Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava zeleni čaj?

U Kini je u upotrebi više od 5000 godina, a poznata je i stara kineska poslovica da je “bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja”. Zeleni čaj možete da konzumirate sa limunom ili da ga mešate sa drugim aromatičnim biljem radi neutralizacije gorkog ukusa. Ovaj čaj pokazuje antikancerogeno dejstvo, sprečava razvoj ateroskleroze (začepljenja krvnih sudova) i srčanih oboljenja, ubrzava metabolizam i sagorevanje masti. Takođe, snižava nivo holesterola, pa se primenjuje i kod povećnog nivoa holesterola u krvi. Zeleni čaj sadrži fluoride, koji sprečavaju razvoj karijesa. Bogat je antioksidansima, koji sprečavaju razvoj oštećenja ćelija u organizmu. Koristi se kod infekcija, prehlada smanjujući oštećenja ćelija pod dejstvom virusa.

Upotrebom zelenog čaja sprečava se razvoj malignih ćelija, a redovno konzumiranje je povezano sa smanjenom incidencom razvoja: raka jajnika, kolona, jednjaka, mokraćne bešike, pluća, pankreasa, prostate, kože.

Stope razvoja kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj.

 

Preparati zelenog čaja se primenjuju lokalno za tretman virusnih infekcija (groznica – herpes virus, polne bradavice).

Ako imate problema sa zadahom iz usta, ranicama u usnoj duplji ili čestim infekcijama grla razmislite o tome da uvedete konzumiranje zelenog čaja ili ispiranje grla istim. Takođe, možete očistiti ranice u ustima vaticom natopljenom čajem.

Koristi se i za povećanje krvnog pritiska.

Kako deluje zeleni čaj?

Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein, jeste povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Većina energetskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, tj. stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju su nekoliko desetina puta efikasniji od vitamina C i E, koji važe za dobre antioksidanse. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala i time pomažu u borbi protiv starenja. Oni takođe sprečavaju nastanak i širenje malignih ćelija (ćelija raka). Stope razvoja kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj. Studije pokazuju da ekstrakt zelenog čaja stimuliše metabolizam i pomaže pri sagorevanju masti. Neke studije ukazuju na delotvornost kombinacije zelenog čaja i kofeina u smanjenju i održavanju telesne mase, kod predgojaznih i umereno gojaznih osoba. Zeleni čaj dezinfikuje usnu duplju i sprečava razvoj infekcija. Zahvaljujući prisustvu teofilina, zeleni čaj opušta bronhije, pa je svoju primenu našao i kod astme, bronhitisa. Prema nekim istraživanjima, upotreba kafe, čaja i drugih kafeiniziranih napitaka smanjuje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti.

Šta kažu naučna istraživanja?

Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u predmenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelenog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da konzumiranje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj imaju manji ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan. Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi. Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIV-a.

green-tea2

Kako se uzima zeleni čaj?

Zeleni čaj se obično uzima u dozama od 300-400mg polifenola (aktivne supstance u zelenom čaju) dnevno. Jedna šolja čaja sadrži 50-100mg polifenola.

U kojim slučajevima se ne sme koristiti zeleni čaj?

Teoretski, zeleni čaj može smanjiti usvajanje gvožđa, pa se ne preporučuje upotreba kod anemije. U slučaju povećanog unosa coca-cole, guarane, kafe, matee, efedre i energetskih pića (koja uglavnom sadrže ove stimulatore) postoji mogućnost preteranog stimulisanja organizma pri čemu nastaju: ubrzan rad srca, povećanje krvnog pritiska, pojačano izlučivanje tečnosti, nesanica, gubitak apetita. Zeleni čaj se ne preporučuje u slučaju alergije na kofein, kod nesanice, epilepsije.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni zelenog čaja?

Neželjena dejstva uključuju: žgaravicu, iritaciju želuca i smanjenje apetita. U slučaju unosa većih količina zelenog čaja, mogu se javiti usled prisustva kofeina: nesanica, ubrzan rad srca, povećan krvni pritisak, pojačano izlučivanje tečnosti.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati zeleni čaj?

Pri primeni efedrina ne treba unositi zeleni čaj, zbog mogućeg pojačanja stimulativnog dejstva na organizam. Istovremena upotreba sa oralnim kontraceptivima ili hinolonima može smanjiti izlučivanje kofeina za 40-65%, pri čemu se mogu razviti neželjena dejstva povećanog prisustva kofeina.

Napomena

Hronično trovanje čajem nastaje kao posledica preteranog konzumiranja istog (više od 8-10 šoljica dnevno duži period vremena), a dovodi do: nesanice, opstipacije (zatvora i lenjosti creva), otežanog varenja, gubitka apetita i sistematskog slabljenja organizma.

Haya Quercetin 500 mg 50 tbl

šifra proizvoda 00571
1.700,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Flavonoidi ili bioflavonoidi su polifenoli, velika i raznorodna grupa biljnih jedinjenja koja se sintetišu u biljkama i koja imaju specifičnu hemijsku strukturu. Široko su rasprostranjeni i predstavljaju sekundarne metabolite biljaka, a imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi. Bioflavonoidi se dele na antocijanidine, flavanole, flavanone, flavonole, flavone i izoflavone. Antocijanidini se nalaze u crvenom, plavom i purpurnom bobičastom voću, tamnom grožđu i crvenom vinu. Flavanoli se pretežno dobijaju iz belog i zelenog čaja, čokolade i jabuka. Flavanoni se nalaze u citrusnom voću i sokovima, dok se flavonoli, gde spada kvercetin, nalaze u najvećoj meri u luku, jabukama, bobičastom voću, čajevima, lisnatom zelenom povrću, naročito kelju i brokoliju. Flavoni se dobijaju iz peršuna, majčine dušice, celera i ljutih papričica, a izoflavoni uglavnom iz mahunarki, najviše iz soje.

Dele se još u podgrupe, prema izvoru i nameni. Do sada je identifikovano preko 4000 prirodnih flavonoida koji su potentni antioksidansi. Najpoznatiji su rutin, narginin, hesperidin, diosmin, kvercetin, diazden, genistin, galangin i pinocembrin.

Naučna istraživanja bioflavonoida su fokusirana na njihov mogući pozitivan efekat na ljudsko zdravlje, dovode se u vezu sa stepenom zastupljenosti voća i povrća, njihovih napitaka ili suplemenata u svakodnevnoj ishrani.

Njihova osnovna farmakološka aktivnost jeste u smanjivanju permeabilnosti i krtosti i povećanju elastičnosti i osnovnog tonusa zida kapilara. Međusobno reaguju u metabolizmu arahidonske kiseline, što ima za rezultat antiinflamatorno delovanje. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata.

Bioflavonoidi reaguju sa slobodnim radikalima formirajući stabilan radikal koji reaguje sa drugim flavonoid radikalom stvarajući dva neradikala. Na taj način sprečavaju lipidnu peroksidaciju, aterosklerozu, redukuju verovatnoću nastanka šloga i imaju kardioprotektivne efekte, koji za posledicu imaju smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

Soja, koja sadrzi diadzein i genistein, snižava ukupni holesterol, LDL-holesterol i krvni pritisak i redukuje koronarne i opšte tromboze.

Rezveratrol (3,5,4-trihidroksi-trans-stilben) je prirodno polifenolno jedinjenje. Zastupljen je u semenkama, lišću, korenu i omotaču ploda vinove loze (Vitis vinifera). To je fitonutrijent, sekundarni metabolit biljke i nastaje kao odgovor biljke na gljivičnu infekciju ili mehaničko oštećenje. U tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini vinova loza se koristila u pripremi tonika za poboljšanje cirkulacije. Na brojnim in vitro modelima i studijama na ekperimentalnim životinjama, pokazano je da rezveratrol ima antioksidativno i antiinflamatomo delovanje. Crveno vino sadrži i kvercetin koji redukuje oksidaciju LDL holesterola i smanjuje agregaciju trombocita.

U citrusima se nalaze rutin, diosmin, hesperidin i naringin (npr. grejpfrut sadrži 33 mg naringina po kilogramu voća).

Galangin i pinocembrin su flavonoli iz grupe flavonoida, a mogu se naći u propolisu.

Kvercetin je hidrosolubilan flavonoid koji pokazuje jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, naročito na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog dejstva slobodnih radikala. Kvercetin se kao biljni pigment nalazi u mnogim biljnim vrstama, kao i u namirnicama (crveno vino, crni luk, zeleni čaj, jabuke, ginko biloba, brokoli). Kao dijetetski suplement, kvercetin se unosi oralno sa namenom prevencije kancera (grla, jajnika, pankreasa), tretmana srca i krvnih sudova, redukcije krvnog pritiska, smanjenja nivoa LDL holesterola i smanjenja agregacije trombocita. Njegova antiinflamatorna aktivnost može pomoći u smanjenju upale prostate. Kvercetin je jedan od najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevnom ishranom u prosečnoj količini od 25 - 50 mg. Uobičajene doze, koje se primenjuju u terapijama i koje se smatraju sigurnim, su do 2 puta dnevno po 500 mg kvercetina oralno u trajanju od 3 meseca ili jednom dnevno intravenski do 722 mg. Visoke doze na duži vremenski period mogu dovesti do oštećenja bubrega.

Postoje tvrdnje da se kvercetin ponaša i kao antihistaminik, tj. da povećava nivoe norepinefrina, što ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Kvercetin je popularan među sportskom populacijom kao suplement koji povećava energiju i termogenezu.

Više radova pokazuje potencijalno pozitivno dejstvo bioflavonoida u tretmanu gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i metaboličkog sindroma. Čvrsti naučni dokazi za sve polifenolne bioflavonoide još nisu uspostavljeni, a uobičajene doze bioflavonoida u dijetetskim suplementima su 0,5 do 1 g bioflavonoida dnevno.

Pozitivna dejstva kvercetina su

- jak antioksidant
- jača imunološki sistem
- antiinflamatorna aktivnost
- štiti srce, jača kapilare i krvne sudove, redukuje oksidaciju LDL holesterola
- smanjuje simptome alergija, održava zdrave nivoe histamina kod alergijskih reakcija (antihistaminik)
- snižava krvni pritisak
- podržava zdravlje prostate i pomaže kod prostatitisa
- može da unapredi prevenciju katarakte u svojstvu antioksidansa
- pospešuje oksidaciju masti, povećava termogenezu i energiju
- podržava zdravlje respiratornog sistema kod bronhitisa, astme i sl.

Preporučeno doziranje i način upotrebe

Odrasli 1 tableta dnevno.

Zbog mogućih interakcija, potreban je oprez kod upotrebe kvercetina zajedno sa hinolonskim antibioticima i ciklosporinom.

Broj doza po pakovanju: 50
Veličina doze: 1 tableta
Aktivna komponenta 1 tableta %NRV*
Kvercetin 500 mg *

*NRV - nutritivna referentna vrednost (8400 kJ/2000 kcal/dan).

Sastojci: kvercetin, zgušnjivač (celulozna guma), emulgator (mikrokristalna celuloza), stabilizator (magnezijum-stearat), sredstvo protiv zgrudvavanja (magnezijum-silikat).
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije