Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B3?

Vitamin B3, kao i drugi vitamini B grupe, neophodan je za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje. Vitamin B3 utiče na psihičko zdravlje, detoksikuje organizam od raznih štetnih hemikalija. Takođe, pomaže radu digestivnog trakta, zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova.

Vitamin B3 se još naziva i niacin ili nikotinska kiselina, a postoje i 2 druga oblika nikotinamid i inozitol hexaniacinat, koji imaju drugačije efekte od niacina.

Povišen holesterol

Niacin (ali ne i nikotinamid) je prilično uspešno korišćen za smanjenje štetnog LDL holesterola i triglicerida, kao i za povećanje HDL – dobrog holesterola. Međutim, zbog pojave neželjenih dejstava (pri primeni visokih doza), koja mogu biti opasna, pa dovesti čak i do oštećenja jetre, njegova upotreba je zanemarena.

Ateroskleroza

Pošto niacin smanjuje nivo LDL-a i triglicerida u krvi, sprečava razvoj ateroskleroze (nakupljanje masti na zidove krvnih sudova i time sužavanje krvnih sudova), nekada se primenjuje uz ostalu terapiju. Međutim, pošto niacin povećava i nivo homocisteina u krvi, koji je povezan sa povećanim faktorom rizika za razvoj srčanih oboljenja, njegova upotreba u visokim dozama ipak nije preporučljiva.

Dijabetes

Efekat niacina kod dijabetičara tip 2 je složen. Naime, iako dovodi do smanjenja štetnog holesterola, takođe ima efekat na povećanje nivoa šećera u krvi (hiperglikemija), pa može biti opasan za dijabetičare. Stoga se upotreba niacina u visokim dozama kod dijabetičara ne preporučuje, a sprovodi se samo uz lekarsku kontrolu glikemije.

Niacin omogućava stvaranje polnih hormona i kortizola u telu. Takođe dovodi do smanjenja krvnog pritiska, poboljšava cirkulaciju i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B3?

Najbolji izvori vitamina B3 u hrani su: pivski kvasac, jetra, bubrezi, riba, losos, tuna, seme suncokreta, kikiriki, grašak, zeleno povrće, koštunjavi plodovi. Vitamin B3 se u organizmu stvara iz triptofana, aminokiseline koja je zastupljena u namirnicama životinjskog porekla (meso, mleko, jaja). U istoriji su poznati slučajevi da je stanovništvo koje je pretežno koristilo kukuruz u svojoj ishrani patilo od nedostatka vitamina B3. Ovo je prevaziđeno uvođenjem pšenice u ishranu, jer pšenica sadrži aminokiselinu triptofan.

peanuts

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučeni dnevni unos je:

  • Odojčad
    od rođenja do 6 meseci: 2mg
    od 7-12 meseci: 4mg
  • Deca 1-3 godine: 6mg
    Deca 4-8 godina: 8mg
    Deca 9-13 godina: 12mg
    Deca 14-18 godina: 14-16mg
  • Odrasli
    Muškarci 19 godina i stariji: 16mg
    Žene 19 godina i starije: 14mg
    Trudnice: 18mg
    Dojilje: 17mg

Niacin se u svrhe lečenja, npr. kod povećanog holesterola, primenjuje u visokim „farmakološkim“ dozama. Njih prepisuje lekar, pri čemu, postepeno povećavajući dozu, prati pacijenta.

Vitamin B3 se uglavnom koristi u sklopu kompleksa B vitamina.

Kada može doći do nedostatka vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom obično se zadovoljavaju potrebe organizma za ovim vitaminom. U savremenom svetu nedostatak vitamina B3 javlja se uglavnom kao posledica alkoholizma ili upotrebe nekih lekova.

Simptomi blagog deficita su: poremećaji varenja, umor, povraćanje, depresija. U težim oblicima deficita nastaje pelagra, kožno oboljenja koje se karakteriše dermatitisom, zaboravnošću i dijarejom. U težim oblicima dolazi do anemije, grčeva mišića, depresije, gubitka apetita. Tretira se uravnoteženom ishranom i dodacima niacina. Nedostatak niacina manifestuje se i pečenjem u ustima i otečenim, crvenim jezikom.

Veoma visoke doze popravljaju stanje kod deficitarnih osoba. Ipak, velike količine niacina mogu biti toksične, pa ih treba koristiti samo pod lekarskim nadzorom i uz praćenje funkcija jetre.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B3?

Povećane količine vitamina B3 su potrebne: trudnicama, dojiljama, u stanjima povećane fizičke i psihičke aktivnosti, kod alkoholičara, kod upotrebe nekih lekova.

Da li se može uneti previše vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom ne može se lako preterati sa unosom vitamina B3. U slučaju upotrebe suplemenata u visokim dozama može doći do pojave toksičnih efekata posebno na jetri. Niacin u visokim dozama dovodi do širenja krvnih sudova, te dolazi do nakupljanja krvi i pojave crvenila, svraba i vrućine. U velikim količinama može pospešiti razvoj čira na želucu.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B3?

Visoke doze vitamina B3 (50mg i više) mogu izazvati neželjena dejstva. Ona koja se mogu javiti pri upotrebi niacina su: crvenilo kože i osećaj toplote, stomačni poremećaji, glavobolja, vrtoglavica, zamućen vid i najštetnije povećan rizik za oštećenje jetre. Najčešće neželjeno dejstvo je osećaj pečenja, svraba, vrućine u licu i vratu, crvenilo i toplota po koži, zato što niacin dovodi do širenja krvnih sudova.

U velikim dozama niacin može takođe dovesti do oštećenja jetre i pojave čira na želucu, zato je u tom slučaju potrebno povremeno proveravati funkcije jetre. Ljudi koji su imali oboljenja žuči ili giht ne treba da koriste niacin.

Uzimanje bilo kog pojedinačnog vitamina iz B grupe tokom dugog perioda vremena, dovodi do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu. Iz tog razloga, potrebno je uzimati kompleks B vitamina sa bilo kojim pojedinačnim vitaminom B grupe.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B3?

Niacin može izazvati interakcije sa sledećim lekovima:
Tetraciklini (Dovicin, Doksiciklin, Amracin) – kao i drugi B vitamini i niacin, smanjuje apsorpciju tetraciklina, pa ih treba uzimati u različito vreme.
Antikoagulansi – niacin može pojačati efekte ovih lekova, te povećati šanse za krvarenja.
Alfa-blokatori – niacin može pojačati dejstvo alfa-blokatora i tako previše sniziti pritisak.
Izoniazid – lek koji se koristi u terapiji tuberkuloze, može dovesti do deficita niacina u organizmu.
Kod dijabetičara niacin može dodatno povećati nivo šećera u krvi, pa je u nekim slučajevima potrebno povećati doze lekova.
Istovremeno uzimanje niacina sa statinima povećava šanse za oštećenje jetre i miopatije.

U poslednje vreme vitamin B3 se koristi i u terapiji odvikavanja od narkotika (LSD i slični), a u nekim slučajevima ovaj vitamin se koristi za čišćenje organizma, čak i od heroina.

Maxler Coenzyme Q10 100 mg 60 kps

šifra proizvoda 00578
2.800,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Dr Linus Pauling, istraživač vitamina, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, je rekao: "Koenzim Q10 je jedno od najvažnijih otkrića u nauci o ishrani. Q10 vraća vitalnost srcu - ja ga svakodnevno koristim."

Koenzim Q10 je jedinjenje nalik na vitamin koje se prirodno javlja u ljudskom organizmu, ali i u većini drugih živih organizama. Naziva se još i ubikinon (ubiquinone). Koenzim Q10 igra važnu ulogu u proizvodnji telesne energije i jedan je od osnovnih delova ćelijske mitohondrije, gde učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i održava fleksibilnost ćelijske membrane. Q10 učestvuje još i u proizvodnji nekoliko enzima koji su neophodni za stvaranje energetskog molekula ATP, čijim se sagorevanjem dobija energija. Pored toga, on je izuzetno jak antioksidant koji efektivno utiče na usporavanje procesa starenja. Sa starenjem organizam proizvodi sve manje koenzima Q10, čak do 80%. S obzirom da je direktno povezan sa proizvodnjom energije, stručnjaci smatraju da je njegov nedostatak jedan od faktora starenja organizma i pojave bolesti vezanih za proces starenja. Q10 je važan za održavanje zdrave intraćelijske aktivnosti, a neki stručnjaci njegovo dejstvo porede sa dejstvom vitamina E, jednim od najefikasnijih antioksidanata. U brojnim studijama koje se bave izučavanjem koenzima Q10, pokazalo se da Q10, zajedno sa glutationom i selenom, utiče na obnavaljanje vitamina E i omogućava mu da ostane duže aktivan u organizmu.

Koenzim Q10 je otkriven 1957. godine. Otkrio ga je dr Frederick Crane sa Univerziteta u Viskonsinu, a godinu dana kasnije ga je dr Carl Folkers sa Univerziteta u Teksasu identifikovao i zabeležio njegovu hemijsku strukturu i uspeo da ga proizvede procesom fermentacije.

Pošto je utvrđeno da ljudi sa oboljenjima srca imaju izrazitu deficijenciju koenzima Q10, još tada je bilo sasvim jasno da je pronađen revolucionaran preparat za prevenciju i lečenje srčanih oboljenja, ali tek 70-ih godina prošlog veka japanski naučnici pronalaze način (biofermentacija) da proizvedu velike količine koenzima Q10 po pristupačnim cenama. Danas postoji veliki broj istraživanja i naučnih studija koje potvrđuju pozitivne efekte Q10 na zdravlje. Q10 je na tržištu od 1974. godine, a na glasu je kao izuzetno bezbedan preparat, bez negativnih efekata. Do sada je sprovedeno devet placebo kontrolisanih studija u lečenju srčanih oboljenja, u Japanu, USA, Italiji, Nemačkoj i Švedskoj. Svih devet je potvrdilo pozitivno dejstvo Q10, i istaklo bezbednost upotrebe bez sporednjih efekata. Održano je i osam internacionalnih simpozijuma o biomedicinskim i kliničkim aspektima koenzima Q10 na kojima je izloženo preko tri hiljade radova. Većina ih se bavi tretiranjem bolesti srca i većina ima isti zaključak - suplementacija koenzimom Q10 značajno poboljšava funkciju srčanog mišića ne ispoljavajući nijedan sporedni efekat ili interakciju sa lekovima. Medicinska istraživanja su pokazala da koenzim Q10, kao dodatak ishrani, ima sledeća dejstva na funkcije i bolesti srca:

- sprečavanje ateroskleroze
- snižavanje visokog krvnog pritiska
- poboljšanje poremećaja srčanog ritma
- jačanje oslabljenog srčanog mišića
- smanjenje rizika od infarkta i angine pektoris
- smanjenje rizika kod operacija na srcu (bypass, srčani zalisci i dr.)

Pored toga, nedostatak koenzima Q10 u organizmu dovodi do slabljenja imunološkog sistema, paradentopatije, malaksalosti i gojenja. Brzina delovanja koenzima Q10 je različita i zavisi od stepena nedostatka, pa je tako organizmu sa malim nedostatkom potrebno čak tri ili više meseci za vidljivi efekat, dok u slučaju većeg nedostatka Q10 već posle nekoliko dana primene dolazi do vidnog poboljšanja. Važno je znati da Q10 koji se kao dodatak hrani unese u organizam ne utiče na nivo Q10 u krvi koji je stvoren u organizmu, znači ne zaustavlja vlastitu sintezu nego samo dopunjuje taj nivo. Starenjem se smanjuje mogućnost vlastite sinteze koenzima Q10.

Koenzim Q10 je liposolubilan. To znači da se bolje rastvara i apsorbuje u prisustvu masti. Zato neki suplementi uz Q10 sadrže još i lecitin ili neku drugu masnoću, ili se nalaze u obliku uljanih gelkapsula i ulju od sojinog zrna. U istraživanjima koja su sprovođena najčešće je korišćena doza od 30 mg, ali lekari smatraju optimalnim veće doze i često ih prepisuju kako bi se dostigao zdrav nivo za određeno životno doba. Q10 predstavlja:

- prirodan i delotvoran antioksidant
- podršku kardiovaskularnom zdravlju i funkciji
- jedan od najbolje istraženih suplemenata
- preparat garantovane čistoće i koncentracije

Preporučena doza i način upotrebe

Odrasli 1 kapsula dnevno, a uz konsultaciju lekara doze se mogu povećati.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije