Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B1?

Tiamin, aneurin ili vitamin B1 predstavlja jedan od vitamina B grupe koji su rastvorljivi u vodi i učestvuju u mnogim metaboličkim procesima u organizmu. Vitamin B1 je neophodan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata, za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija, za rad svih mišićnih vlakana, uključujući srčana-mišićna vlakna, za stvaranje crvenih krvnih ćelija eritrocita.

Tiamin mogu da stvore biljke, gljivice, alge, ali životinje moraju da ga unesu ishranom, pa je za njih on vitamin (vita – život, amin – hemijska grupa koja sadrži azot, tj. za život neophodan amin). Zastupljen je u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, a usvaja se u crevima.

Vitamin B1 se primenjuje kod deficita u ishrani, kod srčanih oboljenja, neuroloških poremećaja (išijasa, polineuropatija), sportista, dijabetesa, detoksikacije od olova, u terapiji smanjenja mentalnih sposobnosti, kod depresije.

Vitamin B1 utiče na psihičko stanje čoveka, pa ga nazivaju i „moralnim vitaminom“. U 19, i početkom 20. veka, usled upotrebe poliranog pirinča, kao osnovne hrane, pri čemu vitamin B1 biva odstranjen u ljusci, stotine hiljada života odnela je bolest beri-beri.

Često je potrebno primeniti kompleks B vitamina, a za dejstvo vitamina B1 korisno je i prisustvo vitamina B6 i B12. Kompleks B vitamina utiče na rast i razvoj, funkcionisanje nervnog sistema, na imuni sistem, na srce i krvne sudove.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B1?

Vitamina B1 ima u kvascu (hleb, kvasna peciva, pivo), mekinjama, nerafinisanim žitaricama, nepoliranom pirinču, mesu, a naročito u jetri i bubrezima, jajima, mleku, kupusu, spanaću, krompiru i raznim drugim vrstama voća i povrća. Često se proizvodi od brašna obogaćuju vitaminom B1. Pri kuvanju vitamin B1 se lako raspada na povišenoj temperaturi.

hleb

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučene dnevne doze za vitamin B1 su:

  • Za odojčad (0–12 meseci): 0.2-0.3mg
  • Za decu
    1 – 3 godine: 0.5mg
    4 – 8 godine: 0.6mg
    9 – 13 godina: 0.9mg
  • Odrasli
    Muškarci 14 godina i stariji : 1.2mg
    Žene 14 godina i starije: 1.0mg

Preporučene dnevne doze treba shvatiti krajnje okvirno, jer i sami nutricionisti se razmimoilaze u mišljenjima o dnevnim potrebama za pojedine vitamine, a s vremena na vreme ove preporuke se i menjaju. Osnova očuvanja dobrog zdravlja je raznovrsna, izbalansirana i umerena ishrana.

Ipak, dnevne potrebe su vrlo inidividualne i zavise od fizičkih i psihičkih napora kojima se osoba izlaže, fizioloških stanja (trudnoća). Kod nekih oboljenja potreban je povećan unos vitamina B1, npr. dijabetes, hipertireoza, kod alkoholizma. Svaki čovek je individua za sebe i u zavisnosti od fiziološkog stanja, bolesti, napora kojima je izložen može imati drugačije potrebe za vitaminima.

Kada može doći do nedostatka vitamina B1?

Nedostatak vitamina B1 dovodi do slabosti, umora, psihoza i oštećenja nerava. Deficit ovog vitamina praktično se ne može javiti kod raznovrsne ishrane, jer ga ima u žitaricama, jajima, mesu, povrću, kvascu. U današnje vreme nedostatak vitamina B1 najčešće se javlja kod alkoholičara, jer velike količine alkohola smanjuju usvajanje tiamina u organizmu. Na taj način dolazi do nastanka bolesti beri-beri, pri čemu se oštećuju nervi, mozak, srčani mišić. Nedostatak vitamina B1 može da se javi kod loše ishrane, poremećaja u apsorpciji hrane (malapsorpcioni sindrom), alkoholizma.

Beri-beri

Beri-beri se karakteriše poremećajima vida, psihičkim poremećajima, mišićnom slabošću, paralizom očnih mišića, smanjenom osetljivošću i grčevima u nogama i stopalima, poremećajima srčanog ritma, krvnog pritiska, disanja. Razvoj anemije, perifernih edema, gubitak apetita i anoreksija su znaci dugotrajnog deficita vitamina B1 u organizmu. Krajnji ishod bolesti beri-beri može biti i smrt. Nedostatak ovog vitamina sprovodi se davanjem visokih doza ovog vitamina – 50mg dnevno i više. Kada se nadoknadi vitamin koji nedostaje, organizam se vraća u stanje normalnog funkcionisanja.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B1?

Povećane potrebe za vitaminom B1 imaju hronični alkoholičari, koji mogu uzimati i do 100mg ovog vitamina dnevno. Takođe, ljudi koji koriste velike količine čajeva ili kafe, kao i pušači, treba da povećaju unos vitamina B1. Antioksidansi iz biljnih izvora kao što su kafena kiselina, hlorogena kiselina, tanini, flavonoidi inaktivišu vitamin B1 i smanjuju mu usvajanje. Dugotrajne infektivne bolesti, dugotrajan stres i napor, neurološka oboljenja, takođe iziskuju povećan unos ovog vitamina. Vitamin B1 se pojačano troši kod ubrzanja metabolizma, tj. kod povišene temperature, kod povećane fizičke aktivnosti – teški fizički poslovi, sportisti koji intenzivno treniraju, kod hipertireoze. Trudnice takođe imaju povećane potrebe za tiaminom. Kod oštećene crevne funkcije, pri čemu organizam ima smanjenu sposobnost usvajanja vitamina B1 iz hrane, potrebno je primenjivati ga intravenski. Prema nekim istraživanjima velike količine vitamina B1 (50mg dnevno) snažno pojačavaju mentalne funkcije, učenje i koncentraciju.

Da li se može uneti previše vitamina B1?

Trovanje vitaminom B1 – hipervitaminoza ne može nastati, jer je rastvorljiv u vodi, a nepotrebne količine ovog vitamina se izlučuju iz organizma.

Sa kojim lekovima može doći do interakcija sa vitaminom B1?

Pri upotrebi diuretika Henlejeve petlje (Lasix, Yurinex, Edemid forte) dolazi do pojačanog izlučivanja vitamina B1 iz organizma, pa je potrebno povećati unos. Oralni kontraceptivi takođe mogu izazvati deficit vitamina B1. Sulfiti – konzervansi prisutni u suhomesnatim proizvodima, konzerviranom voću i povrću, takođe mogu smanjiti nivo ovog vitamina. Kod upotrebe nekih antidepresiva (Maprotilin, Amitriptilin, Anafranil) može doći do značajnog poboljšanja depresivnih stanja ako se istovremeno uzima 10mg vitamina B1 dnevno.

Derivati vitamina B1

Benfotiamin je jedan od sintetski dobijenih derivata tiamina, koji je liposolubilan (rastvorljiv u mastima i samim tim se duže zadržava u organizmu). Na tržištu je prisutan lek Milgamma za dijabetesnu polineuropatiju, koji sadrži upravo benfotiamin i vitamin B6. U Nemačkoj lekari koriste ovu kombinaciju i kod oštećenja nerava i bola, npr. kod išijasa. Ovaj oblik vitamina B1 dovodi do smanjenja štetnog uticaja povećane koncentracije šećera u krvi na ćelije i tkiva organizma. U visokim dozama benfotiamin se pokazao uspešan u terapiji dijabetesne retinopatije, neuropatije i nefropatije.

Twinlab Vitamin B-12 500 mcg -100 tableta

šifra proizvoda 00246
790,00 RSD
Nema zaliha
1
Detalji o proizvodu

SNIŽENA CENA ZBOG KRATKOG ROKA TRAJANJA (09.2020.)

Vitamin B12 od 500 mcg, u obliku cijanokobalamina, vegetarijanska formula.

Vitamin B12 je najsloženiji od svih vitamina, a organizam ne može sam da ga stvori. Neophodno ga je unositi putem ishrane.

Rizik za nedostatak vitamina B12 imaju:

  • Vegani (vegetarijanci koji ne jedu mlečne proizvode ili jaja)
  • Kod oboljenja koja dovode do lošeg usvajanja hrane u crevima (nedostatak enzima za varenje, hirurško odstranjenje delova crevnih puteva)
  • Infekcije želuca bakterijom Helicobakter pylori, koja dovodi do čira na želucu. Ova bakterija oštećuje ćelije želudačne sluznice, koje stvaraju unutrašnji faktor neophodan za usvajanje vitamina B12.
  • Kod HIV-a
  • Stariji ljudi preko 65 godina, jer se starenjem smanjuje sposobnost stvaranja unutrašnjeg faktora.

Detaljno o vitaminu B12.

Upotreba: jednu pastilu dnevno, prvo rastopiti pod jezikom, pa progutati.

Pakovanje: 100 pastila ukusa višnje.

Proizvođač: Twinlab

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 100
1 pastila sadrži:
Kalorije0,5 kcal
Protieni0 mg
Ugljeni hidrati100 mg
Masti0 mg
Vitamin B-12 (cijanokobalamin)500 mcg
Ostali sastojci:
celuloza (sredstvo za povećanje zapremine), sorbitol (zaslađivač), sredstva protiv zgrudvavanja (magnezijum stearat, silicijumdioksid), unakrsno vezana natrijumkarboksimetilceluloza (stabilizator), aroma višnje, jabučna kiselina.
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije