Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B1?

Tiamin, aneurin ili vitamin B1 predstavlja jedan od vitamina B grupe koji su rastvorljivi u vodi i učestvuju u mnogim metaboličkim procesima u organizmu. Vitamin B1 je neophodan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata, za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija, za rad svih mišićnih vlakana, uključujući srčana-mišićna vlakna, za stvaranje crvenih krvnih ćelija eritrocita.

Tiamin mogu da stvore biljke, gljivice, alge, ali životinje moraju da ga unesu ishranom, pa je za njih on vitamin (vita – život, amin – hemijska grupa koja sadrži azot, tj. za život neophodan amin). Zastupljen je u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, a usvaja se u crevima.

Vitamin B1 se primenjuje kod deficita u ishrani, kod srčanih oboljenja, neuroloških poremećaja (išijasa, polineuropatija), sportista, dijabetesa, detoksikacije od olova, u terapiji smanjenja mentalnih sposobnosti, kod depresije.

Vitamin B1 utiče na psihičko stanje čoveka, pa ga nazivaju i „moralnim vitaminom“. U 19, i početkom 20. veka, usled upotrebe poliranog pirinča, kao osnovne hrane, pri čemu vitamin B1 biva odstranjen u ljusci, stotine hiljada života odnela je bolest beri-beri.

Često je potrebno primeniti kompleks B vitamina, a za dejstvo vitamina B1 korisno je i prisustvo vitamina B6 i B12. Kompleks B vitamina utiče na rast i razvoj, funkcionisanje nervnog sistema, na imuni sistem, na srce i krvne sudove.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B1?

Vitamina B1 ima u kvascu (hleb, kvasna peciva, pivo), mekinjama, nerafinisanim žitaricama, nepoliranom pirinču, mesu, a naročito u jetri i bubrezima, jajima, mleku, kupusu, spanaću, krompiru i raznim drugim vrstama voća i povrća. Često se proizvodi od brašna obogaćuju vitaminom B1. Pri kuvanju vitamin B1 se lako raspada na povišenoj temperaturi.

hleb

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučene dnevne doze za vitamin B1 su:

  • Za odojčad (0–12 meseci): 0.2-0.3mg
  • Za decu
    1 – 3 godine: 0.5mg
    4 – 8 godine: 0.6mg
    9 – 13 godina: 0.9mg
  • Odrasli
    Muškarci 14 godina i stariji : 1.2mg
    Žene 14 godina i starije: 1.0mg

Preporučene dnevne doze treba shvatiti krajnje okvirno, jer i sami nutricionisti se razmimoilaze u mišljenjima o dnevnim potrebama za pojedine vitamine, a s vremena na vreme ove preporuke se i menjaju. Osnova očuvanja dobrog zdravlja je raznovrsna, izbalansirana i umerena ishrana.

Ipak, dnevne potrebe su vrlo inidividualne i zavise od fizičkih i psihičkih napora kojima se osoba izlaže, fizioloških stanja (trudnoća). Kod nekih oboljenja potreban je povećan unos vitamina B1, npr. dijabetes, hipertireoza, kod alkoholizma. Svaki čovek je individua za sebe i u zavisnosti od fiziološkog stanja, bolesti, napora kojima je izložen može imati drugačije potrebe za vitaminima.

Kada može doći do nedostatka vitamina B1?

Nedostatak vitamina B1 dovodi do slabosti, umora, psihoza i oštećenja nerava. Deficit ovog vitamina praktično se ne može javiti kod raznovrsne ishrane, jer ga ima u žitaricama, jajima, mesu, povrću, kvascu. U današnje vreme nedostatak vitamina B1 najčešće se javlja kod alkoholičara, jer velike količine alkohola smanjuju usvajanje tiamina u organizmu. Na taj način dolazi do nastanka bolesti beri-beri, pri čemu se oštećuju nervi, mozak, srčani mišić. Nedostatak vitamina B1 može da se javi kod loše ishrane, poremećaja u apsorpciji hrane (malapsorpcioni sindrom), alkoholizma.

Beri-beri

Beri-beri se karakteriše poremećajima vida, psihičkim poremećajima, mišićnom slabošću, paralizom očnih mišića, smanjenom osetljivošću i grčevima u nogama i stopalima, poremećajima srčanog ritma, krvnog pritiska, disanja. Razvoj anemije, perifernih edema, gubitak apetita i anoreksija su znaci dugotrajnog deficita vitamina B1 u organizmu. Krajnji ishod bolesti beri-beri može biti i smrt. Nedostatak ovog vitamina sprovodi se davanjem visokih doza ovog vitamina – 50mg dnevno i više. Kada se nadoknadi vitamin koji nedostaje, organizam se vraća u stanje normalnog funkcionisanja.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B1?

Povećane potrebe za vitaminom B1 imaju hronični alkoholičari, koji mogu uzimati i do 100mg ovog vitamina dnevno. Takođe, ljudi koji koriste velike količine čajeva ili kafe, kao i pušači, treba da povećaju unos vitamina B1. Antioksidansi iz biljnih izvora kao što su kafena kiselina, hlorogena kiselina, tanini, flavonoidi inaktivišu vitamin B1 i smanjuju mu usvajanje. Dugotrajne infektivne bolesti, dugotrajan stres i napor, neurološka oboljenja, takođe iziskuju povećan unos ovog vitamina. Vitamin B1 se pojačano troši kod ubrzanja metabolizma, tj. kod povišene temperature, kod povećane fizičke aktivnosti – teški fizički poslovi, sportisti koji intenzivno treniraju, kod hipertireoze. Trudnice takođe imaju povećane potrebe za tiaminom. Kod oštećene crevne funkcije, pri čemu organizam ima smanjenu sposobnost usvajanja vitamina B1 iz hrane, potrebno je primenjivati ga intravenski. Prema nekim istraživanjima velike količine vitamina B1 (50mg dnevno) snažno pojačavaju mentalne funkcije, učenje i koncentraciju.

Da li se može uneti previše vitamina B1?

Trovanje vitaminom B1 – hipervitaminoza ne može nastati, jer je rastvorljiv u vodi, a nepotrebne količine ovog vitamina se izlučuju iz organizma.

Sa kojim lekovima može doći do interakcija sa vitaminom B1?

Pri upotrebi diuretika Henlejeve petlje (Lasix, Yurinex, Edemid forte) dolazi do pojačanog izlučivanja vitamina B1 iz organizma, pa je potrebno povećati unos. Oralni kontraceptivi takođe mogu izazvati deficit vitamina B1. Sulfiti – konzervansi prisutni u suhomesnatim proizvodima, konzerviranom voću i povrću, takođe mogu smanjiti nivo ovog vitamina. Kod upotrebe nekih antidepresiva (Maprotilin, Amitriptilin, Anafranil) može doći do značajnog poboljšanja depresivnih stanja ako se istovremeno uzima 10mg vitamina B1 dnevno.

Derivati vitamina B1

Benfotiamin je jedan od sintetski dobijenih derivata tiamina, koji je liposolubilan (rastvorljiv u mastima i samim tim se duže zadržava u organizmu). Na tržištu je prisutan lek Milgamma za dijabetesnu polineuropatiju, koji sadrži upravo benfotiamin i vitamin B6. U Nemačkoj lekari koriste ovu kombinaciju i kod oštećenja nerava i bola, npr. kod išijasa. Ovaj oblik vitamina B1 dovodi do smanjenja štetnog uticaja povećane koncentracije šećera u krvi na ćelije i tkiva organizma. U visokim dozama benfotiamin se pokazao uspešan u terapiji dijabetesne retinopatije, neuropatije i nefropatije.

Twinlab Chromic fuel 200 mcg- 100 kapsula

šifra proizvoda 00413
1.200,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovima koji pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obliku, u ćelijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor tolerancije glukoze (GTF - Glucose Tolerance Factor) ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom održava nivo šećera u krvi, a time, najverovatnije utiče i na kontrolu apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani često može da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba. Ishrana koja se bazira isključivo na rafinisanim namirnicama, kao što su na primer belo brašno i šečer, obezbeđuje nedovoljne količine GTF hroma. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pekarski kvasac, integralne žitarice, brokoli, šljive, pečurke, pivo i dr.



Suplementi hroma su postali popularni ranih 80-tih godina prošlog veka, kada je utvrđena navodna povezanost delovanja hroma sa anaboličkim efektima, tj. povećanjem mišićne mase i redukovanjem telesnih masti. Ono što je sigurno je da nedostatak GTF hroma rezultira smanjenim delovanjem insulina, i da se to lako može korigovati suplementima. Istraživanja ukazuju i na to da se ekskrecija hroma iz organizma povećava kod ljudi koji se redovno bave nekim vidom sporta ili su na bilo koji način fizički aktivniji, pa oni mogu imati povećane dnevne potrebe za ovim mineralom. Kod dijabetičara i gojaznih osoba, hrom može da smanji nivo triglicerida za nekih 20%, poveća glukoznu toleranciju i normalizuje nivo insulina. Jedna od mnogobrojnih studija vršenih na gojaznim ljudima utvrdila je da 400 mcg hroma dnevno tokom 3 meseca kod grupe gojaznih žena povećava sagorevanje masti za čak 50% u odnosu na placebo grupu.



Hrom je, kao i gvožđe, na lošem glasu zbog slabe apsorpcije od strane organizma. Zato se u suplementima javlja u kombinaciji sa nekim drugim jedinjenjem koje je lakše za apsorbovanje, kao što su vitamini ili u obliku helata aminokiselina, gde je mineral hemijski vezan za aminokiselinu. Ovo je proces koji prirodno organizam vrši sam kada apsorbuje minerale iz hrane. On ih na sličan način prvo helira, a potom apsorbuje, tj. omogućava im transport kroz intestinalni zid u procesu digestije. Aminokiseline su idealni helatori ili ligandi (hemijske veze), jer su pogodne za formiranje helatnih struktura. Problem minerala je njihova veličina i naelektrisanje, zbog koje sami ne mogu da prođu kroz intestinalni zid. S druge strane, organizam veoma lako apsorbuje individualne aminokiseline i dipeptide (dve aminokiseline vezane peptidnim vezama). Aminokiselinski helati minerala liče na ta jedinjenja, pa mu omogućavaju prenos tokom apsorpcije. U heliranom obliku, minerali su znatno manji, pa se mogu neometano apsorbovati. A aminokiselina, kad se oslobodi atoma minerala po njegovoj završenoj apsorpciji, može da se upotrebi za izgradnju proteina ili produkciju energije. Na kraju, ono što je najvažnije, minerali u ovom obliku ne poseduju nikakvo naelektrisanje, a to znači da nemaju nikakvu interakciju sa drugim jedinjenjima. Njihova neutralnost omogućava i drugim nutrijentima (vitaminima, pa čak i nekim lekovima) da se neometano apsorbuju.



Najrasprostranjeniji oblici hroma u suplementima su hrom polinikotinat, hrom pikolinat i hrom hlorid. Svakodnevno unošenje hroma u propisanim dnevnim dozama, može da obezbedi sledeće efekte:



- snižavanje nivoa šećera, triglicerida, holesterola i masti uopšte
- povećavanje efikasnosti insulina
- smanjenje rizika od nastajanja šećerne bolesti (diabates melitus)
- dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasične lekove i insulin, prepisane od lekara
- kontrola gladi i smanjenje aperita kod gojaznosti
- smanjenje rizika od pojave katarakte
- sprečavanje visokog krvnog pritiska i održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema
- povećanje čiste mišićne mase (bez masnih depoa) i definicije
- povećanje energije i izdržljivosti



Hrom je nazamenljiv sastojak svih vrsta sagorevača masti i u programu je svake moderne dijete. Osim što pomaže insulinu da metaboliše masti i glukozu, hrom podstiče i pretvaranje proteina u mišićnu masu, a šećer u energiju. On obezbeđuje veće količine šećera za energetsku produkciju, čime višestruko podiže nivo energije i izdržljivosti, a istovremeno ističe bezmasnu mišićnu masu, čime se postiže efekat tzv. mišićne definisanosti. Zato je omiljen dodatak ishrani svih sportista.



Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mcg. Hrom nije toksičan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporučenih ili više od 800 mcg dnevno. Osobe sa niskim nivoom šećera u krvi ne bi trebalo da uzimaju suplemente koji sadrže hrom.



Preporučena doza: 1 kapsula dnevno uz jelo

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 100
Sastav (1 kapsula) Hrom pikolinat 200 mcg

Ostali sastojci:
krompirov skrob, celuloza, želatin, magnezijum stearat, trigliceridi srednjeg lanca.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije