Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin C?

Vitamin C (askorbinska kiselina) se preporučuje u prevenciji i terapiji skorbuta, kod upale i krvarenja desni. Kod stanja sa povećanom telesnom temperaturom, hroničnih bolesti, infekcija, upale pluća, tuberkuloze, difterije, sinuzitisa povećavaju se potrebe za vitaminom C. U slučaju opekotina, sporog zarastanja rana i preloma, povećan unos vitamina C takođe može biti koristan. Ovaj vitamin je neophodan za formiranje kolagena, važnog proteina koji učestvuje u građi kože, hrskavica, tetiva, ligamenata, krvnih sudova. Zbog svojih antioksidativnih osobina vitamin C se koristi za povećanje otpornosti na infekcije. Vitamin C, E, beta-karoteni, bioflavonoidi i drugi antioksidansi sprečavaju oštećenja ćelija koja nastaju pod dejstvom slobodnih radikala i sprečavaju razvoj bolesti i proces starenja. Vitamin C povećava usvajanje gvožđa, pa se koristi u terapiji anemija zajedno sa preparatima gvožđa, a takođe i regeneriše vitamin E u organizmu. Askorbinska kiselina se koristi i kao konzervans u prehrambenoj industriji.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin C?

Neki odlični izvori vitamina C su paprika, paradajz, kupus, karfiol, narandža, limun, kivi. Vitamin C je osetljiv na svetlost, vazduh i temperaturu, pa se najveći efekat postiže upotrebom svežih, sirovih namirnica. Oko 25 % vitamina C se gubi barenjem ili kuvanjem povrća na pari u toku samo nekoliko minuta. Isti gubitak nastaje i smrzavanjem i odmrzavanjem voća i povrća, a njihovim kuvanjem u trajanju 10-20 minuta gubi se više od polovine ovog vitamina.

vitamin-c

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin C je rastvorljiv u vodi i ne čuva se u organizmu. Unosi se ishranom, koristi u organizmu u onoj količini koliko je potrebno, a ostatak se izlučuje mokraćom. Ishrana bogata voćem i povrćem omogućava unos dovoljnih količina vitamina C za održavanje zdravlja. Dnevne potrebe organizma za vitaminom C su od 70-150mg. U slučaju nedostatka ovog vitamina preporučuje se kod dece od 50mg pa naviše, kod odraslih od 250-1000mg, a kod ozbiljnih opekotina i do 2g dnevno. Suplementi mogu biti na bazi prirodnog ili sintetskog vitamina C. Ovaj vitamin ima diuretički efekat, povećava izlučivanje tečnosti iz organizma, pa ga treba uzimati sa dosta tečnosti. Kod suplementacije vitamina C preparati sa produženim oslobađanjem obezbeđuju postepeno oslobađanje ovog vitamina u organizmu i time povećavaju učinak. C vitamin se bolje usvaja u prisustvu flavonoida, a suplementi koji sadrže ovu kombinaciju u stvari imitiraju voće i povrće i obezbeđuju jače antioksidativno dejstvo. Puferovani C vitamin se koristi kod želudačnih oboljenja sa povećanim lučenjem želudačne kiseline, jer ne utiče dodatno na povećanje kiselosti.

Kada može doći do nedostatka vitamina C?

Pušenje smanjuje nivo vitamina C u organizmu, pa je kod pušača povećan rizik za razvoj nedostatka ovog vitamina. Znaci nedostatka vitamina C uključuju: upalu i krvarenje desni, suvu, grubu kožu, sporo zarastanje rana, krvarenja iz nosa, povećanu sklonost infekcijama.

Kome su potrebne povećane količine vitamina C?

Vitamin C kao i drugi antioksidansi (vitamin E, beta-karoteni, flavonoidi) doprinose očuvanju zdravlja. Brojna istraživanja su pokazala da konzumiranje hrane bogate C vitaminom (voće i povrće) dovodi do smanjenja stope razvoja malignih i kardio-vaskularnih oboljenja. Ipak, ovaj efekat ne može se prepisati samo vitaminu C, već je rezultat zajedničkog dejstva antioksidativnih sastojaka voća i povrća. Povećane količine antioksidanasa potrebne su kod nepravilne, jednolične ishrane, smanjenog unosa voća i povrća, povećane izloženosti zagađenjima (štetna zračenja, hemikalije).

Da li se može uneti previše vitamina C?

Organizam iskoristi onoliko vitamina C koliko mu je potrebno, a ostatak se izluči preko bubrega, pa osobe sa oboljenjima bubrega pre uzimanja većih količina treba da se konsultuju sa lekarom.

Floralip kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00378
1.100,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

FloraLip®, biljne kapi pomažu u terapiji i očuvanju zdravlja kod:

  • povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi
  • štite jetru od toksina i infekcija
  • dugotrajnog uzimanja lekova
  • otežanog varenja, nadutosti, opstipacije
  • pomaže lakše izmokravanje
  • aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova

FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.

Ekstrakt artičoke, sikavice i ruse trave poboljšava protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja

Povišen nivo holesterola (hiperholesterolemija) u cirkulaciji i njegove posledice kao što je nastanak i razvoj aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova jedan je od najvažnijih faktora rizika od obolevanja i mortaliteta kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Povećan rizik od nastanka koronarne bolesti srazmeran je povišenom nivou LDL (“loš”), a smanjuje se sa povećanjem koncentracije HDL (»dobar«) holesterola.

Prva mera za regulisanje povišene koncentracije holesterola je pridržavanje režima ishrane sa smanjenom količinom masti i holesterola. Međutim, promene u načinu ishrane često nisu dovoljne za snižavanje povišenog nivoa holesterola. U tom slučaju, dijetetski suplementi kao dodatak redovnoj ishrani mogu da pomognu u snižavanju koncentracije holesterola u krvi.FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita). mogu da dovedu do značajnog sniženja vrednosti faktora rizika holesterol/ HDLholesterol i indeksa ateroskleroze LDL/HDL holesterol.

Šta je ateroskleroza i uzorci nastanka?

Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja.

Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Simptomi

Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.

Upotreba: 30 kapi 3-4 puta dnevno pola sata pre jela.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije