje nervnog sistema, na imuni sistem, na srce i krvne sudove.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B1?

Vitamina B1 ima u kvascu (hleb, kvasna peciva, pivo), mekinjama, nerafinisanim žitaricama, nepoliranom pirinču, mesu, a naročito u jetri i bubrezima, jajima, mleku, kupusu, spanaću, krompiru i raznim drugim vrstama voća i povrća. Često se proizvodi od brašna obogaćuju vitaminom B1. Pri kuvanju vitamin B1 se lako raspada na povišenoj temperaturi.

hleb

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučene dnevne doze za vitamin B1 su:

  • Za odojčad (0–12 meseci): 0.2-0.3mg
  • Za decu
    1 – 3 godine: 0.5mg
    4 – 8 godine: 0.6mg
    9 – 13 godina: 0.9mg
  • Odrasli
    Muškarci 14 godina i stariji : 1.2mg
    Žene 14 godina i starije: 1.0mg

Preporučene dnevne doze treba shvatiti krajnje okvirno, jer i sami nutricionisti se razmimoilaze u mišljenjima o dnevnim potrebama za pojedine vitamine, a s vremena na vreme ove preporuke se i menjaju. Osnova očuvanja dobrog zdravlja je raznovrsna, izbalansirana i umerena ishrana.

Ipak, dnevne potrebe su vrlo inidividualne i zavise od fizičkih i psihičkih napora kojima se osoba izlaže, fizioloških stanja (trudnoća). Kod nekih oboljenja potreban je povećan unos vitamina B1, npr. dijabetes, hipertireoza, kod alkoholizma. Svaki čovek je individua za sebe i u zavisnosti od fiziološkog stanja, bolesti, napora kojima je izložen može imati drugačije potrebe za vitaminima.

Kada može doći do nedostatka vitamina B1?

Nedostatak vitamina B1 dovodi do slabosti, umora, psihoza i oštećenja nerava. Deficit ovog vitamina praktično se ne može javiti kod raznovrsne ishrane, jer ga ima u žitaricama, jajima, mesu, povrću, kvascu. U današnje vreme nedostatak vitamina B1 najčešće se javlja kod alkoholičara, jer velike količine alkohola smanjuju usvajanje tiamina u organizmu. Na taj način dolazi do nastanka bolesti beri-beri, pri čemu se oštećuju nervi, mozak, srčani mišić. Nedostatak vitamina B1 može da se javi kod loše ishrane, poremećaja u apsorpciji hrane (malapsorpcioni sindrom), alkoholizma.

Beri-beri

Beri-beri se karakteriše poremećajima vida, psihičkim poremećajima, mišićnom slabošću, paralizom očnih mišića, smanjenom osetljivošću i grčevima u nogama i stopalima, poremećajima srčanog ritma, krvnog pritiska, disanja. Razvoj anemije, perifernih edema, gubitak apetita i anoreksija su znaci dugotrajnog deficita vitamina B1 u organizmu. Krajnji ishod bolesti beri-beri može biti i smrt. Nedostatak ovog vitamina sprovodi se davanjem visokih doza ovog vitamina – 50mg dnevno i više. Kada se nadoknadi vitamin koji nedostaje, organizam se vraća u stanje normalnog funkcionisanja.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B1?

Povećane potrebe za vitaminom B1 imaju hronični alkoholičari, koji mogu uzimati i do 100mg ovog vitamina dnevno. Takođe, ljudi koji koriste velike količine čajeva ili kafe, kao i pušači, treba da povećaju unos vitamina B1. Antioksidansi iz biljnih izvora kao što su kafena kiselina, hlorogena kiselina, tanini, flavonoidi inaktivišu vitamin B1 i smanjuju mu usvajanje. Dugotrajne infektivne bolesti, dugotrajan stres i napor, neurološka oboljenja, takođe iziskuju povećan unos ovog vitamina. Vitamin B1 se pojačano troši kod ubrzanja metabolizma, tj. kod povišene temperature, kod povećane fizičke aktivnosti – teški fizički poslovi, sportisti koji intenzivno treniraju, kod hipertireoze. Trudnice takođe imaju povećane potrebe za tiaminom. Kod oštećene crevne funkcije, pri čemu organizam ima smanjenu sposobnost usvajanja vitamina B1 iz hrane, potrebno je primenjivati ga intravenski. Prema nekim istraživanjima velike količine vitamina B1 (50mg dnevno) snažno pojačavaju mentalne funkcije, učenje i koncentraciju.

Da li se može uneti previše vitamina B1?

Trovanje vitaminom B1 – hipervitaminoza ne može nastati, jer je rastvorljiv u vodi, a nepotrebne količine ovog vitamina se izlučuju iz organizma.

Sa kojim lekovima može doći do interakcija sa vitaminom B1?

Pri upotrebi diuretika Henlejeve petlje (Lasix, Yurinex, Edemid forte) dolazi do pojačanog izlučivanja vitamina B1 iz organizma, pa je potrebno povećati unos. Oralni kontraceptivi takođe mogu izazvati deficit vitamina B1. Sulfiti – konzervansi prisutni u suhomesnatim proizvodima, konzerviranom voću i povrću, takođe mogu smanjiti nivo ovog vitamina. Kod upotrebe nekih antidepresiva (Maprotilin, Amitriptilin, Anafranil) može doći do značajnog poboljšanja depresivnih stanja ako se istovremeno uzima 10mg vitamina B1 dnevno.

Derivati vitamina B1

Benfotiamin je jedan od sintetski dobijenih derivata tiamina, koji je liposolubilan (rastvorljiv u mastima i samim tim se duže zadržava u organizmu). Na tržištu je prisutan lek Milgamma za dijabetesnu polineuropatiju, koji sadrži upravo benfotiamin i vitamin B6. U Nemačkoj lekari koriste ovu kombinaciju i kod oštećenja nerava i bola, npr. kod išijasa. Ovaj oblik vitamina B1 dovodi do smanjenja štetnog uticaja povećane koncentracije šećera u krvi na ćelije i tkiva organizma. U visokim dozama benfotiamin se pokazao uspešan u terapiji dijabetesne retinopatije, neuropatije i nefropatije.

Maxler Coenzyme Q10 100 mg 60 kps

SKU 00578
2.800,00 RSD
In stock
1
Product Details

Dr Linus Pauling, istraživač vitamina, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, je rekao: "Koenzim Q10 je jedno od najvažnijih otkrića u nauci o ishrani. Q10 vraća vitalnost srcu - ja ga svakodnevno koristim."

Koenzim Q10 je jedinjenje nalik na vitamin koje se prirodno javlja u ljudskom organizmu, ali i u većini drugih živih organizama. Naziva se još i ubikinon (ubiquinone). Koenzim Q10 igra važnu ulogu u proizvodnji telesne energije i jedan je od osnovnih delova ćelijske mitohondrije, gde učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i održava fleksibilnost ćelijske membrane. Q10 učestvuje još i u proizvodnji nekoliko enzima koji su neophodni za stvaranje energetskog molekula ATP, čijim se sagorevanjem dobija energija. Pored toga, on je izuzetno jak antioksidant koji efektivno utiče na usporavanje procesa starenja. Sa starenjem organizam proizvodi sve manje koenzima Q10, čak do 80%. S obzirom da je direktno povezan sa proizvodnjom energije, stručnjaci smatraju da je njegov nedostatak jedan od faktora starenja organizma i pojave bolesti vezanih za proces starenja. Q10 je važan za održavanje zdrave intraćelijske aktivnosti, a neki stručnjaci njegovo dejstvo porede sa dejstvom vitamina E, jednim od najefikasnijih antioksidanata. U brojnim studijama koje se bave izučavanjem koenzima Q10, pokazalo se da Q10, zajedno sa glutationom i selenom, utiče na obnavaljanje vitamina E i omogućava mu da ostane duže aktivan u organizmu.

Koenzim Q10 je otkriven 1957. godine. Otkrio ga je dr Frederick Crane sa Univerziteta u Viskonsinu, a godinu dana kasnije ga je dr Carl Folkers sa Univerziteta u Teksasu identifikovao i zabeležio njegovu hemijsku strukturu i uspeo da ga proizvede procesom fermentacije.

Pošto je utvrđeno da ljudi sa oboljenjima srca imaju izrazitu deficijenciju koenzima Q10, još tada je bilo sasvim jasno da je pronađen revolucionaran preparat za prevenciju i lečenje srčanih oboljenja, ali tek 70-ih godina prošlog veka japanski naučnici pronalaze način (biofermentacija) da proizvedu velike količine koenzima Q10 po pristupačnim cenama. Danas postoji veliki broj istraživanja i naučnih studija koje potvrđuju pozitivne efekte Q10 na zdravlje. Q10 je na tržištu od 1974. godine, a na glasu je kao izuzetno bezbedan preparat, bez negativnih efekata. Do sada je sprovedeno devet placebo kontrolisanih studija u lečenju srčanih oboljenja, u Japanu, USA, Italiji, Nemačkoj i Švedskoj. Svih devet je potvrdilo pozitivno dejstvo Q10, i istaklo bezbednost upotrebe bez sporednjih efekata. Održano je i osam internacionalnih simpozijuma o biomedicinskim i kliničkim aspektima koenzima Q10 na kojima je izloženo preko tri hiljade radova. Većina ih se bavi tretiranjem bolesti srca i većina ima isti zaključak - suplementacija koenzimom Q10 značajno poboljšava funkciju srčanog mišića ne ispoljavajući nijedan sporedni efekat ili interakciju sa lekovima. Medicinska istraživanja su pokazala da koenzim Q10, kao dodatak ishrani, ima sledeća dejstva na funkcije i bolesti srca:

- sprečavanje ateroskleroze
- snižavanje visokog krvnog pritiska
- poboljšanje poremećaja srčanog ritma
- jačanje oslabljenog srčanog mišića
- smanjenje rizika od infarkta i angine pektoris
- smanjenje rizika kod operacija na srcu (bypass, srčani zalisci i dr.)

Pored toga, nedostatak koenzima Q10 u organizmu dovodi do slabljenja imunološkog sistema, paradentopatije, malaksalosti i gojenja. Brzina delovanja koenzima Q10 je različita i zavisi od stepena nedostatka, pa je tako organizmu sa malim nedostatkom potrebno čak tri ili više meseci za vidljivi efekat, dok u slučaju većeg nedostatka Q10 već posle nekoliko dana primene dolazi do vidnog poboljšanja. Važno je znati da Q10 koji se kao dodatak hrani unese u organizam ne utiče na nivo Q10 u krvi koji je stvoren u organizmu, znači ne zaustavlja vlastitu sintezu nego samo dopunjuje taj nivo. Starenjem se smanjuje mogućnost vlastite sinteze koenzima Q10.

Koenzim Q10 je liposolubilan. To znači da se bolje rastvara i apsorbuje u prisustvu masti. Zato neki suplementi uz Q10 sadrže još i lecitin ili neku drugu masnoću, ili se nalaze u obliku uljanih gelkapsula i ulju od sojinog zrna. U istraživanjima koja su sprovođena najčešće je korišćena doza od 30 mg, ali lekari smatraju optimalnim veće doze i često ih prepisuju kako bi se dostigao zdrav nivo za određeno životno doba. Q10 predstavlja:

- prirodan i delotvoran antioksidant
- podršku kardiovaskularnom zdravlju i funkciji
- jedan od najbolje istraženih suplemenata
- preparat garantovane čistoće i koncentracije

Preporučena doza i način upotrebe

Odrasli 1 kapsula dnevno, a uz konsultaciju lekara doze se mogu povećati.

Save this product for later