Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava žalfija?

Sam naziv žalfije (lat. Salvia officinalis) na latinskom Salvia potiče od reči salvare, što znači spasiti, izlečiti, jer su je još stari Rimljani veoma koristili u lečenju raznih bolesti, a officinalis znači lekovit. Na engleskom reč za žalfiju sage, označava mudrost, a koristili su je za stimulisanje koncentracije, za povećanje pamćenja, a smatra se da dorinosi i dugovečnosti.

Do otkrića antibiotika, čaj od žalfije je korišćen kod upala grla, ždrela, promuklosti, upala unutrašnjih organa, za vaginalna ispiranja, kod tuberkuloznog znojenja, gljivičnih infekcija. U medicinskom smislu žalfija je antibiotik širokog spektra. Primenjuje se i za regulaciju znojenja, kod toplotnih talasa u klimaksu, kod poremećaja menstruacije, za jačanje nerava, za pročišćavanje jetre, kod reumatizma.

Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? –

Zašto da umre čovek, kome u vrtu raste žalfija?

Listovi žalfije su korišćeni za čišćenje zuba i desni, a danas se često ekstrakt žalfije dodaje u paste za zube. Primenjuje se i kao začin u kulinarstvu. Utiče i na procese varenja i lučenja žuči. Koristi se za smanjenje lučenja pljuvačke kod Parkinsonove bolesti. Dojilje koje žele da prestanu sa dojenjem koriste je svakodnevno za zaustavljanje produkcije mleka. Žalfija se primenjuje i za relaksaciju, kod nervoze, napetosti i vrtoglavice. Primenjuje se i kao opšti tonik kod umora, nervne iscrpljenosti, oslabljenog imuniteta, slabe memorije i koncentracije. Žalfija je sastojak krema protiv različitih infekcija kože i šampona protiv peruti.

Kako deluje žalfija?

Žalfija deluje antiseptično, pa se primenjuje za grgljanje, ispiranje grla kod upala grla, afti. Žalfija deluje antimikrobno i spazmolitično (opušta glatke mišiće). Smanjuje lučenje znoja i pljuvačke, a reguliše i znojenje. Žalfija je prirodni konzervans, jer deluje antimikrobno. Zahvaljujući svojstvu da sprečava razvoj virusa, primenjuje se i u mastima protiv herpesa. Deluje adstrigentno, pa se spolja primenjuje za zaustavljanje krvarenja rana, ali i za dezinfekciju rana i čireva. Pošto deluje spazmolitički, koristi se i za inhalaciju kod astme, bronhitisa, ali i kod infekcija disajnih puteva, jer deluje i antimikrobno.

Šta kažu naučna istraživanja?

Komisija E odobrila je upotrebu žalfije kod blagih poremećaja varenja i za sprečavanje prekomernog znojenja, a spolja za upale sluznica usta i grla. Istraživanjima je potvrđeno da žalfija doprinosi smanjenju znojenja u menopauzi. Estrogeno dejstvo žalfije može doprineti regulaciji menstrualnog ciklusa, bolnim menstruacijama i smanjiti lučenje mleka kod dojilja, koje žele da prekinu dojenje. Etarsko ulje žalfije deluje antimikrobno, adstrigentno i relaksantno.

Kako se uzima žalfija?

Žalfija se koristi u vidu čaja, tinkture, etarskog ulja. Za unutrašnju upotrebu, kašika čaja žalfije se prelije šoljom vode i kuva 3-5 minuta, a za spoljašnju primenu (ispiranje, dezinfekcija) se ne kuva, već se čaj žalfije prelije ključalom vodom, poklopi i ostavi da odstoji pola sata, posle čega se procedi i ispira nekoliko puta dnevno. Etarsko ulje žalfije je odgovorno za njena antiseptična svojstva, pa je zato bitno ne kuvati čaj i poklopiti, da etarsko ulje ne bi isparilo. Kod unutrašnje primene čaj se kuva, da bi isparile komponente koje mogu delovati konvulzivno, ako se koriste u velikim dozama.

He that would life for age, must in May eat the sage

Onaj koji želi dugo da živi, mora u maju jesti žalfiju.

U kojim slučajevima se ne sme koristiti žalfija?

Ne smeju je koristiti trudnice, dojilje i epileptičari. Dugotrajna interna upotreba može dovesti do povećane sklonosti ka konvulzijama.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni žalfije?

Žalfija može prouzrokovati mučninu, povraćanje, vrtoglavicu. Tujon, jedan od sastojaka žalfije, je neurotoksičan i može izazvati konvulzije.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati žalfiju?

Teoretski ne preporučuje se upotreba sa antikonvulzivima.

Floralip kapi 50 ml Mediflora

šifra proizvoda 00378
850,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

FloraLip®, biljne kapi pomažu u terapiji i očuvanju zdravlja kod:

  • povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi
  • štite jetru od toksina i infekcija
  • dugotrajnog uzimanja lekova
  • otežanog varenja, nadutosti, opstipacije
  • pomaže lakše izmokravanje
  • aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova

FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.

Ekstrakt artičoke, sikavice i ruse trave poboljšava protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja

Povišen nivo holesterola (hiperholesterolemija) u cirkulaciji i njegove posledice kao što je nastanak i razvoj aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova jedan je od najvažnijih faktora rizika od obolevanja i mortaliteta kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Povećan rizik od nastanka koronarne bolesti srazmeran je povišenom nivou LDL (“loš”), a smanjuje se sa povećanjem koncentracije HDL (»dobar«) holesterola.

Prva mera za regulisanje povišene koncentracije holesterola je pridržavanje režima ishrane sa smanjenom količinom masti i holesterola. Međutim, promene u načinu ishrane često nisu dovoljne za snižavanje povišenog nivoa holesterola. U tom slučaju, dijetetski suplementi kao dodatak redovnoj ishrani mogu da pomognu u snižavanju koncentracije holesterola u krvi.FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita). mogu da dovedu do značajnog sniženja vrednosti faktora rizika holesterol/ HDLholesterol i indeksa ateroskleroze LDL/HDL holesterol.

Šta je ateroskleroza i uzorci nastanka?

Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja.

Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Simptomi

Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.

Upotreba: 30 kapi 3-4 puta dnevno pola sata pre jela.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije