Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin D?

Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa, deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Pojava rahitisa se može smanjiti i ukoliko se konzumira mleko koje je obogaćeno vitaminom D.

Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije, kao i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju traje do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se znatno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.

Prema nekim studijama nedostatak vitamina D u vezi je i sa pojavom artritisa. Ovaj vitamin se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija koje su  posledica nedostatka sunčeve svetlosti, kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Ovaj vitamin se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.

vitamin-d

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola (aktivan oblik vitamina D).

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Kome su potrebne povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

ZELENA GLINA za unutrašnju upotrebu - 150 g

šifra proizvoda 00263
430,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Zelena glina je snažan adsorbens, koji čisti organizam upijanjem i izbacivanjem toksina. Zahvaljujući visokom procentu minerala i oligoelemenata glina, korišćenjem gline se poboljšava imunitet organizma. Glina se u potpunosti izlučuje iz organizma.

Zelena glina je 100% prirodan proizvod sušen na suncu, veoma je cenjena i potiče iz nezagađenog primorskog područja Sicilije.

Upotreba gline

Uveče potopiti kašičicu gline u čaši vode, upotrebljavati drvenu ili plastičnu kašičicu, ne metalnu. Ujutro popiti samo vodu iznad gline, tokom prve nedelje, druge i treće nedelje promešati sadržaj i popiti i glinu i vodu. Glina se uvek pije pola sata pre jela, na prazan želudac. U početku može biti čudan osećaj kad se pije glina, jer nemamo naviku za tim, ali kasnije se stekne navika.

Preventivno uzimanje

Koristi se tri nedelje (prve nedelje se pije samo voda iznad gline, druge i treće nedelje se pije i glina i voda), pa se četvrte nedelje pravi pauza, posle toga može da se korisit još tri nedelje. Ovakvo čišćenje obično se radi na prelazu godišnjih doba.

Kod različitih oboljenja

Preporučuje se: tri nedelje piti i vodu i glinu, pa nedelju dana pauze, i tako naizmenično ponavljati. Osetljive osobe mogu glinu piti iz 2-3 puta tokom dana, sa većom količinom vode i uvek na prazan želudac.

Kod akutnih stanja

U slučaju akutnih trovanja glina se pije tri puta dnevno po kašičicu gline rastvorenu u vodi (prethodno da odstoji najbolje sat vremena ili najmanje 15 minuta). Ili na svakih sat vremena samo vodu iznad gline.

Napomene:

Glinu nikada ne treba pripremati sa metalnim sudovima. Jednom iskorišćena glina je za bacanje. Najbolje je za pripremu koristiti ohlađenu prokuvanu vodu ili mineralnu negaziranu vodu. Ako koristite neke lekove razmak između upotrebe gline i lekova mora biti bar 2 sata.

Sastav

Silicijum (SiO2) 44.44%, aluminijum (Al2O3) 13.67%, titanijum (TiO2) 0.78%, gvožđe (FeO + Fe2O3) 5.00%, kalcijum (CaO) 14.90%, magnezijum (MgO) 1.98%, kalijum (K2O) 2.18%, natrijum (Na2O) 0.73%, oligoelementi 0.10%

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije