Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin D?

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa, deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Pojava rahitisa se može smanjiti i ukoliko se konzumira mleko koje je obogaćeno vitaminom D.

Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije, kao i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju traje do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se znatno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.

Prema nekim studijama nedostatak vitamina D u vezi je i sa pojavom artritisa. Ovaj vitamin se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija koje su  posledica nedostatka sunčeve svetlosti, kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Ovaj vitamin se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.

vitamin-d

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola (aktivan oblik vitamina D).

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Kome su potrebne povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

Goji 100 g

šifra proizvoda 00023
180,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Goji ili vučje bobice su u poslednjih desetak godina osvojile tržište Evrope i Amerike kao „super namirnice“, a na Himalajima odakle potiču se koriste oko 6000 godina.

Goji je najpoznatiji po svojoj neprevaziđenoj antioksidativnoj aktivnosti, ima više ORAC jedinica (Oxigen Radical Absorbance Capacity –Kapacitet za apsorbovanje slobodnih radikala) čak i od aronije. Slobodni radikali su štetni molekuli, koji nastaju u organizmu svakodenvno, a koji dovode do oštećenja ćelijskih struktura, nastanka bolesti i starenja.

Goji bobice sadrže 68% ugljenihhidrata, 12% proteina, 10% vlakana i 10% masti tako da u 100 grama ima 370 (kilo) kalorija.

Goji bobice imaju visok nivo vitamina C i gvožđa (11 mg na 100 g), 18 aminokiselina, 6 esencijalnih vitamina, 21 mineral (gvožđe, cink, selen, kalcijum, kalijum…), alfa-kinoleinsku kiselinu, linolnu kiselinu i druge nezasićene masne kiseline, beta-sitosterol, beta-karoten, zeaksantin, lutein, likopen, kriptoksantin, ksantofil, mnoštvo fenolnih pigmenata koji su dobri antioksidansi…

Goji bobice nisu lek, već jedna od najkvalitetnijijh vrsta voća koja postoji na Zemlji. Koriste se preventivno ili kod već ispoljenih oboljenja, zato što jačaju imunitet, poboljšavaju vid, poboljšavaju cirkulaciju i deluju na smanjenje krvnog pritiska, štite jetru i bubrege…

Lutein ima izuzetna antioksidacijska svojstva, posebno je koristan kod oštećenja i odumiranje makule, što je najčešći uzrok slepila kod starijih od 65 godina. Beta-karoten se u telu pretvara u vitamin A, važan za zdrav vid, kožu... Zeaksantin štiti oči od gubitka vida i pomaže u zaštiti od različitih oblika raka. Ciperon koji je dobar za srce i kod povišenog krvnog pritiska, a koristi se i u borbi s rakom grlića materice. Fizalin koji se koristi za lečenje hepatitisa B i koristi se u borbi protiv leukemije. Beta-sitoserol koji ima protivupalna svojstva.

Nazivaju se i „srećne bobice“ zato što se ljudi dobro osećaju kada ih redovno konzumiraju, poboljšavaju energiju i izdržljivost organizma.

Primena: Goji bobice su u obliku dehidriranog voća, pa se mogu grickati. Dovoljan dnevna doza je od 10-30 grama dnevno. Ne postoji mogućnost predoziranja.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije