Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin D?

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa, deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Pojava rahitisa se može smanjiti i ukoliko se konzumira mleko koje je obogaćeno vitaminom D.

Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije, kao i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju traje do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se znatno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.

Prema nekim studijama nedostatak vitamina D u vezi je i sa pojavom artritisa. Ovaj vitamin se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija koje su  posledica nedostatka sunčeve svetlosti, kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Ovaj vitamin se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.

vitamin-d

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola (aktivan oblik vitamina D).

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Kome su potrebne povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

Now Vitamin B-2 100 mg 100 kps

šifra proizvoda 00161
1.250,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Vitamin B2, riboflavin, jedan je od B vitamina neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma šećera, masti i ugljenih hidrata.

Vitamin B2 je neophodan za oslobađanje energije u svakoj ćeliji organizma, za održavanje funkcije sluznica, za rast svih ćelija. Svi B vitamini su rastvorljivi u vodi, što znači da organizam ne može da ih deponuje, već se izlučuju iz organizma. Zato je potrebno da ih redovno unosimo ishranom. Osim toga, vitamin B2 deluje i kao antioksidans, tako što eliminiše slobodne radikale, te sprečava da dođe do oštećenja ćelija i tkiva. Slobodni radikali nastaju pod dejstvom zračenja, hemikalija, oksidacije, a dovode do starenja, oštećuju DNK (genetski materijal), te doprinose razvoju hroničnih oboljenja srca, krvnih sudova, nerava.

Riboflavin je potreban za prevođenje vitamina B6 i folne kiseline u aktivne oblike u organizmu. Omogućava rast i razvoj organizma, kao i stvaranje crvenih krvnih ćelija. Smatra se da se raznovrsnom, uravnoteženom ishranom unosi dovoljno vitamina B2. Riboflavin se koristi i kao boja za bojenje namirnica i nosi oznaku E101.

Riboflavin se najbolje usvaja ukoliko se konzumira uz obrok. Obično se koristi u sklopu kompleksa B vitamina ili u multivitaminskim preparatima. Pojedinačno vitamin B2 se koristi u dozama od 25mg, 50mg ili 100mg.

U stanjima pojačanog psihičkog i fizičkog napora, stresa, prekomerne upotrebe alkohola, duvana ili kafe može doći do iscrpljivanja zaliha ovog vitamina. Deficit vitamina B2 se javlja relativno često u našoj populaciji usled nedovoljne upotrebe mleka i mlečnih proizvoda.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije