Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin D?

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa, deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Pojava rahitisa se može smanjiti i ukoliko se konzumira mleko koje je obogaćeno vitaminom D.

Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije, kao i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju traje do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se znatno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.

Prema nekim studijama nedostatak vitamina D u vezi je i sa pojavom artritisa. Ovaj vitamin se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija koje su  posledica nedostatka sunčeve svetlosti, kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Ovaj vitamin se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.

vitamin-d

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola (aktivan oblik vitamina D).

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Kome su potrebne povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

Haya curcumin 500 mg 60 cps

šifra proizvoda 00566
1.500,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Turmerik je ekstrakt koji se dobija od rizoma kurkume (Curcuma longa L.), biljke iz porodice đumbira. Gaji se u svim područjima sa tropskom klimom i ima dugu istoriju upotrebe u Aziji, naročito Indiji i Kini, i Centralnoj i Južnoj Americi. Kurkuma se konzumira u zemljama porekla u različite svrhe – kao začin, kao prehrambena boja i u indijskoj narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti.

Kao glavni sastojci korena kurkume navode se flavonoidi kurkuminoidi i etarsko ulje. Smatra se da ovi sastojci imaju zaštitnu ulogu zbog insekticidnog delovanja. Tri glavna jedinjenja iz grupe kurkuminoida su: kurkumin, demetoksikurkumin i bisdemetoksikurkumin. Odnos ovih kurkuminoida varira u zavisnosti od geografskog porekla i varijeteta biljke. Dominantan je kurkumin (50-70%), dok količine ostala dva kurkuminoida mogu značajno da variraju. Kurkuminoidi su odgovorni za žutu boju kurkume kao i za žutu boju karija.

Pored toga što se vekovima upotrebljavala kao začin i pigment za hranu, kurkuma je još poznatija po svojim lekovitim svojstvima u tradicionalnoj indijskoj i kineskoj medicini. Koristila se kod stomačnih problema, uglavnom kod lošeg varenja nakon masnog obroka.

Pretklinički podaci

Dokazano je da kurkumin i ostali kurkuminoidi imaju antioksidativnu i antiinflamatornu aktivnost, a ušli su i u fazu 1 kliničkih ispitivanja za hemoprevenciju kancera od strane National Cancer Institute. Prema nekim in vitro istraživanjima, kurkumin, demetoksikurkumin bisdimetoksikurkumin mogu imati antikancerogeno i antivirusno delovanje kao i da utiču na smanjenje holesterola. Antioksidativna aktivnost je utvrđena na osnovu sposobnosti ovih jedinjenja da neutrališu superoksidne anjone i inhibiraju lipidnu peroksidaciju i oksidaciju lipoproteina male gustine (LDL-lipoproteina). Neki od mehanizama antikancerogene aktivnosti kurkumina su inhibicija angiogeneze, potenciranje odumiranja ćelija kancera, ometanje prenosa signala neophodnih za njihov rast.

Preliminarni dokazi pokazuju povoljno delovanje kurkume kod nekih oblika artritisa. Kurkumin ispoljava i umerenu anti-HIV-1 aktivnost. Kurkumin ispoljava i antitrombotično i antiagregaciono delovanje u nekim in vitro i animalnim in vivo studijama. Kurkuminoidi ispoljavaju i antivirusno, antifungalno i imunomodulirajuće delovanje. Neka istraživanja su pokazala povoljno delovanje kurkuminoida kod prevencije katarakte, hroničnog uveitisa i Alchajmerove bolesti. Ipak, potrebne su obimnije kliničke studije koje bi potvrdile navedene efekte.

Kliničke studije

U kliničkoj studiji potvrđeno je ublažavanje simptoma dispepsije i peptičkog ulkusa nakon kratkotrajne primene (manje od jednog meseca) korena kurkume, pojedinačno ili u kombinaciji sa acetilcisteinom i laktoferinom. Utvrđeno je i pozitivno delovanje korena kurkume u dozi nižoj od 200 mg kod sindroma iritabilnog creva. Rezultati dve studije pokazuju da primena kurkumina u dozi jednakoj ili većoj od 1 grama dnevno, povoljno deluje na ulcerozni kolitis i hronovu bolest. Iako se koren kurkume tradicionalno koristi kod artritisa, samo dve kliničke studije su sprovedene koje pokazuju slične efekte primene kurkuminoida (1-2 g) i NSAIL u studijama bez placebo kontrole kod pacijenata sa reumatoidnim ili osteoartritisom. Rezultati randomizovane, placebo kontrolisane i dvostruko slepe studije pokazuju da šestomesečna primena 1-4 g proizvoda na bazi kurkumina kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću su bez zaključka pošto u kontrolnim grupama nije uočeno dodatno kognitivno pogoršanje. Studije na zdravim osobama ukazuju da primena korena kurkume ima mali uticaj na metaboličke parametre kod kardiovaskularnih bolesti.

Nemačka komisija E je odobrila primenu korena kurkume kod dispepsije. Evropska Agencija za lekove (EMA) je odobrila primenu rizoma kurkume u cilju olakšanja digestivnih tegoba kao što su osećaj prepunjenosti u zelucu, nadimanje i sporo varenje.

Preporučeno doziranje, način upotrebe i kontraindikacije

Odrasli 1 kapsula dnevno.

Kontraindikacije, mere opreza i neželjena dejstva

Kurkuminoidi su kontraindikovani kod osoba koje su preosetljive na ova jedinjenja, kao i kod osoba sa opstrukcijom žučnih puteva i kamenjem u žuči. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju primenu kurkuminoida. Ne preporučuje se primena ekstrakta kurkume kod dece i adolescenata ispod 18 godina. Osobe sa gastroezofagusnom refluksnom bolesti (GERB) i sa istorijom peptičkog ulkusa trebalo bi da budu obazrive pri korišćenju suplemenata na bazi kurkumina. Kurkuminoidi mogu da imaju antitrombotsku aktivnost te stoga osobe koje koriste varfarin ili antitrombotske lekove takode treba da budu obazrive pri korišćenju suplemenata na bazi kurkumina. Oboleli od kancera trebalo bi da uzimaju suplemente na bazi kurkuminoida jedino pod medicinskim nadzorom. Suplementi na bazi kurkuminoida se moraju unositi sa hranom jer mogu da izazovu iritaciju želuca i ulceraciju ako se uzimaju na prazan stomak. Neželjena dejstva su uglavnom gastrointestinalne prirode uključujući.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije